AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ - SREMSKA MITROVICA
 
 
 

KUZMIN: TREĆA “RASPEVANA JESEN”

Udruženja građana „Kulturni centar Kuzmin“ iz Kuzmina, uz podršku Grada Sremska Mitrovica i Mesne zajednice Kuzmin, organizovali su 6. oktobra, po treći put, takmičenje pevača amatera pod nazivom „Raspevana jesen“.
Pravo na učešće imali su pevači amateri Srema koji su prošli na audiciji održanoj nekoliko dana pre manifestacije. Sve takmičare pratio je orkestar Dejana Lepotića, a ocenjivao stručni žiri koji ove godine bio u sastavu Rade Jorović, Veselin Marconato i Marija Isailović.
Ovogodišnji pobednik je Dragana Stanivuković iz Šida, drugo mesto osvojio je Kuzminac Radivoj Valter, kome je pripala i nagrada publike, dok je treći bio Predrag Jovanović iz Sremske Rače.

Cilj održavanje manifestacije „Raspevana jesen“, prema rečima organizatora, jeste animacija stanovnika ovog sremskog sela, afirmacija mladih pevača, ali i druženje

BOSUT: IGROM I PESMOM U SUSRET JESENI

U subotu, 30. septembra u dvorištu Osnovne škole „Branko Radičević“ u Bosutu održana je druga po redu folklorna manifestacija pod nazivom „U susret jeseni“.
U okviru ove omladinske revije folklora učestvovalo je nekoliko ansambala, koji su defileom pre koncerta ukrasili ulice Bosuta. Učenisci ovogodišnje manifestacije su:

-SKUD „Ražljevo“ Distrikt Brčko, BiH
-SKUD „Velino Selo“ Republika Srpska
-KUD „Filip Višnjić“ Višnjićevo
-KUD „Mladost“ Bačinci
- KC „Kuzmin“ Kuzmin
- KUD „Divoš“ Divoš
- KUD „Branko Radičević“ Erdevik
- KUD „Dositej Obradović“ Grgurevci
- FA „Branko Radičević“ Sremska Mitrovica
-KC „Pećinci“ Pećinci
-KUD “Bosut”  Bosut

Organizatori manifestacije su KUD „Bosut“ i MZ Bosut uz podršku Grada Sremska Mitrovica. Kulturno-umetničkog društva „Bosut“  osnovano je  2014. godine. Broji oko 50 članova dečjeg i omladinskog ansambla. Iako mlado, u svakojakom smislu, ima bezbroj nastupa i još više gostovanja. Veliku podršku ima od Grada Sremska Mitrovica, Mesne zajednice, Udruženja žena iz Bosuta i nemerljivo, od roditelja i meštana.  

RAVNJE: DANI PAPRIKE - OD KOLUMBA DO RAVNJA

Svaka jesen, i umetnička i kalendarska je u znaku paprike, obojena tonovima od crvene, zelene do zlatno-žute. Paprika je glavni lik pesama, i veran saputnik kroz čitav život. Pamtimo je od Ršumovićevog stiha „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, preko Ćopićevog učitelja „Paprike“, do „Crvene, vruće, ljute papričice - Red Hot Chili Peppers“. Pa „'leba, masti i paprike...“. Generacije i generacije predaka i potomaka odgajilo se uz ovaj recept, i upamtilo ovo jelo skromnog imena i bogate istorije. Jedni se na papriku mršte, aforistički je nazivajući nejestivim delom punjene paprike, a drugi je toliko vole da joj posvete čitavu manifestaciju. Tako su u Ravnju, 24. septembra održani „Dani paprike“, nova manifestacija na agro-gastro sceni Srema i Mačve. Događaj su priredili povrtari iz udruženja „Ravnjanska kapija“, a pokrovitelj manifestacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ ostavrilo je pravo na sredstva po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni ravoj, u cilju podrške udruženjima građana čija je delatnost u funkciji ruralnog razvoja i unapređenja poljoprivrede. Jedan deo dobijnih sredstava povrtari su usmerili na organizovanje manifestacije kojom su krunisali ovogodišnji rad na polju uzgoja paprike. Gajenje paprike u Ravnju ima dugu tradiciju, baštovanstvom i povrtarstvom Ravnjanci su se bavili i pre Drugog svetskog rata, a poslednje dve decenije papriku uzgajaju intenzivno. Preko 70% domaćinstava gaji papriku na ukupnoj površini od preko 150 ha. Ravnjanci su nekoliko decenija posvetili selekciji, ukrštanju i stvaranju svoje sorte koju često nazivaju Ravnjanska kapija. Ona je najviše zastupljena na ravnjanskim njivama, veoma je otporna, izdržljiva, ukusna, lepog oblika, a domaćice je obožavaju, jer je odlična za ajvar. Upravo zato, u okviru manifestacije održano je takmičenje u pravljenju najukusnijeg ajvara. Nadam se da je ovo samo prva u nizu manifestacija, i da ćemo i narednih godina dolaziti u Ravnje na „Dane paprike“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Tragajući za poreklom ovog povrća, ne bi trebalo da sledimo putokaze iz Ršumovićeve pesme. Na kompasu valja potražiti zapad, jer je u Americi Kristifor Kolumbo postao prvi Evropljanin koji je okusio papriku. Kolumbo je papriku preneo u Evropu, a u današnju Srbiju doneli su je Turci, od kojih smo pozajmili i sam naziv ovog povrća. U okviru manifestacije, Ravnjanci su izložili ono čime su ponosni. Bilo je tu različitih sorti, i domaćih i hibridnih, a stručna lica iz mitrovačke Poljoprivredne stručne službe izmerili su najtežu papriku. Bila je to crvena paprika Željka Kuzmanovića, koja je težila 423 grama.
Specijalitete od ove gastro delicije ponudila su udruženja žena i seoska turistička domaćinstva iz Mačve, a u pomoć su im pritekla i udružunje žena iz sremskog Fruškogorja. Nekoliko ekipa iz Ravnja, Glušaca, Radenkovića i Crne Bare, od jutra je peklo papriku za ajvar. Agencija za ruralni razvoj je takođe imala svoju ekipu. Čistili su pečenu papriku, mleli, kuvali sa tajnim sastojcima, te gotov ajvar spremali u prethodno sterilasane teglice. Degustacija je bila svima dozvoljena, ali priprema ajvara je bila takmičarskog karaktera. Za izbor najukusnijeg ajvara zadužen je bio žiri „Ni po babu, ni po stričevima“ u sastavu: Dragan Breban, profesor kuvarstva, Dejan Budić iz pokreta „Slow food“, Miodrag Stojković, mitrovački majstor kulinarstva i Dejan Jovanović iz firme „Krompičice sitne ljute“. Žiri je bio na slatkim (malo i ljutim) mukama, ocenjivali su boju, ukus, miris i gustinu ajvara, i za najbolji ajvar proglasili  onaj koji su spremile Ravnjanke iz ekipe „Zečice“. Uz pehar, pobednice su dobile i peć za pečenje paprike, kao i paket proizvoda „Krompičice sitne ljute“.
Manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik Vladimir Sanader, a u kulturno umetničkom programu učesvovao je mitrovački Folklorni ansambl „Branko Radičević“, Narodni orkestar „Sirmiumarta“, kao i domaći KUD „Mačvanski dukati“.
U okviru manifestacije održana je i fudbalska utakmica u školskom dvorištu, u kojoj su „Opštinari“ savladali „Paprikare“ sa 2:0.
Deca iz Ravnja bila su vrlo aktivna tokom čitave manifestacije. Nekoliko dana su pravili magnete, različite figure od paprike, priveske i ostale đakonije koje su  izneli na jednu od tezgi. Učestvovali su i u likovnoj radionici „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, a organizator je nagradio prva tri najbolja rada u uzrastu od prvog do četvrtog razreda, i tri najbolja od petog do osmog razreda.

