AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ - SREMSKA MITROVICA

„GLjIVE KAO HRANA I LEK“

Prvog vikenda oktobra, na mitrovačkom Gradskom trgu, održana je Međunarodna gastro manifestacija „GLJIVE KAO HRANA I LEK“, u organizaciji Udruženja „Lisičarka“ iz Sremske Mitrovice, a sa ciljem približavanja čarobnog carstva gljiva stanovništvu. Podršku manifestaciji dali su Grad Sremska Mitrovica, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Centar za kulturu „Sirmiumart“, mitrovačka Agencija za ruralni razvoj i Turistička organizacija, kao i brojni medijski partneri.

Prema rečima Jelene Milošević, predsednice Udruženja „Lisičarka“, članovi ovog udruženja su imali prilku da putuju u zemlje u okruženju i posete slične manifestacije. Od svakog su pozajmili ono najbolje i to prezentovali svojim sugrađanima. Zadovoljni su posećenošću, kao i pozitivnim komentarima koje su dobili za organizaciju događaja i od strane posetilaca, ali i svih učesnika. S obzirom na to da imamo slabu naviku konzumiranja gljiva, još manje ih koristimo kao lek, članovi Udruženja „Lisičarka“ želeli su ovom manifestacijom da gljive i njihova hranljiva i lekovita svojstva približe Mitrovčanima i svima onima koji su posetili manifestaciju. Predsednica udruženja je dala savet da gljive bar jednom nedeljno treba konzumirati, jer su veoma zdrave i korisne našem organizmu, i preporučila da treba malo više da se bavimo gljivarstvom - hobijem koji podrazumeva prijatnu i zdravu šetnju kroz šumu, i koji oslobođa od stresa.

Učešće su uzeli prerađivači gljiva iz Grčke, Hrvatske i Slovenije, kao i članice Mikološko gljivarskog saveza Srbije, nekoliko proizvođača lekovitih suplemenata i  preparata od gljiva i prerađivači lekovitih biljaka i gljiva iz Srbije, kao i izlagači gastro specijaliteta iz Sremske Mitrovice.

Izlagači su predstavili konzumne proizvode od gljiva - sušene, marinirane, slatko, čokoladu, ratluk, testenine, makarone, supe, rižoto, kao i lekovite preparate koji pomažu u lečenju i jačanju imuniteta. U okviru manifestacije organizovano je „gljivarenje“ na Fruškoj gori, i prvi put su građanima predstavljene samonikle gljive sakupljene u našem okruženju.  

Posetioci su imali priliku da probaju gulaš od gljiva, pohovane gljive, bukovače na žaru, suvlaki od šampinjona, rolnice i pite od gljiva, kuglof, medenjake, slatko, ratluk i čokoladu od gljiva, kao i specijalitet - pastu od tartufa.

Kulturno-umetnički program u okviru otvaranja manifestacije, obogatili su horovi „Irida“ i „Srpski dom“,  Tamburaški orkestar „Srem“, Folklorni ansambl „Branko Radičević“ iz Sremske Mitrovice i kulturno umetničko društvo iz Jarka.

Manifestacija je imala i edukativni karakter, te je u čitaonici Biblioteke „Gligorije Vozarović“ održano predavanje „Lekovite i fantastične gljive i gde one rastu“.

U ime lokalne samouprave, prisutnima se obratio Tomislav Janković, predsednik skupštine Grada Sremska Mitrovica, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što jedna ovakva manifestacija postoji u Sremskoj Mitrovici, i da bez obzira što se održava po prvi put, okupila je veliki broj izlagača, a zahvaljujući učesnicima iz Hrvatske, Slovenije i Grčke, ima i međunarodni karakter. Prema njegovim rečima, ovakvi događaji doprinose popularizaciji prirodnih potencijala Sremske Mitrovice i Fruškogorja u oblasti gljivarstva, doprinose afirmaciji zdrave ishrane, i nada se da će manifestacija postati tradicionalna, i iz godine u godinu sve posećenija.

Manifestaciju je zvanično otvorio Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede – resor ruralnog razvoja, a prisutan je bio i Miloš Šešlija, savetnik za agroekonomiku poljoprivrede u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

MITROVČANI NA SAJMU PRIVREDE U MODRIČI

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica imala je svoje predstavnike na Sajmu privrede u Modriči, od 6. do 7. septembra. Na ovoj dvodnevnoj privrednoj manifestaciji učešće je uzelo 220 izlagača iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko distrikta. Sajam je organizovala Razvojna agencija opštine Modriča, pod pokroviteljstvom opštine i uz podršku Vlade Repbulike Srpske.
Na Sajmu su bili izloženi industrijski i zanatski proizvodi, prehrambeni i proizvodi kućne radinosti, te održana modna revija, a održana je i izložba pljoprivrednih proizvoda, poljoprivredne mehanizacije, stoke i sitnih životinja.
Pčelarstvo „Tonda“, odnosno mladi pčelar Dragan Majkić iz Sremske Mitrovice, ponudio je med i različite proizvode od meda, kao i pčelarsku opremu, dok su žene iz “Zlatnog runa Sirmiuma” predstavile svoje prouzvode od vune, napravljene tradicionalnom tehnikom pustovanja.

Ovom akcijom Agencija nastavlja sa podrškom mitrovačkim proizvođačima u učešću na domaćim i međunarodnim sajmovima i manifestacijama, a u cilju promocije potencijala mitrovačkog ruralnog područja.
Sajam u Modriči je međunarodnog karaktera, a Agencija za ruralni razvoj je učešće uzela sa ciljem povezivanja stranih i lokalnih subjekata, preduzeća, poljoprivrednika, udruženja, ali  i privrednih komora Republike Srpske, Federacije BiH i zemalja u okruženju, kao i prezentacije novih proizvoda i usluga.

OD SADA I NA AGROKLUBU

Pregled svih tekstova o aktivnostima Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica od sada su dostupne i na sajtu Agrokluba, na sledećem linku:

https://www.agroklub.rs/partner/agencija-za-ruralni-razvoj-grada-sremska-mitrovica/18456/tekstovi/

Agroklub je poljoprivredni portal na kom mogu da se prate aktuelnosti u oblasti poljoprivrede, šumarstva, seoskog turizma, izvorima finasiranja i brojne druge agroteme.

INTERNET STRANICE ZA REGISTROVANE POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica organizovala je u Vikend naselju Koruška, (Susek) predstavljanje internet stranica tri proizvođača (privrednika/poljoprivrednika) iz mitrovačkog ruralnog područja. Ovim je nastavljena prošlogodišnja akcija „Ulaznica poljoprivrednim proizvođačima u svet interneta”.

„I ove godine Agencija za ruralni razvoj nastavlja praksu izrade internet stranica za poljoprivredne proizvođače sa teritorije Grada Sremska Mitrovica. Ove godine smo se odlučili za jedno lice koje se bavi pčelarstvom, odnosno proizvodnjom meda i proizvoda od meda, a poseduje i sopstvenu pčelarsku opremu i api komoru u Vikend naselju Koruška. Sajt je dobila i jedna preduzetnica iz Kuzmina koja se zajedno sa svojom porodicom bavi preradom mesa, tačnije proizvodnjom kulena i ostalih suvomesnatih proizvoda, a vlasnik trećeg sajta je Poljoprivredno gazdinstvo Žilić iz Martinaca, koje se bavi preradom mleka, odnosno proizvodnjom različitih vrsta kravljeg sira. Internet stranice su, kao i prethodne godine, izrađene u saradnji sa Agroklubom. Poljoprivrednici dobijaju sajtove godinu dana besplatno na korišćenje, a posle isteka tog perioda oni se odlučuju, ukoliko im je taj vid komunikacije sa kupcima pokazao kao koristan, da samostalno preuzmu obavezu finansiranja i održavanja internet sajta. U tom slučaju cena zakupa internet domena i održavanja stranice iznosi 7.000 dinara na godišnjem nivou, što je veoma povoljno, i za tu opciju su se svi prošlogodišnji subjekti i odlučili. Akcija doprinosi i afirmaciji i popularisanju legalne prerađivačke delatnosti odnosno registraciji poljoprivrednih proizviđača u prerađivačkoj delatnosti, koja u poljoprivredi uvek obezbeđuje i dodatnu vrednost. Posebno su nam ove godine u fokusu prerada mesa i mleka i do kraja godine planiramo još jednu akciju, odnosno realizaciju konkursa putem kojeg ćemo obezbediti podsticajna sredstva za prerađivače mesa i mleka, ali i u oblasti marketinga. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi odlične mere što se tiče dodele podsticajnih sredstava za nabavku mašina i opreme za prerađivačku delatnost, posebno za proizvodnju mesa i mleka, a mi smo se odlučili da se nadovežemo na te mere i da obezbedimo sredstva poljoprivrednicima za reklamiranje i promociju svojih proizvoda, za bolju komunikaciju sa kupcima, i time doprinesemo da lakše prodaju svoje proizvode“, izjavio je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Sajtovi su već u funkciji, kvalitetno su izrađeni, nude informacije o subjektu, o proizvodima, foto-galeriju, prikaz lokacije, kontakt podatke, povezane su sa profilima na društvenim mrežama i prilagođene tabletima i pametnim telefonima.

