AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ - SREMSKA MITROVICA
 
AKCIONI PLAN ZA BUDUĆNOST ORGANSKE PROIZVODNJE U EVROPSKOJ UNIJI
Evropska unija i
ruralni razvoj Srbije
Politika ruralnog razvoja u Srbij
Uloga seoskih škola u ruralnom
razvoju: iskustvo iz Škotske i
Engleske
Pronađena su rešenja kojima se ne narušava ravnoteža između prirode i čoveka, kako bi prostori ostali ekološki očuvani i pored intenziviranja aktivnosti na ekonomskoj valorizaciji i rešavanju socijalnih i emografskih problema. Zanimljiva su i iskustva Švajcarske u podršci malim porodičnim farmama, maloj privredi u celini, posebno razvoju turizma u ruralnim sredinama. Provođenje efikasne ruralne politike može biti primer kompatabilnosti agrarne, ruralne, regionalne i globalne razvojne politike. Osnovna karakteristika švajcarskog pristupa je dominacija regionalnog nad sektorskim. Ovome doprinosi i državno uređenje koje je po mnogo čemu specifično u svetu.
Za Srbiju je posebno poučno iskustvo Irske, koja je u Evropsku ekonomsku zajednicu ušla 1973. godine, kao nerazvijena zemlja. Za kratko vreme ova zemlja je ostvarila ne samo impresivan privredni razvoj, već i radikalnu društvenu transformaciju. Od izrazito agrarne i tradicionalno imigrantske zemlje, ona je dostigla nivo visoko razvijene postindustrijske imigrantske zemlje.
Recept uspeha je i u tome što su Irci shvatili, na početku tranzicije, da ruralni razvoj nije sinonim za poljoprivredni razvoj. Integracija ruralnih područja išla je kako preko poljoprivrednih tako i nepoljoprivrednih delatnosti.
Programi ruralnog razvoja koji se stvaraju u Srbiji usmereni su na obuku seljaka-farmera za korišćenje novih tehnologija u restrukturiranoj poljoprivrednoj proizvodnji, čime se doprinosi smanjenju izolacije najznačajnijih regiona. Za razliku od modela tradicionalne industrijalizacije, ovi modeli akcenat stavljaju na lokalne uslove i mogućnosti. Zahvaljujući takvim programima u okviru ruralne ekonomije žiteljima tih područja pruža se, dakle, šansa da se, pored poljoprivrede bave i drugim delatnostima, kao što su šumarstvo, zanatstvo, turizam i druge aktivnosti usmerene na održavanje ruralnog ambijenta. Na taj način sve manje ljudi radi u poljoprivredi mada najveći deo populacije živi u ruralnim područjima.

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti

Dobra poljoprivredna praksa podrazumeva primenu znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti. Potrebno je poznavati, razumeti, planirati, meriti, beležiti, kontrolisati i upravljati proizvodnim sistemom kako bi se ostvarili utvrđeni proizvodni i ekološki ciljevi. Dobra poljoprivredna praksa se bazira na kontroli kritičnih tačaka (H.A.C.C.P.) i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske zdravstvene organizacije Codex Alimentarius. Inicijativa dobre poljoprivredne prakse Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) obezbeđuje mehanizam za primenu konkretnih aktivnosti kojima se omogućava održiva poljoprivreda i ruralni razvoj. Metodologija dobre poljoprivredne prakse, odnosi se na specifične proizvodne probleme kao što su, na primer, korišćenje metoda integralne zaštite i održive poljoprivrede.
 
Iskustva Slovenije u funkciji razvoja vojvođanske privrede

Poslednjeg dana marta, u četvrtak, 31.03.2016. godine, u Bačkom Petrovcu, u Lovačkom domu „Lesik“, poslanik u Evropskom parlametnu, gospodin Franc Bogovič održao je predavanje na temu: „Evropski fondovi za ruralni razvoj - slovenačka iskustva za uspeh vojvođanske privrede“, a u okviru pripreme privrede Vojvodine za početak korišćenja sredstava iz fondova EU koji su namenjeni ruralnom razvoju. Organizatori ovog skupa bili su Agencija za regionalni razvoj AP Vojvodine, Pokrajinska vlada Vojvodine, Razvojni center Srca Slovenije i opština Bački Petrovac. U uvodnom izlaganju pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, gospodin Branislav Bugarski, zahvalio se gostima iz Slovenije, gospodinu Bogoviču i njegovom timu koji su došli sa namerom da prenesu svoja iskustva rekavši da je Slovenija i teritorijalno i po broju stanovnika, vrlo slična Vojvodini, doduše sa različitom agrarnom i ruralnim strukturom, što ne znači da ne možemo primeniti njihov sistem. On je istakao da je budućnost Vojvodine u poljoprivedi, u primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji. Zato je osnovan istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije - BioSens, zato je Razvojni fond Vojvodine, u okviru projekta EU „Fraktals“ obezbedio 7 miliona evra za mala i srednja preduzeća u oblasti informacionih tehnologija za razvoj inovativnih rešenja u poljoprivredi, i da je krajnji cilj Pokrajinske vlade da ubrza razvoj poljoprivrede, učini je konkurentnom i time obezbedi prosperitet sela i domaćinstava koja tamo žive.
Predsednik opštine Bački Petrovac, gospodin Pavel Marčok, predstavio je opštinu kao kulturni i prosvetni centar slovačke zajednice u Srbiji i informisao o tome šta je do sada iz fondova (domaćih i stranih) u opštini urađeno i koji su planovi za dalja ulaganja. On je takođe rekao da je, i istorijski i strukturalno opština Bački Petrovac „kao stvorena za IPARD fondove predpristupna sredstva EU namenjena ruralnom razvoju”.
Predsenik opštine Srbobran, gospodin Zoran Mladenović je istakao da su prioriteti opštine Srbobran, kada su u pitanju sredstva iz evropskih fondova, projekti vezani za navodnjavanje, agroturizam i podizanje intenzivne proizvodnje.
Gospodin Franc Bogovič je u polučasovnom izlaganju govorio o iskustvima Slovenije sa sličnim programima u predpristupnom periodu, ali i o vremenu od 2004. godine kada je postala ravnopravni član EU, obukama u procesu postupka koji su bili značajni za pripremu projekata, o benefitima, ali i obavezama kada se sredstava preuzmu.
Direktor Agencije za regionalni razvoj Vojvodine, gospođa Vera Čelić, je istakla da je ovo prvi skup koji je Agencija organizovala i da će pratiti sva dešavanja u narednom periodu koja se tiču IPARD-a. U narednom periodu planirano ih je više i biće koristićena iskustva najuspešnijih, kada je reč o ruralnom razvoju. Za sada su to iskustva Slovenije i Hrvatske (Istre), ali i Mađarske i Rumunije.
- Očekujemo da ćemo moći da iskoristimo ta njihova iskustva, a interesantno je da je na ovom skupu, za koje je vladalo veliko interesovanje, svi su govorili potpuno otvoreno o problemima na koje su nailazili, što mu je dalo poseban kvalitet - rekla je gospođa Čelić.

Svetog Dimitrija br. 6
22000 Sremska Mitrovica
info@arrsm.rs
Telefon/fax: 022/610-573

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

 

Vremenska prognoza
Kursna lista

AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ Sremska Mitrovica| www.arrsm.rs | © 2013. all rights reserved

-->