SALAŠ NOĆAJSKI: SABOR ZMAJA OD NOĆAJA

U crkvenoj porti u Salašu Noćajskom, 18. septembra 2017. godine, održana je tradicionalna seoska manifestacija, 25. po redu, Sabor u slavu i čast Stojana Čupića – Zmaja od Noćaja. Pre samog programa Sabora Njegovo Preosveštenstvo Episkop Šabački gospodin Lavrentije, sa sveštenicima Mačvanskog namesništva, održao je parastos Vojvodi i junacima Prvog Srpskog ustanka, a odmah zatim je i osvećen nedavno izgrađen zvonik hrama Svetog velikomučenika Georgija.
Sabor Stojana Čupića tradicionalno okuplja veliki broj meštana, ali i posetilaca iz drugih mesta, koji smatraju da je negovanje tradicije bitno za ovo selo, ali i za njegove meštane. Domaćini Sabora su Mesna zajednica Salaš Noćajski i Crkvena opština Salaš Noćajski uz pokroviteljstvo Grada Sremska Mitrovica. Organizator kulturno-umetničkog programa je Centar za kulturu „Sirmiumart“.
„Ovogodišnji Sabor je zaista poseban za sve nas Salaščane, jer pored toga što ove godine ga održavamo po 25. put, imali smo i tu čast da ugostimo Vladiku Lavrentija koji je osveštao zvonik našeg hrama. Prisustvo Vladike je čitavom Saboru dalo jednu uzvišeniju i svečaniju notu i mi smo izuzetno zahvalni što je on posetio naše selo i prisustvovao jedinoj manifestaciji koja se u Salašu održava svake godine, evo već četvrtinu veka“, rekao je Dragoslav Čupić, predsednik saveta Mesne zajednice Salaš Noćajski. Čupić je dodao i da je za vreme Sabora od strane Crkvene opštine Salaš Noćajski dodeljeno dvadeset zahvalnica firmama i pojedincima koji su pomogli obnovu seoskog hrama i izgradnju zvonika.
„Podsetimo se da je Vojvoda Stojan Čupić bio desna ruka Karađorđa u ovom delu naše zemlje i nikada ne bi smo smeli da zaboravimo njegov lik i delo, zato mi je izuzetno zadovoljstvo i čast bila da vidim dosta mladih ljudi, bračnih parova koji su sa svojom decom došli na Sabor kako bi ih naučili ko je bio Vojvoda Stojan Čupić, naravno i da vide Vladiku, da im on prenese blagoslove, ali pre svega kako ne bi zaboravili našu istoriju, jer kako kaže psalmopojac David. „Ako zaboravim tebe Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja“, rekao je sveštenik Nemanja  Živković u hramu Svetog velikomučenika Georgija Nemanja Živković.
Čast da svečano otvori Sabor pripala je Zoranu Miščeviću, zameniku načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu.
„Kroz menifestaciju kao što je Sabor sublimirana je sva težnja srpskog naroda, a posebno ovog dela severne Mačve da se priseti nekih starih, slavnih vremena i junaka.Vrlo je važno da znamo ko smo, šta smo i gde smo, jer za narod koji nema tradiciju postavlja se pitanje da li u opšte i postoji. Poštujući tradiciju poštujemo sebe, svoje pretke, ali i pokolenja koja tek dolaze“, rekao je Miščević.
U tradicionalnim viteškim igrama ove godine nadmetala su se četiri momka i to salaščanin Čupić Miloš, Šapčanin Čačić Marko, Dragorad Mašić iz Dublja i Aleksandar Krajišnik iz Majura koji je kao i na prošlom Saboru poneo titulu Vojvode mačvanskog.
U okviru kulturno-umetničkog programa, takozvanog „Mačvanskog prela“ nastupio je Dečiji hor „Sirmiumarta“, besednik Bojan Petrović, glumac Aleksandar Krstajić, FA „Branko Radičević“, guslar Vukman Boričić, Izvorna pevačka grupa „Drina“ iz Bogatića, kao i učenici OŠ „Dobrosav Radosavljević Narod“.
Stojan Čupić predstavlja jednu od najistaknutijih ličnosti iz vremena Prvog i Drugog ustanka kad je srpski narod ustao protiv turskog nasilja. Svojom hrabrošću, veštinom ratovanja i samopožrtvovanošću postao je ponos srpski i strah turski. Sjajnim pobedama nad Turcima ušao je u pesme Filipa Višnjića i ostao u narodnom predanju kao Zmaj od Noćaja. Pesma ga opevala kao neobično veštog vojskovođu u vreme kada su ponos i častan obraz junaka bili vredniji od samog života. Naročito se proslavio u bojevima na Salašu, na Mišaru, Klenju, Bajinoj Bašti, Loznici, Ljuboviji, kod Bijeljine …, gde se zajedno sa svojim mačvanskim kapetanima isticao besprimernim junaštvom. Pamti se da je bio pravedan, a sirotinji veliki prijatelj i zaštitnik. U mineju manastira Krušedol stoji: „Dok je sveta i veka, i dok teče Sunca i Meseca, svetleće ime Zmaja od Noćaja“.

LEŽIMIR: IV OVČARSKI DANI

Kuvao se ovčiji paprikaš, uživalo uz folklor i tamburu, stare kolače, odlična vina i rakiju, u lepoti fruškogrskih ovaca i koza, a sve to sa nadom da će se pastiri vratiti na svoje napuštene livade.

Udruženje odgajivača ovaca i koza „Sirmijum“ iz Ležimira, organizovalo je 9.septembra svoje tradicionalne „Ovčarske dane“. Kao i obično, i ove godine se na malenom platou ispred ležimirskog lovačkog doma okupio veliki broj gostiju, udruženja žena, proizvođača meda, rakije, domaćih kolača, a nisu izostali ni oni koji su se okušali u kuvanju paprikaša, uživali u muzici, ili sa svojom decom došli da se opuste na malenom vašaru koji je organizovan u sklopu manifestacije koja za cilj ima da populariše ovčarstvo i kozarstvo na Fruškoj gori i Sremu.

Ovogodišnje „Ovčarske dane“ pomogli su pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, lokalna samouprava, mitrovačka Agencija za ruralni razvoj, mnogobrojni sponzori i udruženja žena, a pre svih ležimirsko udruženje „Spomenak“.

Kako je istakao prvi čovek Udruženja „Sirmijum“ Laza Smiljanić, fruškogorski i sremački ovčari i kozari, sabrani oko „Sirmijuma“, iz godine u godnu postaju sve bolje organizovani. Dokaz te organizovanosti je i manifestacija „Ovčarski dani“ koja pobuđuje sve više interesovanja.
- Mi smo Udruženje koje popularizuje ovčarstvo i kozarstvo i koje za cilj ima da ukaže na potrebnu obnove našeg stočarstva i povratak pastira na obronke Fruške gore. Takođe, trudimo se da našim članovima obezbedimo pogodnosti u procesu proizvodnje i prodaje koza i ovaca, odnosno proizvoda od mleka za šta vlada sve veće interesovanje. Mi smo Udruženje koje daje sve od sebe, ali smatramo da bi bilo dobro da i država i više instance vlaste stanu uz nas i slične organizacije, kako bi maksimalno iskoristili sve kapacitete koje imamo i koji nikada ne mogu i ne smeju biti zanemareni. Sve što nam treba je oko nas, na nama je samo da to kvalitetno iskoristimo, rekao je Smiljanić.