www.kulentodoskovickuzmin.com - Prerada mesa "Todošković" Kuzmin,
PR Marijana Todošković


„Perada mesa Todošković skoro je registrovana, porodična je firma i svekar je prvi počeo sa proizvodnjom kulena još pre 60 godina. Internet stranica koju nam je obezbedila Agencija za ruralni razvoj će nam pomoći da dođemo do više kupaca, da osim prodaje na kućnom pragu možemo da reklamiramo i prodajemo svoje proizvode i putem interneta. Što se tiče proizvodnje, u pitanju su suvomesnati proizvodi: kulen, kobasica, slanina, pečenica, sve po starom, tradicionalnom receptu”, izjavila je Marijana Todošković iz Kuzmina.

www.sirzilic.com - Kravlji sir - domaći, Poljoprivredno gazdinstvo Žilić, Aleksandar Žilić, Martinci

„Trenutno na svom porodičnom poljoprivrednom domaćinstvu imamo tri krave i pravimo različite vrste sira. Za sada radimo šest vrsta sira: domaći tvrdi, tvrdi dimljeni, tvrdi sa paprikom, slatki mladi u kriški, sitni kiseli sir i domaću fetu. Do sada su nam najbolja reklama bili konzumenti, a to su uglavnom komšije, prijatelji i poznanici, a zahvaljujući novoj interner stranici sada smo vidljivi u bukvalno celom svetu. Proizvodnjom smo počekli da se bavimo 2016. godine, a proizvode prodajemo uglavnom meštanima našeg sela i u Sremskoj Mitrovici, Laćarku, Kuzminu. Nadam se da ćemo, uz pogodnosti koje internet nudi, proširiti našu prodajnu mrežu”, izjavio je Aleksandar Žilić iz Martinaca

www.pcelinjaktonda.com - PČELARSTVO TONDA - proizvodi od meda, pčelarska oprema i apikomora, Dragan Majkić, Sremska Mitrovica / APIKOMORA I PČELINJAK – Vikend naselje Koruška, Susek

„Dobro nam je došla internet stranica, vrlo je korisna za promociju, i već sam se odlučio da je zadržim dokle god se bavim ovom poslom. Cela Srbija, ali i ceo svet sada zna za moju pčelarsku radnju, za pčelinjak i za med. Pre pet godina sam počeo da se bavim ovim poslom i veoma sam zadovoljan, trenutno imam 120 pčelinjih društava, planiram da proširim na 300, 400, koliko mogu samostalno da radim. Trenutno imam jedan mali pčelinjak sa prijateljem koji mi pomaže u nekoj meri, ali devedeset posto stvari radim sam uz porodicu. Posedujem i api komoru koja je već imala veliki broj korisnika, koji redovno dolaze ovde na Korušku kod mene da se inhaliraju vazduhom iz košnice, što je vrlo dobro za lečenje raznih respiratornih oboljenja, a naročito pomaže kod lečenja astme i bronhitisa, kako kod dece, tako i kod odraslih”, izjavio je Dragan Majkić koji se bavi pčelarstvom.

 

 

KRENULA BESPLATNA KONTROLA PRSKALICA

Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, krenula je sa akcijom kontrole prskalica i orošivača na teritoriji Grada Sremska Mitrovica. Time je podržan program kontrole mašina za zaštitu bilja koji se realizuje na republičkom nivou, a sprovodi ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu bilja. Poljoprivredne priključne mašine kontroliše mitrovačka Poljoprivredna stručna služba, dok je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica zadužena za sprovođenje kampanje o značaju ove akcije i pozitivnim efektima koje ona donosi.

Akcija je krenula u Manđelosu, a do jeseni će se realizovati i u ostalim mitrovačkim selima gde bude zainteresovanih da potpuno besplatno provere svoju mehanizaciju.

„Cilj ove kontrole je provera tehničke ispravnosti prskalica i atomizera i provera njihove pouzdanosti u radnim uslovima. Ovde u Manđelosu proveravamo prskalice desetak poljoprivrednika u akciji koju je organizovao i finansirao Grad Sremska Mitrovica. Mera kontrole prskalica još uvek nije obavezna, ali biće uvedena vrlo brzo, a mi smo među prvima na teritoriji Srbije koji izvode ovakvu akciju. Provere će biti neophodne prilikom ulaska u Evropsku uniju kada će svi poljoprivredni proizvođači morati da imaju kalibrisane prskalice i atomizere. Nadam se da ćemo u narednim godinama u većem obimu obuhvatiti kalibracije, odnosno više poljoprivrednih proizvođača.”, rekao je Jovanović Živan iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica, Institut „Petar Drezgić“.

On je objasnio da akcija ima nekoliko benefita, a prvi i osnovni benefit jeste bolja i kvalitetnija aplikacija pesticida. Drugi benefit je racionalnija potrošnja hemijskih sredstava, ekonomska ušteda u smislu potrošnje vode, hemijskih sredstava, vremena, goriva i treći benefit svakako jeste zaštita životne sredine i samih rukovaoca mašina.

Marko Kusić, poljoprivrednik iz Manđelosa kaže da je vrlo zadovoljan i prijatno iznenađen akcijom Gradske uprave za poljoprivredu. On je istakao da je dobro s vremena na vreme iskontrolisati svoje mašine, a da kada to rade stručna lica potpuno besplatno je prilika koju ne treba propustiti.

Akcija kontrole prskalica i orošivača je nadogradnja na nedavno završenu akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada, na koju se odazvalo mnogo više subjekata u odnosu na prethodne godine.

Za ovu namenu izdvojeno je 2.000.000 dinara, čime je obezbeđeno 200 besplatnih pregleda prskalica i atomizera, kako bi se ustanovila njihova tehnička i eksploataciona ispravnost, te izvršila potrebna baždarenja.

Svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da se za ovu besplatnu uslugu prijave putem telefona 064/842- 5266 – PSS Sremska Mitrovica ili 610-573 – Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

ZLATNO RUNO SIRMIUMA

U cilju očuvanja nasleđa u službi lokalnog razvoja, Grad Sremska Mitrovica sklopio je partnerstvo sa organizacijom “Etno mreža” na realizaciji projekta "Profesionalizacija žena i mladih kao proizvođača rukotvorina".  Projekat se realizuje u okviru Inicijative za upošljavanje 1000 žena u ruralnim područjima (www.1000zena.rs) i ima podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, NALED-a i RAS-a. Cilj je da se na godišnjem nivou obezbedi povremeni posao za 1.000 žena i dodatni izvor prihoda za njihova domaćinstva.

Projekat podrazumeva realizaciju radionica, koje su trajale tri sedmice, u kojima су učestvовале predstavnice lokalnih zanatskih udruženja i seoskih udruženja žena, koje se bave izradom rukotvorina u različitim tehnikama.

Devet mitrovčanki, u okviru ovog projekta, prošlo je specijalizovanu obuku u jednoj od tradicionalnih tehnika – pustovanje. Pustovanje predstavlja najstariju tradicionalnu tehniku ručnog valjanja vune koja podrazumeva višečasovno trljanje vune toplom vodom i sapunom. Rezultat su vunene torbe, podmetači, loptice, sedalice i ostali proizvodi koji su nazvani ”Zlatno runo Sirmijuma”. U okviru projekta, polaznice će proći i obuke na temu dizajna i pakovanja za lokalni brend, obuke na temu unapredjenja promocije, prezentacije proizvoda i uredjenja izložbenog prostora. Jedan deo radionica odnosi se na promociju lokalnih rukotvorina kao poklona za protokol gradonačelnika i suvenira za galeriju Carske palate Sirmiuma, a sve učesnice imale su priliku da učestvuju i na završnom događaju “Etno mreže” u Skupštini Grada Beograd, u okviru konferencije “Šampioni lokalnog razvoja”. Sertifikate ženama koje su prošle obuku, uručili su Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,  i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije.

Domaćin obuka i radionica u Sremskoj Mitrovici bili su Ustanova za negovanje kulture „Srem“ i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. “Zlatno runo Sirmiuma” će se prvi put predstaviti krajem jula na Međunarodnom sajmu ruralnog stvaralaštva u Tarevcima kod Modriče.

DODELA SREDSTAVA MLADIM  BRAČNIM PAROVIMA ZA KUPOVINU KUĆA NA SELU
Zavod za ravnopravnost polova raspisao je KONKURS ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA BRAČNIM PAROVIMA NA TERITORIJI AP VOJVODINE  ZA KUPOVINU SEOSKIH KUĆA SA OKUĆNICOM.

Ciljevi konkursa usmereni su na:
- podsticanje razvoja ruralnih sredina
- povećanje broja žena vlasnica nepokretnosti
- oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela kroz dolazak dece i povećanje  nataliteta
- iniciranje procesa poboljšanja demografske strukture kao preduslova za pokretanje privrednih aktivnosti.

Učesnici/ce konkursa mogu da apliciraju samo sa jednom prijavom, a visina dodeljenih sredstava ne može biti veća od 1.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na Konkursu imaju:
- supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana i
- vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života, u skladu sa Zakonom.