„Ovčarski dani“ starotvali su ranom zorom, sa takmičenjem u kuvanju ovčijeg paprikaša. Potom je usledio kulturno- zabavni program u kojem su pored omladinaca iz sremačkih KUD-ova nastupili estradni umetnik Milan Mika Kolarski, odnosno polaznici Karate kluba Mali Budo iz Ležimira koji su pokazali svoje umeće. Svoju privrženost Sremu pokazali su i glumci, pesnici, udruženja žena, među kojima su prednjačile grgurevčanke i ležimirke koje su čak odigrale i prijateljski fudbalski meč (završen je jednako prijateljskim rezultatom 1:1).

Organizacijom događaja zadovoljni su i predstavnici Agencije za ruralni razvoj, koja je finansijski podržala ovu manifestaciju i rad ležimirskog udruženja “Sirmijum”.
-Za relativno kratak period ovčarska svetkovina u Ležimiru postala je prepoznatljiva u Fruškogorju. Pozdravljamo svaku inicijativu koja dolazi od naših poljoprivrednika, i smatramo da oni treba da se udružuju, da sarađuju i da to što rade prezentuju javnosti. Udruženje „Sirmijum“ to čini na visokom nivou, a na nama je da im pomognemo, da se za njih čuje i dalje od Fruške gore, kako bi iz godine u godinu bilo što više izlagača ovčara koji će pronaći svoj interes u dolasku u Ležimir, rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

Prvo mesto u kuvanju paprikaša pripalo je ove godine „Indijancima“ iz Ležimira. Drugo mesto uzeli su domaćini iz „La kampanele“, dok je treća bila mitrovačka „Sigurica“. U potezanju konopca, što se i očekivalo, prvi su bili bajkeri iz Moto kluba „Srem“, dok je u bacanju kamena sa ramena bio prvi Saša Rankić iz Sremske Mitrovice. Najbolji med imao je Dragan Parozanski iz Ležimira, dok je još jedan Ležimirac, Jovica Radosavljević imao najbolju rakiju. Najbolje grlo imao je Bojan Marinković iz „Kusago“ tima iz Mačvanske Mitrovice.
Najbolja kolekcija ovaca pripada Slavku Iliću iz Kaća, dok najbolju kolekciju koza ima Sima Kovačević iz Suseka.
Najlepši štand imale su Čalmanke iz Udruženja žena „Ženski svet“.

KUZMIN: SAJAM SVINJA I POLJOPRIVREDE


Tradicionalni Sajam svinja i poljoprivrede u Kuziminu održan je po sedamnaesti put uz veliki broj izlagača i proizvoda. Sajam su pratila i stručna predavanja iz oblasti svinjarstva.

Tokom Sajma predstavljen je nov program poljoprivredne mehanizacije, hrana za stoku i izložene su razne sorte svinja. Učestvovalo je 22 izlagača stočne hrane i poljomehanizacije i 11 izlagača svinja. Krajnji korisnici, odgajivači svinja, bili su prisutni u velikom broju, a održana su i predavanja za poljoprivrednike, tokom kojih su razmenjena iskustva i dogovorena je dalja saradnja.

Sajam je otvorio Vladimir Nastović, načelnik Gradske uprave za poljoprivredu. Kako je rekao za medije:
-Imamo ovde vrlo dobru situaciju, imamo jednu tradiciju i jedno selo koje održava tu tradiciju. Promocija poljoprivrede je jako bitna i Grad Sremska Mitrovica svakako podržava ovakve manifestacije, ne samo ove godine, nego i narednih godina. Radimo na tome da unapredimo našu poljoprivredu i ovakve aktivnosti su poželjne na našem terenu. Imali smo unazad nekoliko meseci razgovore gde su se naši poljoprivedni proizvođači izjasnili da bi i njihova deca rado ostala na svojim gazdinstvima. To je ono što smo želeli, da se mladi opredele i da ostanu u našim selima.

Kuzmin se nalazi među najvećim uzgajivačima svinja u Sremu i šire, a cilj ove manifestacije bila je, pre svega, promocija poljoprivede Kuzmina kao glavne delatnosti ovog sela. Posetioci su mogli da pogledaju bogate sadržaje: proizvode od mangulica, mast, slaninu, kobasice, kulen, premikse hrane, opremu, mehanizaciju i izložbena grla kao vrhunski kvalitet svinja koje se gaje u Kuzminu.

Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, pohvalio je sve seoske mesne zajednice i sva seoska udruženja građana koji čitave godine, a najviše u letnjem periodu organizuju seoske manifestacije različitog karaktera i dodao:
-U okviru ove manifestacije poljoprivrednog tipa, svake godine se održavaju stručna predavanja i edukacije o uzgoju svinja. Lokalna samopurava i Agencija za ruralni razvoj će nastaviti da podržava ovakve manifestacije, koje za cilj imaju unapređenje svinjarstva i uzgajivačkih programa. Uzgoj svinja može zaista da bude budućnost poljoprivrede i pokretač ruralnog razvoja ovog dela Srema.

Prateće aktivnosti ovgodišnjeg sajma bile su takmičenje za najbolji kulen, takmičenje u pravljenju gulaša, fijakerijada, a sajam je upotpunio i kulturno-umetnički program. Organizator je Udruženje odgajivača svinja “Graničar” iz Kuzmina i Mesna zajednica “Kuzmin”, uz podršku Agencije za ruralni razvoj i Uprave za poljoprivredu Grada Sremska Mitrovica.

ČALMA: BAZAR TRADICIJE

MZ čalma i Udruženje žena „Ženski svet“ organizovali su 19. avgusta Prvi „ČALMANSKI BAZAR TRADICIJE“ sa ciljem očuvanja tradicije, kulture i običaja svih onih koji su u Čalmi živeli, onih koji u njoj danas žive i onih koji su ostavili traga u hronici sela.
Preobraženjsko poslepodne u Čalmi ponudilo je bogat program i dobru zabavu kod gostoprimljivih domaćina.
Manifestacija je otpočela posluženjem kulinarskih delicija i tradicionalnim takmičenjem u kuvanju kotlića.
Dok su se kotlići krčkali, otpočelo je i takmičenje u starim sportovima - VIŠEBOJ. Ujedno je to peta godina kako se organizuje „Sportski dan kao nekad“, ove godine u okviru Bazara. Takmičenje je bilo u bacanju kamena s ramena, skoku u dalj iz mesta i ekipnom nadvlačenju konopca.
Glavna aktivnost manifestacije bila je postavka rukotvorina udruženja žena i predstavljanje njihovih radova, kroz koje se neguje i čuva kulturna baština Čalme i Čalmanaca.

VELIKI RADINCI: PROBU U ČAST

U slavu fruškogorskog vinogorja, u Velikim Radincima je 19. avgusta održana šesta po redu manifestacija “Probu u čast“. Organizator manifestacije je Carski vinograd „M. A. Probus“ – Šuljamačka glavica.
Manifestacija je kao i prethodnih godina organizovana u čast čuvenom rimskom imperatoru Marku Aureliju Probu, koji je pre više od 1700 godina na južnoj padini Fruške gore, na Šuljamačkoj glavici, svojom carskom rukom zasadio prvi čokot. Ove godine, manifestacija je realizovana u formi okruglog stola, sa stručnim predavanjima o istoriji vina u Rimskoj imperiji, vinagradarstvu u Srbiji i Vojvodini, a prezentovano je i 70 godina uspešnog rada departmana za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

BEŠENOVO: ŠESTI DANI SREMA
U organizaciji MZ Bešenovo,  a uz podršku Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, u Bešenovu je u nedelju 20. avgusta održana tradicionalna, šesta po redu, turističku manifestacija „Dani Srema“. Loše vreme nije sprečilo organizatore da u okviru programa održe takmičenje u spravljanju najboljeg kotlića, fijakerijadu kao i prijateljsku fudbalsku utakmicu protiv FK Banjica iz Republike Srpske. Ova seoska manifestacija bila je prilika da se uzvrati poseta meštanima Banjice, sela pobratima iz opštine Bijeljina. Staro prijateljstvo je poslednjih godina, spletom različitih okolnosti, bilo narušeno, te su meštani oba sela rešili da obnove staro pobratimstvo i saradnju, što je učinjeno početkom juna 2017. godine.
Manifestacija je završena svečanom večerom za meštane i goste.
MARTINCI: ČETVRTA KROFNIJADA

Četvrta po redu “Krofnijada” održana je 5. avgusta u Martincima u okviru manifestacije “Tradicija sela”. Osim u ukusnim krofnama, posetioci su imali priliku da uživaju u bogatom kulturno-zabavnom programu. Organizatori ovog događaja su Omladinski klub Martinci, u saradnji sa Udruženjem žena iz Martinaca, a uz podršku Grada Sremska Mitrovica.

Veoma značajnu ulogu  i doprinos “Krofnijadi” dalo je Udruženje žena iz Martinaca, čije su članice, za sve posetioce, napravile preko 1.500 krofni u jutrarnjim časovima, a tokom manifestacije devojke u narodnim nošnjama su ih podelile pristutnim posetiocima i gostima.

Omladinski klub Martinci se pobrinuo da ova već, kako kažu tradicionalna, “Krofnijada” privuče sve zainteresovane da posete ovo mesto i da se prisete tradicionalnih vrednosti sela, kao i najlepših domaćih radinosti. Kako sami kažu, ova manifestacije opstaje zahvaljujući meštanima Maritnaca, deci i drugim koji su učestvovali u njenoj organizaciji. U okviru manifestacije održana je likovna radionica na temu “Krofnijade”, a odigrana je i rukometna utakmica između veteranki RK “Mladost” i RK “Srem” u školskoj balon sali.

Agencija za ruralni razvoj i Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica podržali su manifestaciju, smatrajući da je veoma značajna kako za Martince, tako i za grad, jer se ovakvim manifestacijama promoviše nešto što je narodna tradicija ovog dela Srema.

Ova, 4. po redu “Krofnijada”, već je postala tradicija Martinaca, a organizatori se nadaju da će iz godine u godinu biti još bogatija, organizovanija i sa puno raznvorsnog sadražaja za sve prisutne posetioce i ljubitelje ovakvih manifestacija.

Organizaciju su pomogli i Lovačko društvo "Srna", Centar za kulturu Martinci, kao i Mesna zajednica i OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Martinci.  Veliku podršku u umetničkom i sportskom delu programa dali su i Centar za kulturu “Sirmiumart” i “Sportski savez grada”, kao i prijatelji Šašinčani koji su u Martince stigli sa dva fijakera i četiri lipicanera pružajući tako podršku u promociji "Krofnijade".

ŠAŠINCI: 28.BOSTANIJADA

U Šašincima je završena 28. po redu “Bostanijada”, kao najstarija tog tipa, koja je okupila veliki broj takmičara i posetilaca. Ceo događaj je organizovan u čast lubenice, kojoj Šašinčani puno duguju, kojoj  su samim tim i podigli spomenik u centru sela. Ova manifestacija posvećena je pre svega promociji poljoprivrede i života na selu, a značajnu
podršku dao je Grad Sremska Mitrovica.
Mnogobrojna zanimljiva takmičenja kao što su: brzo jedenje lubenice, veština u pucanju bičem, najglasnija klepetuša, trkanje zaprega, kao i izbor najlepšeg lipicanera i kočija. Najteža lubenica je ove godine iz Buđanovaca i teži 30 kg i 100 g, dok najteža dinja iznosi 6,5 kg i ubrana je na šašinačkim poljima. Posetioci i domaćini su zadovoljvni
organizacijom i ponuđenim sadržajima.
Manifestacija je okupila veliki broj bostandžija koji su zadovoljni ovogodišnjim rodom, kao i zaradom. Površine pod kojima se nalazi bostan nisu prevelike, ali donose dobru zaradu. Najuspešniji su nagrađeni zahvalnicama i peharima za učešće i doprinos očuvanju tradicije uzgoja lubenice čija je proizvodnja kroz vreme modernizovana i unapređena. Udruženja žena imala su velikog udela u organizaciji manifestacije kroz prikaz svoje domaće radinosti.
Iako je završena Bostanijada planovi za narednu, 29. po redu, se već polako prave ističu organizatori, sa ciljem da se promoviše i unapredi proizvodnja slatkog proizvoda na poljima u Sremu.

KUZMIN: SUSRETI SELA SRBIJE

U nedelju 23.jula, u Kuzminu je održana finalna priredba “Susreta sela Srbije“ u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva kulture i informisanja, kao i lokalnih samouprava čija su se sela prijavila za ovu svetkovinu sela.

U okviru manifestacije proglašena su najuspešnija sela, svrstana u pet grupa po broju stanovnika, kao i najuspešnije selo Srbije.

Republička komisija za ocenu  sela na čelu sa prof. dr Miladinom Ševarlićem,  i članovima Živoradom Žikom Ajdačićem, dramskim piscem i rediteljem, Miomirom  Fićom Filipovićem,  novinarom i publicistom, i sa još dva promenljiva člana iz lokalnih samouprava, od 160 sela odbarala je 20 sela za finalnu priredbu. Dodeljene su i Darovnice i pokloni za pojedince koji su izuzetno doprineli razvoju sela u Srbiji.
 
Gosti su nakon priredbe posetili Salaš “Drezgić” na kojem se gaje mangulice i pravi kvalietan kulen i ostali mesni proizvodi, a do salaša su prevezeni fijakerima, koji su paradirali ulicama Kuzmina.

Prisutnima su se obratili ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović,  gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader, kao i predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbij, čuveni srpski pesnik Ljubivoje Ršumović.
     
Uz Darovnicu pojedinci su dobili i prigodne poklone. Pokloni za žene su dar “Sremskih novena”, a ostale poklon-pakete knjiga, spremila je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Agencija za ruralni razvoj uručila je i poklon u vidu školskog pribora i opreme za osnovnu školu “Branko Radičević” u Kuzminu, povodom 260 godina postojanja škole.

Darovnice i poklone dobili su:
 
Milunka Aleksić – Majilovac – opština Veliko Gradište. Milunka je odbornik u opštini Veliko Gradište. U rodnom selu Majilovcu je 20 godina predsednica sela.

Stanija Rogulja  - Čalma – grad Sremska Mitrovica
Stanija je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva i savremene farme svinja u rodnoj Čalmi. Radi sa poljoprivrednom mehanizacijom i sve druge poslove na farmi  koje uobičajeno rade muškarci.
                                                                                                                                                                                
Gordana Topić – Banatsko Novo Selo – Grad Pančevo
Gordana je učiteljica u rodnom Banatskom Novom Selu. Bila je narodni poslanik u Skupštini Srbije, ali je uvek bila aktivna u više organizacija  u selu. Danas vodi odbojkaški klub, aktivna je u udruženju žena, crvenom krstu....