Učesnici konkursa moraju ispunjavati sledeće uslove u trenutku podnošenja prijave na Konkurs:
1. da jedan od supružnika /vanbračnih partnera nije stariji id 40 godina života u momentu podnošenja prijave na Konkurs
2. da imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine
3. supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana u momentu podnošenja prijave, odnosno vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života (u skladu sa Zakonom);
4. da nisu vlasnici ili suvlasnici bilo kakve nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i da istu nisu otuđili u prethodnih 5 godina od dana objavljivanja Konkursa;
5. da je barem jedan od supružnika, odnosno vanbračnih partnera u radnom odnosu. Ukoliko je Učesnik konkursa u radnom odnosu na određeno vreme, radni odnos mora da traje najmanje do isteka roka za podnošenje prijava na Konkurs.
6. da nisu u krvnom, tazbinskom ili srodstvu po usvojenju sa potencijalnim prodavcem nepokretnosti.
7. da građevinska vrednost predmetne nepokretnosti ne prelazi iznos od 2.000.000,00 dinara.

Prijave na Konkurs će se primati do 25 septembra 2018. godine.

Tekst konkursa, pravilnik i obrazac prijave na internet stranici Zavoda:
http://ravnopravnost.org.rs/javni-konkursi/
KONTROLA PRSKALICA I OROŠIVAČA U SREMSKOJ MITROVICI
Grad Sremska Mitrovica - GU za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, krenuo je sa akcijom kontrole prskalica i orošivača u Sremskoj Mitrovici. Time je podržan program kontrole mašina za zaštitu bilja koji se realizuje na republičkom nivou, a sprovodi ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja. Akcija kontrole prskalica i orošivača je nadogradnja na nedavno završenu akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada, na koju se odazvalo mnogo više subjekata u odnosu na prethodne godine. Kontrolu će vršiti mitrovačka Poljoprivredna stručna služba, dok je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica zadužena za sprovođenje kampanje o značaju ove akcije i pozitivnim efektima koje ona donosi. Za ovu namenu izdvojeno je 2.000.000 dinara, čime je obezbeđeno 200 besplatnih pregleda prskalica i atomizera, kako bi se ustanovila njihova tehnička i eksploataciona ispravnost, te izvršila potrebna baždarenja. Ispitivanje prskalica, koje će raditi obučeni kontrolori, pružiće poljoprivrednicima mogućnost da provere svoje mašine i dobiju savet kako da smanje štete od gubitaka koje prave nebaždarene mašine.

Efekti kontrole za krajne korisnike i okolinu su višestruki:
Ekonomski efekat – Manja potrošnja sredstava za zaštitu bilja, bezbedna hrana za ljudsku ishranu i životinje, održiva proizvodnja i bolja konkurentnost našeg poljoprivrednika.
Ekološki efekat  – Čistija životna sredina i upravljanje ambalažnim otpadom.

Zdravstveni efekat – Manje rezidua, ostataka otrova u sredstvima zaštite bilja u hrani, bolja zaštita rukovaoca sredstvima za  zaštitu bilja.
Ova usluga obezbeđuje ispravnost prskalice, bolji protok, pritisak i distribuciju što doprinosi većoj bezbednosti rukovaoca, manje ostataka otrova, smanjenje zanošenja (drifta) i bolju efikasnost u radu.

Predmet kontrole su delovi za prenos snage, pumpa, mešač, rezervoari, regulator pritiska, cevi i creva, filteri, krila, rasprskivači (dizne) i manometar.

Besplatne kontrole i remonti vršiće se po mitrovačkim selima, mobilnim uređajima, a svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da se za ovu uslugu prijave putem telefona 064/842-5266 – PSS Sremska Mitrovica.
REZULTATI KONKURSA ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE AKTIVNOSTI UDRUŽENJA GRAĐANA U 2018. GODINI

U skladu sa Pravilnikom o dodeli bespovratnih sredstava  za finansiranje aktivnosti građana u 2018. godini, a po Konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, sledeća udruženja građana su ostvarila pravo na dodelu bespovratnih sredstava za finasiranje programskih aktivnosti i unapređenje rada u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja:

1. Udruženje „Pčelari Fruške gore“ iz Grgurevaca, iznos od 51.000,00 dinara ,
2. Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz Sremske Mitrovice,  iznos od 88 .000,00 dinara,
3. Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ iz Ravnja, iznos od 400.000,00 dinara,
4. Udruželje voćara „ Fruškogorci“  iz Manđelosa, iznos od 140.000,00 dinara,
5. Udruželje odgajivača ovaca i koza „ Sirmium“ iz Ležimira , iznos od 250.750,00 dinara,
6. Društvo pčelara „Jovan Živanović“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 165.000,00  dinara,
7. Udruženje Ruralni Centar „Sova“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 115.000,00 dinara,
8. Udruženje odgajivača stoke „Farmer SM“ iz Sremske Mitrovice,  iznos od 43.500,00 dinara,
9. Udruženje proizvođača šljiva i drugog voća „Poloj“ iz Martinaca , iznos od 20.000,00 dinara,
10. Udruženje odgajivača svinja „ Graničar“ iz Kuzmina, iznos od 210.000,00 dinara,
11. Udruženje pčelara „Fruškogorski matičnjak“ iz Ležimira, iznos od 55.000,00 dinara,
12. Asocijacija stočara Srema i Mačve“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 101.500,00 dinara.
13. Udruželje ugostiteljskih i turističkih profesionalaca „ Brend Balkana“ iz Kuzmina, iznos od 135.000,00 dinara, i
14. Udruželje voćara i vinogradara „ Fruškogorski grozd“ iz Bešenova , iznos od 210.000,00 dinara.

MITROVAČKI TRG MLADIH POLJOPRIVREDNIKA

U organizaciji Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica,  od 8.juna do 1.septembra, na Trgu Vojvođanskih brigada u Sremskoj MItrovici, biće postavljen “Trg mladih poljoprivrednika“. Cilj ove takozvane “pijace mladih poljoprivrednika” jeste  podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača u plasmanu proizvoda.

Ove i prethodne godine, i Ministarstvo poljoprivrede, i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, imali su odlične mere podrške mladim poljoprivrednicima, do 40 godina starosti. Podrška je bila u dodeli avansnih, bespovratnih sredstava za otpočinjanje i unapređenje postojeće poljoprivredne proizvodnje.   Odlučili smo se da se nadovežemo na ove mere, i mladim poljoprivrednicima i ženama koje se bave poljoprivredom, na teritoriji Sremske Mitrovice, pružimo podršku u plasmanu poljoprivrednih proizvoda. Obezbedili smo prodajne tezge, na period nešto kraći od tri meseca, u gradskom jezgru Sremske Mitrovice. Pet mladih poljoprivrednika i jedna poljoprivrednica, moći će da prodaju isključivo proizvode za čiju su proizvodnju registrovani. Prihvatljivi sektori su voćarstvo, povrtarstvo i pčelarstvo, tako da će se na tezgama naći sveže jabuke, maline, tikvice, paradajz i paprika, domaći sokovi i likeri, med i ostali pčelarski proizvodi. Kako tokom sezone budu stizale nove povrtarske i voćarske kulture, tako će se i tezge na “Trgu mladih poljoprivrednika” dopunjavati novim proizvodima – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

ZBRINUTO VIŠE PESTICIDNOG OTPADA NEGO PROŠLIH GODINA

Završena je akcija prikupljanja ambalažnog pesticidnog otpada na teritoriji Sremskog okruga. Akcija je realizovana četvrtu godinu za redom, sa ciljem da pomenuta ambalaža ne završi u komunalnom otpadu, divljim deponijama ili kanalima u atarima, i na taj način ugrozi zdravlje stanovništva, nego da se na pravilan način deponuje i uništi. Ove godine, na nivou Srema, prikupljeno je oko 10 tona što je za dve tone više u odnosu na prethodnu godinu. Prikupljanje ambalaže sredstava za zaštitu bilja vršilo je Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja „SECPA“. Na teritoriji Sremske Mitrovice, prikupljanje je vršeno u 11 sela, a prikupljeno je nešto više od 2 tone pesticidnog otpada. Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica radila je jaku kampanju u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti prikupljanja ovog opasnog otpada.

-Ove godine sa najavom akcije krenuli smo mnogo ranije nego prethodnih godina, i koristili smo mnogo više različitih načina informisanja mitrovačkih poljoprivrednika o terminima prikupljanja, ali i o značaju pravilnog zbrinjavanja ovog otpada. I sama akcija sakupljanja je ove godine krenula ranije, što je dalo pozitivne rezultate. Na teritoriji Sremske Mitrovice prikupljeno je nešto više otpada nego prošle godine, ali ono što je važno jeste da se ove godine znatno povećao broj subjekata koji su doneli ambalažu - preko dve stotine, računajući i poljoprivrednike, zadruge i poljoprivredna preduzeća. Najviše je prikupljeno u Čalmi, ali ne zaostaju ni Martinci, Manđelos, Jarak. U Velikim Radincima i Bosutu, nije prikupljena neka značajna količina ambalaže, ali  je odziv bio veliki, što je bitan pomak u odnosu na prošlu godinu, kada su se meštani slabo uključivali u ovu akciju. Očekujemo rezultate konkursa u oblasti prekogranične saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, na koji smo aplicirali projektom čija je tema upravo pravilno i odgovorno upravljanje pesticidnim otpadom. Projektom je predviđeno postavljanje specijalnih kontejnera po selima, tako da će otpad moći da se odlaže tokom čitave sezone. Nadamo se pozitivnim rezultatima konkursa – Petar Samardžić, direktor Agencije.