Ljiljana Đurišić – Stapar – Grad Sombor
Ljiljana je organizator  Velikogospojinskih svečanosti u Staparu. Osnivač je Festivala „Prva srpska harmonika u Vojvodini u Staparu“. Osnivač je  Kulturno-prosvetne zajednice Stapara, koja ima 200 članova.

Mićo Mićić – gradonačelnik Bijeljine – Republika Srpska
Mićo Mićić, profesor fizičkog vaspitanja, rođen je u selu Gradac u Semberiji. Narod ga je birao pet puta za  gradonačelnika Bijeljine. Više je nego pravi primer kako se jedan čelnik lokalne samouprave bori za čuvanje i napredovanje sela, što se može lako videti u svih 50 naselja  gradskog područja Bijeljine....Njegova borba za selo posebno je viđena u obnovi posle katastrofalnih poplava pre tri godine.

Bratislav Bogatić - Kukujevci – opština Šid
Vlasnik jedne veoma uspešne industrijske klanice u Srbiji, u selu Kukujevcima. Zaposlio je 400 ljudi iz sela i znatno popravio standard  i broj žitelja u selu…Kukujevci su zbog toga jedno od retkih sela u Srbiji u kome broj žitelja raste, a dece u školi i obdaništu je sve više.

Sorin Boljanac - Banatsko Novo Selo – Grad Pančevo
Sorin  je direktor Doma kulture u Banatskom Novom Selu, gde složno žive Srbi i Rumuni. Sorin je i veliki humanitarac, bori se da svi beskućnici, a posebno u njegovom selu, imaju krov nad glavom.

mr Radmilo Budečević - Ravnje – Grad Sremska Mitrovica
Radmilo je završio Vojnu akademiju, kao prvi u rangu i magistrirao na Ekonomskom fakultetu. Izradio je jedinstvenu muzejsku postavku rodnog sela Ravnja na bogatim izvorima istorijske i kulturne baštine. Obnovio je Dom kulture i radi na razvoju kulture i sporta u svom selu.

Radovan Jančić - Srpski Krstur – opština NoviKneževac
Radovan je narodni poslanik u Skupšini Srbije. Njegove su velike zasluge  što se u njegovom rodnom selu, koje je na granici sa Mađarskom, izgradila nova savremena škola, kao i sportska sala. Takođe je renoviran i dom kulture.

Sreten Jovanović – Šumarice – Grad Kraljevo
Sreten je trenutno na dužnosti pomoćnika gradonačelnika Kraljeva, a pre toga je bio predsednik Gradske skupštine. Za svoje kulturno stvaralaštvo dobitnik je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Radisav Lukić – Mihajlovac – Grad Smedervo
Radisav je jedan od najpoznatijih kulturnih stvaralaca u selima Srbije. Poznat je po srpskim zdravicama.

Slobodan Lukić – Jarak – Grad Sremska Mitrovica
On je već dugo godina vlasnik firme Primip koja snabdeva tržište sa bešavnim cevima, ali je i čovek koji izuzetno voli i pomaže sve akcije vezane za selo.

Žarko Marković - Novo Selo – opština Vrnjačka Banja
Žarko je osnivač Udruženja Novoseljani i jedan je od osnivača takmičenja orača Prva brazda, za region Kraljeva koja se održava u Novom Selu.

Igor Matković – Lozovik – opština Velika Plana
Igor je dugo godina vodio KUD i bio predsednik Mesne zajednice Lozovik. Danas je predsednik opštine Velika Plana i veliki doprinos daje na uređenju sela ove opštine. Posebnu brigu vodi o mladima koji su aktivni u kulturi i sportu.
                                                                                                             
Ilija Nedić – Kuzmin – Grad Sremska Mitrovica
Ilija je profesor istorije i veoma dobro zna iskonske vrednosti sela. Na mestu načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu daje nemerljiv doprinos u čuvanju, negovanju i razvoju kulture, sporta i svih drugih vidova razvoja sela.

Slavko Pavlović - Nakovo – Grad Kikinda
Slavko je u Nakovu podigao voćnjak na 55 hektara, na kome radi više od 50 ljudi iz sela. Ono što Slavka čini humanim i zbog čega je zaslužio Darovnicu je to što svakoj ženi u selu koja rodi dete pokloni 1.000 EUR.

Branko Pokornić – Bajmok – grad Subotica
Ono što je Branka kandidovalo da dobije Darovnicu je to što je on osnivač Kulturnog centra Bunjevaca u Bajmoku. Bio je i veoma uspešan  predsednik Mesne zajednice Bajmok i uvek je na usluzi svojim meštanima.

Radivoj Prokopljević Proka  - Petrovčić – opština Surčin
Za Proku se slobodno može reći da je najpoznatiji i najorginalniji sremski pesnik, poznat daleko van granica Srema. Čini nam se da niko toliko divno nije opisao Srem i Sremce, a posebno Sremice, u svojim pesmama kao Proka.

Jugoslav Stajkovac  - Pleš –  opština Aleksandrovac Župski
Jugoslav je doktor poljoprivrednih nauka iz sela Pleš kod Aleksandrovca Župskog. Na funkciji predsednika opštine je više mandata. Koliko je činio za dobrobit opštine i sela govori i podatak da je dobitnik najprestižnijeg priznanja za kulturu srpskog naroda - Vukove nagrade.
                                                                                          
Stevan Stanojković - Karavukovo – opština Odžaci
Stevan je diplomirani inženjer poljoprivrede i dve decenije vodi uspešno Zemljoradničku zadrugu  Agrodunav u Karavukovu. Zadruga ima 80 zaposlenih , više od dve hiljade hektara zemlje, farmu  krava i semensku proizvodnju .

Dragoljub Bata Cvetuljski - Badovinci – opština Bogatić
Bata vodi poznatu izvornu pevačku grupu Drina iz Badovinaca za koju piše i komponuje pesme. Zahvaljujući tome pevačka grupa Drina snimila je trajne snimke u Radio Beogradu. Objavio  je i zbirku pesama posvećenu selu i seljaku.

Miloš Šovljanski – Đurđevo – opština Žabalj
Miloš je vlasnik više od 100 hektara oranica. Rekorder je u proizvodnji soje, kukuruza  i pšenice.

Petar Vizićanin i Pero Ostojić  - Kuzmin – Grad Sremska Mitrovica
Petar i Pero su hroničari sela Kuzmina. Poklonili su rukopise za knjigu o selu i školi koja ove godine obeležava 260 godina postojanja.

Prvo mesto u kategoriji sela koja imaju do hiljadu stanovnika osvojilo je selo Rivica u opštini Irig. Selo ima 600 žitelja u 180 kuća. Rivica je bila domaćin  regionalne priredbe Srema I Mačve za 22 sela. Izgradili su moderan Dom culture, škola je uređena i u njoj svake godine ima puno prvaka. Imaju KUD 70 godina, fudbalski klub 90 godina, udruženje vinara, povrtara i lovaca. Imaju rekordne prinose  žitarica, voća, povrća, grožđa. Razvijaju seoski I vinski turizam na izletištu Vodenica.

U kategoriji sela 1.000 – 2.000 žitelja, prvo mesto je pripalo selu Ravnje. Sa 1.300 žitelja, ima muzejsku postavku, koja je retkost u Srbiji. Povodom dva veka od postojanja sela podigli  su spomenik čuvenom boju na Ravnju i Zeki Buljubaši. Renovirali su Dom kulture. Imaju KUD, FK Zeka Buljubaša, osnovan 1930. O selu je napisana hronika. Ravnje ima najveći broj ribara alasa. Osnovali su udruženje povrtara koji uzgajaju povrće na više od 50 hektara. Imaju osmogodišnju školu, a u toku je izgradnja crkve.
  
Prvo mesto u kategoriji sela do 3.000 stanovnika, pripalo je domaćinu finalne priredbe – selu Kuzmin. Selo ima 3.200 meštana. Imaju zadrugu i poznati Sajam svinja. Pored žitarica proizvode povrće, a najviše bostan. Škola postoji 260 godina, Fudbalski klub „Graničar“ 90 godina. Dom kulture sa Kulturnim centrom organizuje brojne priredbe. Udruženje žena „Dika“ je jedno od najpoznatiji u Sremu.
                                                                                     
U kategoriji sela sa više od 5.000 žitelja, prvo mesto pripalo je Badovincima, opština Bogatić. Sa 5.300 žitelja i 6.000 hektara do Drine i skoro 3.000 hektara preko Drine za Badovince se može reći da je selo koje u ovom momentu sa njiva, u oborima i štalama proizvodi najviše hrane u Srbiji. Klaničari daju podatak da svakog momenta u Badovincima mogu da utovare 20 do 30 hiljada tovljenika i više stotina junadi. Velike površine su pod povrćem i bostanom. Izgradnjom Pavlovića ćuprije gotovo je potpuno prestalo iseljavanje iz sela. Selo ima zavidan kulturni život, ima KUD, izvorne grupe muške i ženske, razne orkestre, slikarske kolonije. Ima dva fudbalska kluba, “Drina” koji postoji 95 godina, i “Sport” koji postoji 27 godina. Imaju seoski stadion, igrališta za male sportove i privatne plivačke bazene.

Komisija je za najuspešnije selo Srbije izabrala Kukujevce, u opštini Šid. U Kukujevcima trenutno živi više od 2.300 ljudi. Najveća je radost što je sve više dece. U ovom selu je  više od 300 dece do 18 godina starosti. Dečji vrtić se stalno proširuje i opet je tesan. Godišnje bude više od 20 venčanja. Meštani su našli posao u seoskoj klanici Agropapuk, u dve veoma uspešne zadruge, farmi koza i brojnim drugim firmama male privrede. Danas u Kukujevcima više od 400 meštana iz 550 kuća  radi u svom selu. Znatan broj domaćinstava na velikim njivama  proizvodi žitarice, povrće i voće . Kukujevčani su već godinama najveći proizvođači duvana u Srbiji. Imaju novu zgradu osnovne škole, dograđuju vrtić, grade prvoslavnu crkvu.

Ovom manifestacijom je nastavljena višedecenijska akcija Kulturno-prosvetne zajednice Srbije koja je imala naziv “Takmičenje sela Srbije”, sada pod novim nazivom “Susreti sela Srbije” i pravilima koja daju podjednake šanse svim selima, bez obzira na broj ljudi i veličinu atar.

 
ČALMA: DESETA PONIJADA

Jubilarna, deseta po redu „Ponijada“ održana je u nedelju, 28.maja, na seoskom domaćinstvu „Čavić“ u Čalmi.

Domaćinstvo Čavić se na svom imanju bavi i proizvodnjom i preradom voća i povrća na tradicionalan način, s obzirom na to da je južna strana Fruške Gore veoma povoljna za povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Poznati su po domaćem, kuvanom paradajzu “FRUŠKOGORAC“ – fruškogorsko-čalmanski brend.

Čavići poseduju i ergelu poni konja, osnovanu još pre 30 godina. Poni konji su rase “Šetlandski poni”, a potiču iz Engleske pokrajine Šetland, gde su korišteni za vuču malih vagona u rudnicima. U Čalmi se koriste na njivama, između ostalog za špartanje paradajza, a Čavići su im našli još jednu zanimljivu namenu – da zabave decu. „Ponijada“ je svojevrsna sportska, gastronomska i etnografska manifestacija, gde su najmlađi imali priliku da čitav dan uživaju u jahanju ponija, kao i da se zabave na “ČALMANSKOM SAFARIJU”- vožnji mini traktorom sa prikolicom.

U organizaciji Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica, ovogodišnju “Ponijadu” je posetila i pobednička ekipa kviza "Sirmium - carski grad" (OŠ "J.J.Zmaj" Jarak) i najbolji mladi recitatori, literarni i likovni stvaraoci.

Prelepo dvorište domaćinstva Čavić, prepuno cveća, zrelih trešanja i retke kolekcije kaktusa, ulepšala je i bogata ponuda tradicionalnih specijaliteta Udruženja žena “Ženski svet” iz Čalme.

 DECA SA SELA U HORU RASPEVANOG PROLEĆA

U petak, 19. maja u Pozorištu "Dobrica Milutinović" po peti put u Sremskoj Mitrovici održano je polufinalno veče „Raspevanog proleća Srbije“. Publici se predstavilo 12 solista koje je pratio nasmejani hor Raspevanog proleća koji su pored Dečijeg hora „Piccolo“ po prvi činili i deca iz Mačvanske Mitrovice, Zasavice, Laćarka i Kuzmina.
Festival muzike za decu ,,Raspevano proleće Srbije,, u organizaciji Muzičkog centra ,,Pančevo,, je manifestacija sa najdužom tradicijom takve vrste u našoj zemlji. Tokom godina na ovom festivalu nastupilo je i afirmisalo se više hiljada mladih muzičara širom Srbije.

Organizator polufinalne večeri u Sremskoj Mitrovici bilo je Udruženje za kreativni razvoj dece "Piccolo", a festival je podržala Gradska uprava za kulturu sport i omladinu. Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, uključila se u organizaciju i obezbedila da se ove godine u horu Raspevanog proleća nađu i deca iz mitrovačkog ruralnog područja i tako uključe u gradske kulturno-umetničke sadržaje

 

ZASAVICA: VIII DAN MAGARICA

U subotu 22. aprila 2017.godine, u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" održana je osma po redu, turističko-promotivna manifestacija "Dan magarica". Ova celodnevna manifestacija okupila je ljubitelje prirode i plemenite životinje, a program je podrazumevao kuvanje gulaša i aktivnosti za najmlađe, kao što je kićenje puladi. Na manifestaciji su predstavljeni i proizvodi od magarećeg mleka, kao što su kreme za lice, sapuni, liker i najskuplji sir na svetu. Prema rečima Slobodana Simića, upravnika rezervata, ova manifestacija se održava u čast vrlo korisne i plemenite životinje koju su jedva sačuvali od uništenja. Sa ciljem očuvanja ove životinjske vrste, razvijen je čitav program proizvoda od magarećeg mleka, koje je izuzetno po tome što je vrlo slično ljudskom i što je dobro i zdravo za decu, za lečenje bronhitisa i astme.

U Strazburu, 6. aprila 2017. godine, međunarodni žiri Evropske konvencije o pejzažu dodelio upravljaču SRP Zasavica – Pokretu gorana Sremske Mitrovice, priznanje Saveta Evrope za postignuća i prikazao ih široj javnosti kao izvor inspiracije. Priznanje je dobijeno za projekat „Zaštita i upravljanje Specijalnim rezervatom prirode Zasavica kao sredstvo za održivi razvoj" (Protection and Management of Zasavica Special Nature Reserve, as a tool for sustainable development) koji je za nagradu predložilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. Prema oceni međunarodnog žirija, projekat je promovisao svest javnosti da otkrije prirodna staništa i učešće javnosti u inicijativama za zaštitu ekosistema i biodiverziteta na način koji je posebno povoljan za održivi razvoj ruralne sredine. Jedan od bitnih faktora za dobijanje ovog priznanja svakako je i prepoznatljivost rezervata po proizvodima od magarećeg mleka.