TRG MLADIH POLJOPRIVREDNIKA

Pozivamo sve zainteresovane poljoprivrednike koji žele da svoje proizvode prodaju na “Trgu mladih poljoprivrednika“ u Sremskoj Mitrovici, da se prijave Agenciji za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, svakog radnog dana od 8 do 12 časova, na telefon 610-573, do 6.juna 2018. godine.

Prodajne tezge će biti postavljene na Trgu Vojvođanskih brigada u Sremskoj Mitrovici (plato pored Gradske kuće) u periodu od 8.juna do 1. septembra 2018. godine. Pravo učešća imaju registrovani poljoprivrednici mlađi od 40 godina i žene poljoprivrednici, sa teritorije Grada Sremska Mitrovica. Poljoprivrednici mogu prodavati isključivo proizvode za čiju su proizvodnju registrovani (prihvatljivi sektori: voćarstvo, povrtarstvo i pčelarstvo). Prijavni obrazac može da se preuzme u prostorijama Agencije, na adresi Svetog Dimitrija 6, Sremska Mitrovica. Uz prijavni obrazac potrebno je dostaviti fotokopiju izvoda iz Registra poljoprivrednih gazdinstava za 2018. godinu, koji izdaje Uprava za trezor (sa prikazanom strukturom biljne ili pčelarske proizvodnje).

Korišćenje prodajnih tezgi je besplatno, a broj tezgi je ograničen.

“Trg mladih poljoprivrednika“ organizuje Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, u cilju podrške novim generacijama mladih mitrovačkih poljoprivrednih proizvođača u plasmanu proizvoda.

SEZONSKI POSLOVI U POLJOPRIVREDI – model suzbijanja neformalnog zapošljavanja

Na štandu „Sezonski poslovi u poljoprivredi“ u okviru mitrovačkog Sajma zapošljavanja, svi zainteresovani za sezonske poslove u agraru imali su priliku da direktno razgovaraju sa potencijalnim poslodavcima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima o njihovim potrebama za sezonskim poslovima. Na štandu je bilo prisutno nekoliko mitrovačkih proizvođača voća, povrća i duvana, koji angažuju od 20 do 150 sezonaca.
Povezivanje sezonskih radnika sa poslodavcima sprovodi se u sklopu projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ koji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sprovodi uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GiZ). U narednom periodu očekuje se usvajanje novog zakonskog rešenja od strane Vlade Republike Srbije, koji će omogućiti pojednostavljeno angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem e-portala.
-Reforma će omogućiti da se konačno uredi oblast zapošljavanja u poljoprivredi, jer gotovo 95% sezonaca radi „na crno“, odnosno bez ikakvog ugovora. E-portal će omogućiti poljoprivrednicima da svakodnevno prijavljuju i odjavljuju radnike, za šta će izdvojiti manje od 10 minuta. Za jedan dan angažovanja radnika, troškovi poreza i doprinosa su fiksni i iznosiće oko 300 dinara. Sezoncima će biti plaćeno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu, a da se pritom ne brišu sa evidencije nezaposlenih, te i dalje imaju pravo da primaju naknadu iz fonda za nezaposlena lica ili socijalnu pomoć. Novi zakon, koji će stupiti na snagu početkom sledeće godine, podrazumeva i uspostavljanje registra sezonskih radnika, koji će olakšati poslodavcima nalaženje potrebnih sezonaca. Na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, ovaj registar će voditi Agencija za ruralni razvoj, koja će u stalnoj koordinaciji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje raditi na povezivanju poslodavaca i sezonskih radnika na lokalnom nivou. Zainteresovani mogu da se jave Agenciji na telefon 610-573, svakog radnog dana od 8 do 12 časova – Petar Samardžić, direktor Agencije.

Mitrovčani na majskom sajmu poljoprivrede

Međunarodni poljoprivredni sajam, već 85 godina vrhunski je reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj meri se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma. Novosadski sajam u maju okuplja sve značajne aktere agrobiznisa u ovom delu Evrope, ali i predstavnike privrednih grana koje se naslanjaju na poljoprivredu. Na Poljoprivrednom sajmu su istovremeno prezentovana najnovija tehnološka dostignuća u agraru i primena nauke u poljoprivredi, izložba organske hrane, Nacionalna izložba stoke, bikovi teški i po dve tone, kombajni i traktori koji koštaju oko pola miliona evra, ponuda proizvoda i usluga iz najudaljenijih krajeva sveta.
Izuzetno značajan segment su i poslovna i strukovna okupljanja, na kojima se obrađuju najaktuelnije teme, uz nezaobilazan transfer znanja i iskustava.
Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, i ove godine je organizovala posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Obezbeđene su ulaznice i autobuski prevoz za 200 mitrovačkih poljoprivrednika, na najveći i najznačajni agrobiznis događaj u našoj zemlji, ali i celoj centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Majski sajam je ogledalo agrara, presek aktuelnih dostignuća, tema, proizvoda i usluga iz oblasti poljoprivrede. Našim poljoprivrednicima je uvek najzanimljivija mehanizacija, koja se ove godine izlagala na oko 22.000 kvadrata, što je trećina otvorenog izlagačkog prostora sajma. Predstavljena je mehanizacija za svačiji džep. Najčešće se kupuje povoljna priključna mehanizacija, ali su uvek najatraktivniji štandovi sa najskupljim eksponatima. Bar za razgledanje. Ove godine je to svakako samohodna vadilica za šećernu repu od 600.000 evra, kao i „John Deer“ traktor guseničar čija je cena oko 300.000 evra. Veliku pažnju su privukle i „Dubrava“ prikolice KPZ Sremska Mitrovica, koji se posle decenije odsustva vratio na novosadski sajam. Većina izlagača je obezbedila sajamske popuste, koji su se kretali od 3 do 10 odsto, dok su najveći popusti bili na placu „Agromehanike“ gde su se mašine, oprema i rezervni delovi mogli nabaviti po cenama nižim i do 30 odsto. Prodavci su spremili i specijalne uslove finansiranja, kreditiranja i akcije tokom trajanja sajma. Agencija za ruralni razvoj stoji na raspolaganju svima koji su se odlučili za nabavku neke mašine, oko pomoći za ostvarenje povrata dela sredstava po osnovu konkursa koji se očekuju i na nacionalnom i na pokrajinskom nivou – Petar Samardžić, direktor Agencije.
Prošle godine sam konkurisao za bespovratna sredstva za traktor po predračunu, taj zahtev je bio bezuspešan, pa nisam ni kupio traktor. Ove godine sam se na sajmu ipak odlučio za kupovinu traktora od 90 konjskih snaga, kao i za kupovinu prskalice, za koje ću ponovo konkurisati ove godine kada se konkursi otvore. Nadam se da ću ove godine imati više uspeha, jer sam investiciju već realizovao i zahteve ću podneti sa računima  - Jova Radosavljević iz Ležimira.
Znači mi ova poseta sajmu koju nam je omogućila Agencija za ruralni razvoj. Imao sam priliku da vidim interesantne ponude od banaka za poljoprivredne kredite, ali i opremu i mehanizaciju koju koristim u plasteničkom povrtarstvu – Momčilo Uzelac, mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice.
Ove godine sam na sajmu uglavnom razgledao mehanizaciju, i raspitivao se oko uslova finansiranja. Sačekaću da se otvore konkursi za povrat sredstava, pa kada sagledam sve uslove odlučiću da li ću ove godine nabaviti neku mašinu. Izlagači nude cene sa popustom, ali čini mi se da su cene dosta više u odnosu na prošlu godinu – Miloš Kekić iz Velikih Radinaca

Objavljen IPARD Vodič za korisnike – Mera M3

Vodič za korisnike pojašnjava ciljeve i namenu IPARD II programa, način korišćenja i uslove za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, kontrolu, postupke i potrebnu dokumentaciju za sprovođenje Mere 3 - Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Vodič u elektronskoj formi može da se preuzme sa zvanične internet stranice Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - http://www.minpolj.gov.rs/ipard-program-2014-2020/ i Uprave za agrarna plaćanja - http://uap.gov.rs/mera-3-investicije-u-fizicku-imovinu-u-v…/, u delu posvećenom IPARD programu, dok su štampana izdanja dostupna u prostorijama UAP, kao i u Poljoprivredenim savetodavnim i stručnim službama Srbije i Poljoprivrednim stručnim službama AP Vojvodine. Takođe, na zvaničoj internet stranici UAP možete pronaći i uputstva za prikupljanje određene dokumentacije, kao i propise koji definišu nacionalne uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine, javnog zdravlja, dobrobit životinja i bezbednost na radu (http://uap.gov.rs/mera-3-investicije-u-fizicku-imovinu-u-v…/).

Vodič pomože korisnicima da bolje razumeju celi proces za ostvarivanje prava na IPARD podsticaj i vaša prava i obaveze: od vremena objavljivanja javnog poziva, preko podnošenja zahteva za odobravanje projekta, kontrole na licu mesta, prijema rešenja o odobravanju projekta, realizacije investicije, pa sve do isplate podsticaja.