ZASAVICA: DAN MANGULICE - SREMSKI SVINJOKOLJ

Tradicionalna privredno-turistička manifestacija “Dan mangulice – Sremski svinjokolj” održana je u subotu 3.decembra 2016. godine u Specijalnom rezervatu prirode “Bara Zasavica” kod Vizitorskog centra. U prelepom ambijentu najpoznatije prirodne oaze u Srbiji zasavički majstori su topili mast i pravili čvarke, na štandovima se prodavalo meso i mesni proizvodi po kojima je Bara Zasavica čuvena, a sve to su pratili tamburaši. Sremački ali i mačvanski sivjnokolj privukao je veliki broj posetilaca, kao i uvek najviše iz Beograda i Novog Sada koji su nabavili sveže zasavičke proizvode.

Na meniju je bio specijalni zasavički gulaš spravljen od najcenjenije ovdašnje sorte svinja, posetioci su mogli da degustiraju i ništa manje ugledne proizvode od magarećeg mleka, a za posebne sladokusce bila je dostupna i rakija začinjena najnovijim zasavičkim iznenađenjem – tartufima.

Upravnik rezervata, Slobodan Simić, bio je više nego zadovoljan posetom, ali i atmosferom koja je, kako je rekao, odisala već pomalo zaboravljenim starim sremačkim duhom kojeg karakterišu dobro raspoloženje, tambura, vino i naravno – mangulica.

- Mi na Zasavici znamo da cenimo ono što priroda daje i to je poruka koju evo već godinama, koliko organizujemo svinjokolj uredno šaljemo. Takođe, trudimo se da očuvamo tradiciju našeg Srema i naše Mačve, a broj gostiju koji u prvim decembarskim danima dolaze kod nas najbolji je dokaz da u tome u svakom smislu uspevamo. Kada smo rešili da rezervatu ponovo udahnemo život znali smo da moramo krenuti i u proizvodnju, da moramo biti drugačiji i ispred drugih. Ta proizvodnja mangulica nije samo izvor prihoda, nego i otplaćivanje duga generacijama svinjara po kojima je Srem bio poznat. Prodajom proizvoda od mangulice mi zapravo dajemo mogućnost kupcima da uživaju u onoj hrani u kojoj su uživali i naši stari. Mangulica je danas sve manje, ali na našoj Zasavici ih ima dovoljno za sve. Dok je Zasavice, Srem ne mora da brine za svoju reputaciju, kaže Slobodan Simić.

Rezervat je jedan od vodećih odgajivača u Srbiji ove autohtone rase svinja, čije je meso, zbog posebnih svojstava, sve traženije kod nas i u svetu. Na pašnjaku Valjevac, gde se nalazi Vizitorski centar, postoje idealni uslovi za uzgoj mangulice. Rezervat Zasavica ima status močvarnog staništa svetskog značaja.

KUZMIN: RASPEVANA JESEN 2016

Jedan od najvećih problema sa kojima se bore meštani mitrovačkih sela jeste manjak kvalitetno provedenog slobodnog vremena. Stoga Kuzminci već drugu godinu za redom organiziju manifestaciju „Raspevana jesen“ koja okuplja neafirmisane pevače iz Srema (i šire), ali i veliki broj posetilaca, koji su i ove godine, do poslednjeg mesta ispunili Dom kulture u Kuzminu.

Manifestacija je održana 4. novembra 2016. godine u organizaciji „Kulturnog centra“ iz Kuzmina i Mesne zajednice Kuzmin, a svoju podršku dala je i lokalna samouprava. Udruženje ,,Kulturni centar Kuzmin” osnovano je početkom 2015. godine, i u okviru njega deluju tri sekcije – dramska, tamburaška i folklorna. Uključivanje meštana u razne sekcije i organizovanje različitih manifestacija takođe je važan segment društvenog života ovog sela i jedan od ciljeva Udruženja.
Cilj održavanja manifestacije “Raspevana jesen” jeste animacija stanovnika ovog sremskog sela, afirmacija mladih pevača, ali i druženje. Realizacijom ovog događaja, meštani Kuzmina oživljavaju tradiciju pesničkih i muzičkih svetkovina prvi put začetih još 1974. godine, tada pod nazivom ,,Prvi glas Kuzmina”.

Na takmičnju je nastupilo 25 pevača amatera, a Zorana Radić iz Kuzminaproglašena je za ovogodišnjeg pobednika.
Ovakve manifestacije su primer dobre prakse, jer dokazuju da su i kulturno-zabavne manifestacije u funkciji ruralnog razvoja, bar u domenu kvalitetnog provođenja slobodnog vremena u seoskim sredinama. Inače, u kuzminskom Domu kulture povremeno se održavaju i bioskopske projekcije, kao i različiti kulturno-umetnički programi. Vоđеni idејоm о izјеdnаčаvаnju kvаlitеtа živоtа nа grаdskоm i sеоskоm pоdručјu, Cеntаr zа kulturu „Sirmiumаrt“ i Аgеnciјa zа rurаlni rаzvој Grаdа Srеmskа Mitrоvicа, оrgаnizovali su početkom godine kоncеrtе mitrovačkog FА „Brаnkо Rаdičеvić“ pо sеlimа sа tеritоriје Grаdа, a karavan je otpočeo upravo u ovom selu.

LAĆARAK: “KUJNICA NA ŠORU” PRERASLA U ŠARENI SAJAM

Nakon četiri godine održavanja, manifestacija „Kujnica na šoru“, koju organizuje Udruženje „Dekalend“ i Aktiv žena Laćarak, održana je u Laćarku, u centru sela ispred zgrade Mesne zajednice, i ovaj put prerasla je u Šareni sajam.

Na Šarenom sajmu 17.septembra 2016.godine, učestvovalo je 56 izlagača, ne samo iz Vojvodine, nego i iz Kraljeva, Požarevca, Šapca, duplo više nego prošle godine.
Sajam je otvorio Petar Samardžić, direktora Agencije za ruralni razvoj Grada Sremske Mitrovice. Seoske manifestacije bilo da su kulturne, turističke ili poljoprivredne svakako su značajne za ruralni razvoj i napredak sela. Posebno kada su u pitanju ovakve manifestacije koje omogućavaju međusektorsku komunikaciju, i koje obuhvataju na jednom mestu veliki broj izlagača iz razliitih oblasti. Preko 50 izlagača je imponzantna brojka tako da ovakve manifestacije treba negovati i mogu da budu primer dobre prakse za ostale seoske mesne zajednice.

Kao što su mnogobrojni posetioci imali prilike da vide, na sajmu su bile izložene brojne rukotvorine, slatkiši i drugi ukrasni predmeti koji su privukli veliku pažnju, s tim što su interesovanje privukle i poljoprivredne mašine, kao i bogata ponuda na štandovima brojnih privrednika.

Pored toga, u programu je uučestvovala i glumica Jelica Brestovac.

LEŽIMIR: 11 IZLAGAČA NA OVČARSKIM DANIMA

Udruženje odgajivača ovaca i koza “Sirmium” iz Ležimira, organizovalo je treću po redu, manifestaciju “Ovčarski dani”. Ove godine bilo je 11 izlagača, deset sa ovcama i jedan sa kozama, ne samo iz Ležimira, već i iz Mitrovice, Neština, ali i drugih delova Srema.

Program manifestacije je, pored izlaganja ovaca i koza, uključivao i takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša, nastup glumaca, pesnika i pevača tradicionalne muzike, nastup tamburaša, a posebno mesto na štandovima imali su proizvođači meda, rakije, vina i udruženja žena koja su još jednom pokazale svoje umeće. Ukupno se 17 ekipa takmičilo u kuvanju paprikaša, a svoje učešće imalo je i devet Udruženja žena.

Udruženje „Sirmium“, organizator ove manifestacije, po rečima predsednika Laze Smiljanića ima 43 člana i preko 1300 komada ovaca. Kako kaže, do pre par godina u Ležimiru je bilo dva do tri čopora, a sada ih je desetak. Sve je više mladih ovčara koji zbog cene mesa i visine subvencija rešavaju da ratarstvo zamene ili pak dopune stočarstvom. Organizatori su zadovoljni brojem izlagača i učesnika, a zadovoljni su i kako manifestacija napreduje. Cilj im je da ukažu na probleme sa kojima se fruškogorski ovčari susreću, ali i da afirmišu ovu granu stočarstva, kako bi ih u budućnosti bilo još i više. Državne subvencije i podsticaji mnogo im znače, a uzdaju se i u novog ministra poljoprivrede.

Među izlagačima bio je i Ležimirac Stevan Dukić koji je predstavio svoje carske ovce, romanovske rase. Trenutno ih ima 27. “Ovo je odlična ovca koja se četiri puta jagnji, dakle dva puta godišnje. Moje stado još uvek nije umatičeno, ali je proces u toku. Ja ne idem na kvantitet, nego kvalitet. Romanovske ovce ne daju mnogo jagnjadi, ali su odličnog kvaliteta. Tržište za njih još uvek nije jako, priča se da bi u Nišu mogla da bude klanica i to bi bilo dobro za nas. Lično smatram da je ovčarstvo isplativije od ratarstva i savetovao bih mladima da zaborave na priče o tome da je sramota biti čoban, da se late štapa i pašnjaka, da presaviju tabak pa da onda zaračunaju šta je bolje.”

Istog je stava i mladi Neštinac Dragoljub Radomirović (25) čije umatičeno stado broji 150 komada Virtemberga. “Nisam prvi koji se u porodici bavi ovčarstvom. To je deo tradicije i ja sam nakon školovanja, rešio da to nastavim. Ne mislim da je sramota biti čoban, nije mi problem da po čitav dan provedem sa ovcama, subvencije u visini od 7.000 dinara po grlu su još uvek sasvim zadovoljavajuće, pa tako da ne vidim razlog zbog kojeg bih išta menjao. Otkupna cena od 150 do 250 evra za umatičena muška i ženska grla takođe nije loša i mada bi se imalo šta tu još dodati preporučio bih posebno mladima da se okrenu ovčarstvu.”

Nakon ovogodišnjih Ovčarskih dana postalo je jasno da će, u godinama koje dolaze, ova grana stočarstva doživeti procvat samo ukoliko se nastavi sa ovom politikom subvencija i ukoliko se više poradi na stabilizaciji tržišta. Zbog toga su i aktivnosti na promociji stočarstva, u šta spada i ova manifestacija, podržane od strane mitrovačke lokalne samouprave, Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, kao i Mesne zajednice Ležimir.

KUZMIN: PO 16. PUT ODRŽAN SAJAM SVINJA U KUZMINU

Sajam svinja i poljoprivrede, koji je po 16. put održan u Kuzminu, ove godine otvorio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Organizator sajma je Udruženje odgajivača svinja „Graničar”, uz logističku podršku Poljoprivredne stručne službe i Agencije za ruralni razvoj. Zadovoljni predstavljenim, organizatori ističu da je deo ovogodišnjeg Sajma između ostalog, bio je posvećen i edukaciji proizvođača. Sajam je trajao od 02-04. septembra 2016. godine.

Prema rečima ministra, osim što je važno ulaganje u prerađivačke kapacitete, neophodno je i ulaganje u proizvodnju sirovine, i zbog toga je od izuzetne važnosti održavanje ovakvih manifestacija kako bi se animiralo poljoprivredno stanovništvo po selima na uzgoj svinja kao osnovne sirovine za dalju preradu. Obilazeći izlagače, ministar Nedimović je istakao i da je potrebno vratiti se tradiciji uzgoja svinja uklopljenoj sa savremenim dostignućima te na taj način uvećati stočni fond. Pored toga, po njegovim rečima, zadatak države je obezbeđivanje tržišta i neophodnih uslova. U narednom periodu plan je ulaganje u objekte, izgradnja reprocentara, jer je neophodno obezbediti stvaranje sirovina.

Na sajmu je učestvovalo 25 izlagača, među kojima je, pored proizvođača stočne hrane, bilo i 8 farmi koje se bave uzgojem svinja, ali i prehrambenom proizvodnjom.

UKUSI SREMSKE MITROVICE NA WINTERFESTU

Peti po redu “Winterfest Ski & Wine Festival” – Salon vina i Konferencija o gastronomiji, vinu i turizmu, održan je na Kopaoniku od 23. do 26. marta 2017.godine.  Udruženje “Interfest” iz Novog Sada započelo je projekat „Ukusi Vojvodine"  - brendiranje Vojvodine kao gastronomske regije i festival gastronomije, a prvo predstavljanje ovog projekta bilo je upravo na  manifestaciji na Kopaoniku, najposećenijoj turističkoj destinaciji u Srbiji.
U mapiranju mitrovačkih proizvođača hrane i pića, kao i ugostiteljskih objekata koji pripremaju domaće vojvođanske specijalitete i neguju domaće ukuse, podršku “Interfestu” dali su i Agencija za ruralni razvoj i Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica. Udruženim snagama, posećen je početkom godine, veliki broj mitrovačkih poljoprivrednih gazdinstava, seoskih domaćinstava, čardi i restorana u kojima se neguje tradicionalna vojvođanska kuhinja ili ono što je od nje ostalo. Ove godine  na “Winterfestu” su se  predstavila četiri mitrovačka izlagača: Salaš Isailovi, PG Čavić Čalma, But & Co Laćarak i Krompičice sitne ljute iz Mačvanske Mitrovice. Sremska Mitrovica je na najbolji način prezentovala potencijale svog ruralnog područja i učestvovala u promociji „Ukusa Vojvodine”.
Vojvođanska gastronomija već je sama po sebi prepoznatljiva upravo zbog raznolikosti i mnogobrojnih kulturnih i društvenih uticaja koji su obogatili gastronomsku sliku ovog dela naše zemlje. U celom svetu trend je da hrana i vino postaju važan činilac turističke promocije i poseban turistički proizvod. Mnogobrojni su primeri oko nas kako su određene zemlje uspešno ispromovisale svoju gastronomiju. Hrana i piće koji se proizvode na određenoj teritoriji na taj način dobijaju predznak turističkog proizvoda. Cilj projekta “Ukusi Vojvodine” je da ovom kampanjom Vojvodina bude prepoznata kao važna gastronomska regija.
U mesecima koji slede, u organizaciji “Interfesta”, Agencije za ruralni razvoj i Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica, ovaj projekat će biti predstavljen i u Sremskoj Mitrovici.

 

Svetog Dimitrija br. 6
22000 Sremska Mitrovica
info@arrsm.rs
Telefon/fax: 022/610-573

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

 

Vremenska prognoza
Kursna lista
 
 

AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ Sremska Mitrovica| www.arrsm.rs | © 2013. all rights reserved

-->