Vodič i prateću dokumentaciju možete preuzeti u prilogu:

Vodič za korisnike IPARD II programa – M3
Prilog 1 – Lista prihvatljivih investicija i troškova
Prilog 2 – Obrazac zahteva za odobravanje projekta
Prilog 3 – Obrazac zahteva za isplatu podsticaja
Prilog 4 – Kontakti PSSS Srbije i PSS AP Vojvodine
Prilog 5 – Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi
Prilog 6 – Minimalni nacionalni uslovi za meru 3

POZIV SEZONSKIM RADNICIMA U POLjOPRIVREDI

Pozivaju se sva lica zainteresovana za obavljanje sezonskih poslova u poljoprivredi, sa ili bez iskustva, da se jave Agenciji za ruralni razvoj Grada Sremske Mitrovica na telefon 022/610-573, svakog radnog dana od 8 do 12 časova, u periodu od 3-17. maja, u cilju pružanja podrške pronalasku sezonskog posla u sektoru poljoprivrede.

Povezivanje svih zainteresovanih lica sa poslodavcima obaviće se 18. maja na Sajmu zapošljavanja (štand Sezonski poslovi u poljoprivredi) koji se održava u PSC „PINKI“ od 11-13 časova, prilikom čega će svi zainteresovani za sezonske poslove imati priliku da direktno razgovaraju sa potencijalnim poslodavcima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima o njihovim potrebama za sezonskim poslovima.

Posebno ohrabrujemo žene zainteresovane za sezonski rad u poljoprivredi da se uključe u ovu inicijativu.

Povezivanje sezonskih radnika sa poslodavcima sprovodi se u sklopu projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ koji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sprovodi uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GiZ). U narednom periodu očekuje se usvajanje novog zakonskog rešenja koji će omogućiti pojednostavljeno angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi. Više o ovoj inicijativi možete saznati na Sajmu zapošljavanja 18. maja u Sremskoj Mitrovici.

PRIMENA DIGITALNIH INOVACIJA U POLjOPRIVREDI – BUGARSKI PRIMER

Agecija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica organizovala je studijsko putovanje u Bugarsku na temu digitalne poljoprivrede. Na putovanje su uz predstavnike Agencije išli i poljoprivrednici i subjekti seoskog turizma iz Sremske Mitrovice, koji su sa ovog putovanja doneli pozitivno iskustvo. U sklopu studijskog putovanja mitrovčani su imali priliku da posete nekoliko poljoprivrednih gazdinstava, velike i male poljoprivredne sisteme, u okolini Sofije i Plovdiva, koji primenjuju određene digitalne inovacije, kao i da učestvuju u radionicama gde su prezentovana rešenja i digitalne platforme koje se primenjuju u zemljama EU.
Elektronska poljoprivreda ili digitalna poljoprivreda podrazumeva primenu visoko-tehnoloških inovacija, informatičkih i komunikacionih tehnologija u poljoprivredi, kao što su veštačka inteligencija, robotika, satelitski snimci, dronovi, senzori, sonde i ostala savremena tehnologija. Zahvaljujući digitalnim inovacijama poljoprivrednici mogu u svakom momentu da prate stanje na svojim gazdinstvima, kao i promene koje se na ovaj način uočavaju  pre nego što one budu vidljive golim okom. Primena digitalnih tehnologija obezbeđuje uštede u resursima (seme, materijal, đubrivo, voda, ljudski rad), i smanjuje rizike u poslovanju, posebno kroz primenu meteo stanica i prognozno izveštajnih sistema u poljoprivredi. Sve to doprinosi maksimiziranju prinosa, što i jeste krajnji cilj primene digitalnih inovacija, što je vrlo značajno u vreme ograničenih resursa.
Digitalizacija poljoprivrede jeste novina za nas, ali je primenljiva i u našim uslovima, i treba je posmatrati kao izazov sa kojim se naši poljoprivrednici moraju suočiti, jer moramo uzeti u obzir da se mi suočavamo i sa jednim mnogo većim izazovom, a to je da neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta skoro da više nema, a postojeće agrotehničke mere nisu dovoljne da obezbede potreban rast. Primena digitalnih inovacija u biljnoj proizvodnji omogućava praćenje stanja i promena na parcelama u svakoj fazi proizvodnje, a posebno su značajne jer obezbeđuju poljoprivrednicima informaciju kako da se najbolje pripreme za narednu sezonu.  U stočarskoj proizvodnji informatičke tehnologije omogućavaju da se prati zdravstveno stanje životinja, ali i količina mleka, mesa i ostalih proizvoda koji se od tih životinja dobijaju. Informatičke platforme i aplikacije omogućavaju poljoprivrednicima da na svojim mobilnim uređajima prate količinu padavina na parceli, vode knjigu polja, prave analizu troškova, kao i prihoda na nivou celog gazdinstva – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Posetili smo farmu u okolini Plovdiva koja poseduje 5.000 krava muzara, gde je svaka životinja čipovana. Mikročip na ogrlici prati mlečnost krave, dok čip na nozi prati njeno kretanje, samim tim i zdravstveno stanje. Digitalna tehnologija u ovom slučaju obezbeđuje i informaciju o telesnoj temperaturi životinje, dnevnoj količini mleka za svaku kravu i ostale značajne informacije. Farma posedije i sopstvenu biogasnu stanicu snage 1500 kWh i savremen sistem za izđubravanje štala – Branislav Jovanović, poljoprivrednik iz Laćarka.
Digitalne tehnologije omogućavaju poljoprivrednicima da prate stanje na svojim posedima u svakom momentu, da razumeju zašto su prinosi manji ili veći u nekim delovima parcele u odnosu na ostatak parcele na kojoj su primenjene iste agrotehničke mere. Takođe, visokotehnološke inovacije su primenljive i kod nepoljoprivrednih aktivnosti, na primer kod ruralnog turizma, posebno u domenu marketinga, ali i za približavanje marginalizovanim društvenim grupama – Ana Jovanović, mlada mitrovačka poljoprivrednica koja se bavi i salašarskim turizmom.
Mitrovčani su uvideli i kako se digitalne inovacije primenjuju u navodnjavanju kod proizvodnje krompira. Zahvaljujući senzorima za vlažnost zemljišta određuju se pravi momenat za navodnjavanje i potrebna količina vode, kako zemljište ne bi dobilo previše ili premalo vode.  Za to su značajne topografske mape i satelitski snimci koji daju informaciju o nivou zemljišta – land leveling. Takođe, prikazana je i moderna mehanizacija za atomiziranje, kao i primena bežične komunikacije i razmene informacija u realnom vremenu između traktora koji rade na istoj parceli, i u dnevnim i noćnim uslovima, ili po lošem vremenu.      
U Srbiji je nedavno otvorena prva digitalna farma u Krivaji kod Bačke Topole, gde će poljoprivrednici tokom cele sezone, na „otvorenim danima digitalne farme“, u svakoj fazi poljoprivrednih radova, moći da se uvere kako nove tehnologije čine poljoprivrednu proizvodnju efikasnijom i dovode do povećanja prinosa.        

 

 

ODRŽANA PREZENTACIJA PROGRAMA „POKRENI SE ZA POSAO“

Prezentacija programa „Pokreni se za posao” održana je u mitrovačkoj Gradskoj kući. Zainteresovani za pokretanje i unapređivanje malih i porodičnih preduzeća mogu da se prijave do 15. aprila.

Konkurs za novi, deveti ciklus nacionalnog donatorskog programa „Pokreni se za posao”, koji sprovodi NVO „ENECA“ uz podršku kompanije „Filip Moris“ u Srbiji, otvoren je od 07. decembra 2017, a prijave se mogu slati do 15. aprila 2018. godine. Program ima za cilj da podrži pokretanje i unapređivanje malih i porodičnih preduzeća širom Srbije koji imaju dobru, inovativnu i održivu poslovnu ideju.

Program se sprovodi devetu godinu za redom. U Gradskoj kući u našem gradu, Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, okupila je poljoprivrednike koji imaju ideje da otpočnu sopstveni posao u oblasti prerade voća i povrća, mesa i mleka.

Tim povodom Petar Samardžić, direktor Agencije, izjavio je: „Ovo je projekat podrške malim preuzetničkim radnjama, malim porodičnim firmama za unapređenje ili otpočinjanje posla tzv. start up. Podrška se ogleda u odobravanju sredstava za nabavku opreme radi standardizacije i sertifikacije proizvodnje, kao i obezbeđenje mentorstva i stručne obuke u visini do deset hiljada dolara uz obavezno sufinansiranje od 20%. Za Sremsku Mitrovicu ovo može da bude vrlo zanimljiv program jer se u poslednje vreme javlja dosta subjekata koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla, uglavnom su to poljoprivrednici, mladi ljudi sa određenim agro-biznis idejama, posebno u oblasti prerađivačkde delatnosti.“
Svi građani sa održivim i kreativnim preduzetničkim idejama koje se zasnivaju na nekim od principa održivog razvoja kao što su društveno-odgovorno poslovanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost, zaštita i očuvanje životne sredine imaju mogućnost da se prijave na konkurs putem sajta www.pokrenisezaposao.rs.

Program „Pokreni se za posao“ ove godine pruža:
•donaciju u vidu opreme, licenci ili sertifikata, standardizacije i optimizacije neophodne za pokretanje ili unapređenje biznisa, u vrednosti do 10.000 dolara, uz obavezno finansijsko učešće u iznosu od 20 odsto vrednosti granta;
•poslovne i stručne obuke;
•stalnu savetodavnu i mentorsku pomoć.

Aca Ilić, koordinator Programa „Pokreni se za posao“ rekao je: „Programom su obezbeđena sredstva za pokretanje i unapređivanje biznisa. Pojedinačna donacija biće u vrednosti do deset hiljada dolara koja je neophodna za kupovinu opreme da bi se unapredio određeni biznis ili da bi se biznis pokrenuo. Pored opreme svim dobitnicima donacije biće pružena mogućnost pohađanja besplatnih poslovnih i stručnih obuka i besplatan mentoring u naredne dve godine koliko traje ugovorna obaveza. Pravo da konkurišu imaju svi, bitno je samo da imaju državljanstvo Republike Srbije i da imaju dobru poslovnu i održivu ideju. Stojimo na raspolaganju svima koji danas nisu bili na prezentaciji, mogu da pozovu našu kancelariju i posete naš sajt. Pomoći ćemo im da reše nedoumice koje imaju oko popunjavanja obrazaca.“

Do sada su podržali 711 malih i porodičnih preduzeća iz svih krajeva Srbije. Delatnosti podržanih projekata su mahom bile iz sektora proizvodnje, zanatstva, uslužnih delatnosti i poljoprivrede, kako primarne poljoprivredne prozivodnje, tako i sekundarne, odnosno prerade poljoprivrednih proizvoda. Ono što se ne podržava jeste trgovinska delatnost, menjačnice, advokatske kancelarije, knjigovodstvene agencije i slično. Da bi se konkurisalo neophodno je da se popuni biznis plan koji se može pronaći na njihovom sajtu. Zajedno sa biznis planom šalje se i saglasnost koja se takođe može tu naći.

Program „Pokreni se za posao“ prepoznat je i kao jedan od najznačajnijih programa koji promovišu preduzetništvo u Srbiji, a 2015. godine proglašen je za nacionalnog pobednika u kategoriji investiranja u preduzetničke veštine od strane Evropske unije i Ministarstva privrede.

Srđan Solarević iz Bešenova bavi se destilovanjem rakije, i ima svoju preduzetničku radnju, jedan je od korinsika sredstava koje je agencija odobrila po konkursu „Pokreni se za posao“. Izrazio je zadovoljstvo ovim projektom i svojim učešćem u njemu. Osnovao je firmu 2016. godine u skladu sa konkursom i ugovor mu traje još do septembra. Kako je rekao novac koji je dobio za opremu te prve dve godine rada bio je više nego dovoljan, a sada već može da planira neko proširenje i možda povećanje kapaciteta proizvodnje.

Govoreći o učešću u projektu Solarević je istakao: „Pored svih konkursa na koje sam aplicirao, čak i na koje sam uspešno aplicirao ili ne, moram da kažem da je saradnja ENECA-om nešto novo i nešto lepo za svakog preduzetnika koji tek ulazi u neku dosta tešku priču, a to je pokretanje sopstvenog biznisa. Podrška je tu u svakom momentu, kako finansijska, tako i podrška u vidu obuke, pre svega digitalnog marketinga koji bih izdvojio, takođe izvore finansiranja, sve su to obuke koje oni nude i koje pomažu svima nama. Moja iskustva u saradnji sa njima su zaista fantastična i preporučujem svima da apliciraju i iskoriste ova sredstva koja su sve bolja i bolja, konkurs je sve konkretniji i pristupačniji i zaista, iz svoje fotelje, udobnosti svog doma nikada lakše ne možete dobiti sredstva.“

Program je jedinstven po tome što, osim grantova za pokretanje malih biznisa, pruža i dodatnu podršku u smislu potrebnih obuka, saveta i konsalting usluga.

Domaćin prezentacije bila je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

DONACIJA MITROVAČKIM PČELARIMA

U okviru programa sufinansiranja pogona novih tehnologija u AP Vojvodini, Pokrajinska vlada odobrila je donacije jedinicama lokalnih samouprava za registrovana pčelarska društva u vidu lekova i preparata. Vrednost donacije za mitrovačke pčelare je oko 200.000 dinara, a njen sadržaj čine lek Varotom i preparat Forsatom B. Varotom je štapić impregniran lekom za terapiju varoe pčela, a Forsatom je preparat koji se koristi za prehranjivanje pčela kod slabe produktivnosti matica, za veći broj pčela, za povećanje radne sposobnosti i otpornosti pčela, nadoknadu minerala i vitamina u bespašnom periodu. Aktivne materije u Forsatomu povećavaju otpornost pčela prema bolestima, utiču da matica odhrani veći broj legla, i omogućavaju uspešno prezimljavanje.
  
Za dodelu lekova i praparata mitrovačkim pčelarima zadužena je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Srazmerno broju košnica, donacija je je uručena Društvu pčelara „Jovan Živanović“ iz Sremske Mitrovice i Udruženju pčelara „Pčelari Fruške gore“ iz Grgurevaca, koji zajedno broje oko 130 pčelara i raspolažu sa oko 3.500 košnica.

“Varoa pravi velike probeleme pčelarima i velike gubitke tokom zime, tako da će lekovi iz donacije pomoći da se ovaj parazit suzbije tokom godine“ - Tomislav Kostić, predsednik Društva pčelara „Jovan Živanović“.

“Dobijene preparate ćemo podeliti članovima udruženja, i od izuzetne su nam važnosti naročito što je upravo sada početak pčelarskih aktivnosti i početak razvoja pčelinjih zajednica. Varotom služi za suzbijanje pčelinjeg parazita i tretman počinje u rano proleće kao i u jesen, dok je Forsatom značajan za povećanja radne sposobnosti pčela” - Milenko Vesković, predsednik „Pčelara Fruške gore“.

„Ova pomoć će svakako dobro doći mitrovačkim pčelarima, a očekuju se i republički i pokrajinski konkursi za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme za pčelarsvo i nabavke novih pčelinjih društava. Treba napomenuti i da je Ministarstvo poljoprivrede izmenilo Pravilnik za podsticaje po košnici pčela, pa novi Pravilnik sada propisuje da pčelari mogu ostvari pravo na podsticaje za najmanje 30 (po starom Pravilniku najmanje je bilo 20 košnica), a najviše 200 košnica pčela. Visina podsticaja je ostala nepromenjena i ostvaruje se u iznosu od 720 dinara po košnici, a zahtevi se predaju Ministarstvu poljoprivrede od 15. aprila do 31. maja tekuće godine“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

POKRENI SE ZA POSAO!

Konkurs za novi, deveti ciklus nаciоnаlnog donatorskog programa POKRENI SE ZA POSAO, kојi sprovodi NVO ENECA uz podršku kompanije Filip Moris u Srbiji, otvoren je od 07. decembra 2017. a prijave se mogu slati do 15. aprila 2018. godine. Program ima za cilj da pоdrži pоkrеtаnjе i unapređivanje mаlih i pоrоdičnih prеduzеćа širom Srbiјe koji imaju dobru, inovativnu i održivu poslovnu ideju.

Svi građani sa održivim i kreativnim preduzetničkim idejama koje se zasnivaju na nekim od principa održivog razvoja kao što su društveno-odgovorno poslovanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost, zaštita i očuvanje životne sredine imaju mogućnost da se prijave na konkurs putem sajta www.pokrenisezaposao.rs.

Program „Pokreni se za posao“ ove godine pruža:

•   donaciju u vidu opreme, licenci ili sertifikata, standardizacije i optimizacije neophodne zа pokretanje ili unаprеđеnjе biznisa, u vrednosti do 10.000 dolara, uz obavezno finansijsko učešće u iznosu od 20 odsto vrednosti granta;
•   poslovne i stručne obuke;
•   stalnu savetodavnu i mentorsku pomoć.

Detaljnije infоrmаciјe о kоnkursu, načinu prijavljivanja, kao i sam biznis plan za konkurs možete pronaći nа sајtu programa.

Kroz program je do sada podržano 711 preduzetnika iz 114 opština, realizovano je preko 900 poslovnih i stručnih obuka i obezbeđeni uslovi za zaposlenje preko 2000 ljudi iz svih krajeva Srbije.

Prezentacija programa u Sremskoj Mitrovici održaće se ponedeljak 2.aprila u 13 časova u sali 4 Gradske kuće sa početkom u 13 časova. Domaćin prezentacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

ZBRINJAVANJE PESTICIDNOG OTPADA

U Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja – SECPA, održali su sastanak sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica povodom početka ovogodišnje akcije prikupljanja ambalažnog pesticidnog otpada.

Akcija se realizuje četvrtu godinu za redom sa ciljem da pomenuta ambalaža ne završi u komunalnom otpadu, divljim deponijama ili kanalima u atarima, i na taj način ugrozi zdravlje stanovništva, nego da se na pravilan način odloži i uništi. Za razliku od prethodne godine kada je akcija startovala u junu mesecu, sada već u maju poljoprivrednici sa teritorije ne samo Sremske Mitrovice, nego čitavog Srema, imaće mogućnost da na bezbedan način deponuju ambalažni otpad.

Na važnost i značaj ove akcije ispred SECPA ukazao je inženjer poljoprivrede Sava Popović.
„Četvrti put po redu organizujemo akciju prikupljanja ambalaže na teritoriji Poljoprivredne stanice Sremska Mitrovica i nadam se da će ove u odnosu na prošlu godinu biti veći odziv poljoprivrednika, jer moram priznati, akcija je tada startovala relativno kasno“, rekao je Popović. Prema njegovim rečima iz godine u godinu količina prikupljenog otpada je sve veća, ali i dalje nije zadovoljavajuća.

U toku prošle godine na teritoriji Srema prikupljeno je 8 tona ambalažnog pesticidnog otpada. Na teritoriji Sremske Mitrovice, najviše je prikupljeno u Manđelosu.

Domaćin sastanka bila je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, koja će naredna dva meseca raditi na informisanju poljoprivrednika o važnosti ove akcije. „Kod investicija koje se finansiraju iz IPARD programa, adekvatno upravljanje ovim otpadom je obavezan uslov za dobijanje sredstava, a vrlo brzo će doći vreme kada će to biti uslov za dobijanje podsticaja i subvencija za biljnu proizvodnju i u okviru nacionalnih mera. Moramo biti spremni na to, stoga pravilno odlaganje i zbrinjavanje pesticidnog otpada treba da postane i navika i obaveza svih poljoprivrednika koji koriste sredstva za zaštitu bilja“, rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije.

Više informacija o pravilnom skladištenju i odlaganju pesticidnog otpada možete pronaći na stranici www.secpa.rs,

RASPORED PRIKUPLJANJA AMBALAŽNOG OTPADA NA TERITORIJI SREMSKE MITROVICE:

21.maj
MARTINCI – 8:00 do 9:30
BOSUT - 16:00 do 17:00

22.maj
ČALMA - 8:00 do 9:00
KUZMIN - 14:00 do 15:30
LAĆARAK - 16:00 do 17:00

23.maj
LEŽIMIR - 8:00 do 9:00
MANĐELOS - 9:30 do 11:00
ŠULJAM - 11:30 do 12:30
VELIKI RADINCI - 13:00 do 14:00
ŠAŠINCI - 14:30 do 15:30
JARAK - 16:00 do 17:00

KREDITI POKRAJINSKOG FONDA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE

POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE raspisao je konkurse za kreditne linije koji su otvoreni do utroška sredstava.

Konkusi se odnose na dodelu kredita:
-       za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) ,
-       za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje i bušenje bunara ,
-       za nabavku opreme za stočarske farme,
-       za nabavku pčelinjih rojeva, košnica i opreme za pčelarstvo,
-       za nabavku novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici) i opreme u njima,
-       za nabavku novih sistema protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda,
-       za izgradnju objekata i nabavku opreme namenjene skladištenju žitarica, voća i povrća (silosa, podnih skladišta, hladnjača),
-       za nabavku kvalitetne teladi i prasadi za tov,
-       za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu, i
-       za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda u 2018. godini.

Više informacija u prostorijama Fonda na adresi Bul. Mihajla Pupina 6, Novi Sad, I sprat, kancelarija 123, putem telefona 021/557-451, 021/557-452, 021/557-453 ili E-maila fondpolj@vojvodina.gov.rs

DUGOROČNI KREDITI RAZVOJNOG FONDA VOJVODINE ZA RAZVOJ (SEOSKOG) TURIZMA
Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine iz Novog Sada raspisao je KONKURS ZA DUGOROČNE KREDITE ZA RAZVOJ TURIZMA na području AP Vojvodine.
Osnovni cilj odobravanja kredita je podrška razvoju turizma putem povećanja nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga,podizanja stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti.
Povoljne kreditne linije odnose se na razvoj:
-  ruralnog turizma: seoskog turizma, lovnog i ribolovnog turizma, enogastronomskog turizma, verskog
turizma, kulturnog turizma, zdravstvenog turizma;
-  seoskog turizma: agroturizma i turizma u seoskom domaćinstvu, malih porodičnih hotela u selima,
kampova, etno sela, etno kuća, izletišta, folklora.
Više informacija o uslovima kreditiranja OVDE
Ili putem telefona 021/454-334; 021/300-4935; 021/450-698; 021/450-702; 021/6351-014
KREDITI SA 1% KAMATE ZA RAZVOJ TURIZMA

Ministarstvo turizma,trgovine i telekomunikacija objavilo je Konkurs za dodelu kreditnih sredstava za razvoj turizma sa kamatom od 1%. Rok za podnošenje zahteva je 01.10.2018. godine.

Kreditna sredstva se mogu koristit za:
(1) izgradnju, uređenje i rekonstrukciju hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana i objekata sportsko-rekreativnog i zabavnog sadržaja,
(2) restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete - SEOSKI TURIZAM,
(3) nabavku, rekonstrukciju i adaptaciju plutajućih objekata, kao i prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih posetiocima i turistima,
(4) unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude,
(5) dizajn, pripremu proizvodnje i proizvodnju suvenira;

Pravo na korišćenje kreditnih sredstava ima:
1) privredno društvo registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma;
2) preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti u oblasti turizma;
3) poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava

Tekst konkursa OVDE

KONKURS ZA BESPOVRATNA SREDSTVA ZA KUPOVINU SEOSKIH KUĆA

Zavod za ravnopravnost polova raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, supružnicima i vanbračnim partnerima sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine koji nemaju stambeni prostor u vlasništvu/suvlasništvu. Ovo je četvrti ciklus konkursa za bračne i vanbračne partnere, osmišljen sa ciljem povećanja broja žena vlasnica nepokretnosti i poboljšanja demografske strukture vojvođanskih sela.

Ciljevi Konkursa usmereni su na:
-podsticanje razvoja ruralnih sredina
-povećanje broja žena vlasnica nepokretnosti
-oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela kroz dolazak dece i povećanje nataliteta
-iniciranje procesa poboljšanja demografske strukture kao preduslova za pokretanjen privrednih aktivnosti.

Pod seoskim kućama smatraju se nepokretnosti koje se nalaze u selima izvan gradskih i opštinskih sedišta i prigradskih naselja.

Ukupna sredstva koja se dodeljuju po ovom Konkursu iznose 30.000.000,00 dinara.
Učesnici/ce konkursa mogu da apliciraju samo sa jednom prijavom, a visina dodeljenih sredstava ne može biti veća od 1.000.000,00 dinara.

Učesnici Konkursa moraju ispunjavati sledeće uslove u trenutku podnošenja prijave na Konkurs:
-da jedan od supružnika/vanbračnih partnera nije stariji od 40 godina života u momentu podnošenja prijave na Konkurs
-da imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine
-supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana u momentu podnošenja prijave, odnosno vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života (u skladu sa Zakonom)
da nisu vlasnici ili suvlasnici bilo kakve nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i da istu nisu otuđili u prethodnih 5 godina od dana objavljivanja Konkursa
-da je barem jedan od supružnika, odnosno vanbračnih partnera u radnom odnosu.
Ukoliko je Učesnik konkursa u radnom odnosu na određeno vreme, radni odnos mora
da traje najmanje do isteka roka za podnošenje prijava na Konkurs
-da nisu u krvnom, tazbinskom ili srodstvu po usvojenju sa potencijalnim prodavcem nepokretnosti
-da građevinska vrednost predmetne nepokretnosti ne prelazi iznos od 2.000.000,00 dinara.

Prijave na Konkurs će se primati do 30. aprila 2018. godine.

Konkursna dokumentacija može se preuzeti na sajtu Zavoda za ravnopravnost polova
www.ravnopravnost.org.rs, a sve dodatne informacije mogu se dobiti u Pokrajinskom zavodu za ravnopravnost polova putem imejla na adresu
zavod.ravnopravnost@gmail.com i zavod.ravnopravnost@vojvodina.gov.rs.

RAZVOJ PČELARSKOG TURIZMA U SREMSKOJ MITROVICI

U Sremskoj Mitrovici organizovan je prijem za članove Kluba profesionalnih turističkih vodiča Slovenije. Delegaciju iz Slovenije primio je gradonačelnik Vladimir Sanader i njegovi saradnici Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj i Svetlana Sabo, direktorica mitrovačke turističke organizacije.
Razlog posete je saradnja u oblasti turizma, prvenstveno po pitanju ruralnog i pčelarskog turizma koji je danas trend kojem zemlje Evropske unije poklanjaju veliki značaj.
Mitrovačko fruškogorje ima ogroman potencijal za ove oblasti turizma, stoga su sastanku prisustvovali i članovi Udruženja pčelara “Pčelari Fruške gore” iz Grgurevaca i Društva pčelara “Jovan Živanović” iz Sremske Mitrovice. Oni su sa Slovencima razmenili iskustva u oblasti api turizma - urbanog pčelarstva, inkluzivnog pčelarstva i api terapije.
„Jedna o tema sastanka bila je urbano pčelarstvo, vrlo zanimljiva oblast pčelarstva, koja kod nas nije toliko primenjena, a značaj uzgoja pčela u gradovima je veliki, najviše zbog očuvanja raznovrsnosti zelenila. Za urbano pčelarstvo najviše se interesuju vlasnici restorana, koji žele da postave košnice na krovovima svojih objekata. Takođe, u evropskim zemljama, i gradske vlasti počinju da se interesuju za ovaj koncept koji može da obezbedi zanimljiv gradski api suvenir“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

„Što se tiče kvaliteta meda proizvedenog u gradu, ne postoji razlika u odnosu na selo, jer pčele filtriraju sve što unesu iz okruženja, bilo da je zagađeno ili ne. Sve ostatke – rezidue, teške metale, pesticide, akumuliraju u svom masnom tkivu, tako da njihov krajnji proizvod ostaje čist. Kod pčelarenja u gradu problem mogu da budu komšije, zato se ovakav vid pčelarstva kod nas slabo praktikuje“, rekao je Milenko Vesković, predsednik “Pčelara Fruške gore”.
Dominika Koritnik, predsednica Kluba profesionalnih turističkih vodiča Slovenije, kratko je rekla da je na sastanku predstavljen rad njihovog Kluba, prezentovane su turističke edukacije koje su pripremili za turističke vodiče, kao i program „Apiturizam“.
„Iskreno mislim da bi ova regija koja je poznata po pčelarstvu i odličnim produktima bili zainteresovani i za razvoj apiturizma. Slovenija je po toj grani turizma, neću biti lažno skromna, prva u svetu i imamo dosta iskustva koje možemo i želimo da prenesemo“, rekla je Koritnik.
Pčelarenje može za ljude u gradu da bude neka vrsta hobija i prilika za beg od stresa, a pritom može da se obezbedi med za sopstvene potrebe.
Po završetku sastanka, za goste iz Slovenije organizovana je poseta znamenitosti Sremske Mitrovice i Sirmiuma, kao i Etno zdaniju “Zmaj od Noćaja” gde je domaćin priredio ručak i druženje.

POZIV SWG ZA PODRŠKU MANIFESTACIJAMA REGIONALNOG KARAKTERA

Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u jugoistočnoj Evropi u okviru SWG EC projekta „Regionalna saradnja i umrežavanje u oblasti poljoprivrede, ruralnog i ekonomskog razvoja prekograničnih područja" finansiran od strane Evropske Unije objavljuje poziv za podršku manifestacijama/aktivnostima ljudi-ljudima.

Aktivnost „ljudi – ljudima" predstavlja alat za umrežavanje, jačanje saradnje, promociju prekograničnih regiona i njihove kulturne, tradicionalne i prirodne baštine i podržava ekonomske aktivnosti na polju razvoja proizvoda i usluga, kao i stvaranju prekograničnih lanaca vrednosti.
U sklopu SWG EC projekta „Regionalna saradnja i umrežavanje u oblasti poljoprivrede, ruralnog i ekonomskog razvoja prekograničnih područja" aktivnosti mogu biti realizovani u targetiranim prekograničnim regionima „Drina-Tara", „Drina-Sava", „Prespa" i „Sharra" u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Albaniji i Kosovu. Nažalost, zbog procedura EU, SWG nije u mogućnosti da podrži aktivnosti organizovane u zemljama članicama EU (Hrvatska) dok su troškovi učesnika (prevoz, smeštaj, angažovanje eksperata) iz ove zemlje u sklopu aktivnosti „ljudi-ljudima" prihvatljivi. Manifestaciju je potrebno realizovati najkasnije do 01.11.2018 godine.

Ovim putem SWG poziva sve zainteresovane predstavnike iz javnog, privatnog i civilnog sektora da nominuju jednu manifestaciju koja doprinosi gore navedenim ciljevima za podršku od strane SWG-a. Potrebno je da popunite Prijavni obrazac i budžet, te iste dostavite najkasnije do 16.02.2018 (do kraja radnog vremena)  putem e-maila na:
drina-sava@swg-seerural.org

Prijave se mogu podneti na lokalnim jezicima, nakon čega će SWG Sekretarijat u saradnji sa komisijom sastavljenom od predstavnika Ministarstava poljoprivrede Zapadnog Balkana doneti odluku o izboru manifestacije. Po odobrenju, prijave sa budžetom se podnose na engleskom jeziku. Napominjemo da je zvanična verzija dokumentacije na engleskom jeziku i u slučaju kontradiktornosti i neslaganja validna je originalna verzija na engleskom jeziku.
KLIKNITE OVDE za preuzimanje dokumentacije

Informisanje IPARD korisnika – saveti i smernice

Krenuli su prvi javni pozivi u okviru IPARD II programa Evropske unije. Ovaj instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014. do 2020. godine doprinosi  dostizanju evropskih standarda , podizanju produktivnosti i konkurentnosti, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima. Program se realizuje preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja.
Za 2018. godinu u planu je implementacija mere M1: Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i mere M3: Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. Do 26. februara otvoreni su pozivi za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme i traktora u okviru mere M1.
Za pružanje informacija o IPARD podsticajima, kao i za pomoć pri pripremi zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate zadužene su Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije i AP Vojvodine, kao i lokalne i regionalne razvojne agencije.
Grad Sremska Mitrovica se aktivno uključila u predstavljanje mera IPARD programa. S obzirom na to da Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica ima višegodišnje iskustvo u sprovođenju i razvoju sopstvenih šema podrške ruralnom razvoju na lokalnom nivou, kao i da je upoznata sa mogućnostima i zahtevima IPARD programa, predstavlja jednog od važnih aktera u procesu pružanja podrške i obezbeđivanju svih relevantnih informacija potencijalnim korisnicima IPARD podrške.
U cilju pružanja pomoći korisnicima IPARD podrške mitrovačka Agencija za ruralni razvoj upoznaje IPARD korisnike sa pravilima i uslovima za sprovođenje pravilnika, sa opštim i specifičnim kriterijumima koje budući korisnici treba da ispune, dokumentacijom koju treba da pripreme, kao i procesom popunjavanja aplikacionih formulara.
Agencija je krajem januara najpre održala info radionicu u Gradskoj kući za sve zainteresovane poljoprivrednike, a potom i u prostorijama Asocijacije stočara Srema i Mačve, na zahtev Asocijacije. Sa održavanjem IPARD radionica nastaviće i do kraja februara, ali i tokom čitavog trajanja programa.
„Želimo da korisnicima pojasnimo ciljeve i namenu IPARD programa, način korišćenja i uslove za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, kontrolu, postupke, potrebnu dokumentaciju, obaveze korisnika pre podnošenja zahteva kao i obaveze nakon realizacije investicije. Za IPARD II program je karakteristično da je veoma zahtevan, potrebno je pribaviti obimnu dokumentaciju i obaviti detaljne pripreme. Naši poljoprivredni proizvođači bi trebalo da budu spremni da ozbiljno pristupe, dobro odaberu formu podrške i pripreme svu neophodnu dokumentaciju. Ukoliko poseduje neophodna znanja i veštine, svaki podnosilac može samostalno da pripremi zahtev, a može i ugovoriti stručnu pomoć subjekata registrovanih za pružanje konsultantskih usluga. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, odnosno drugih stručnih lica važno je da ima u vidu da ovaj trošak spada u prihvatljive troškove, odnosno za isti se može ostvariti IPARD podsticaj. Na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja, kao i na stranici Agencije, objavljen je Vodič sa pratećim prilozima, koji „prostijim jezikom“ dodatno pojašnjava sve pojedinosti vezane za meru M1, daje odgovore na pitanja koja su do sad postavljali potencijalni korisnici, a tu su i popunjeni primeri zahteva za odobravanje projekta i zahteva za isplatu“, Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj. 

Smernice i korisni saveti Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica:

  • Korisnik mora imati izmirene sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (uključujući i socijalna davanja - penzijsko-invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti);
  • Investicije se realizuju isključivo bezgotovinskim plaćanjem;
  • Po jednom javnom pozivu može da se podnese samo jedan zahtev za odobravanje projekta (zahtev se podnosi za jednu ili više investicija);
  • Korisnik ne sme preduzimati ni jednu radnju vezanu za realizaciju investicije pre donošenja rešenja o odobravanju projekta, osim za opšti trošak;
  • Postupak za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po prethodno odobrenom projektu mora biti okončan (novi zahtev za odobravanje projekta se može podneti tek kada rešenje o odobravanju isplate IPARD podsticaja po prethodno odobrenom projektu postane konačno);
  • Za nabavku polovne mehanizacije, mašina i opreme se ne može ostvariti podrška iz IPARD II programa. Sva oprema, mašine i mehanizacija mora da bude nova i nekorišćena, odnosno proizvedena najkasnije pet godina od godine u kojoj se podnosi zahtev;
  • Za ostvarivanje prava na odobravanje projekta korisnik ne sme veštački stvoriti uslove u cilju ostvarivanja prednosti suprotno IPARD programu (Veštački uslovi su sve radnje koje podnosilac i korisnik IPARD podsticaja preduzima na nepravilan način, kako bi ispunio uslove i stekao nepravednu prednost na tržištu i tokom postupka za ostvarivanje IPARD podrške. Stvaranje veštačkih uslova povlači sankcije, pa posebnu pažnju treba obratiti na tačno i potpuno prikazivanje podataka);
  • Objekat i katastarska parcela koji su predmet investicije moraju biti u vlasništvu ili na njima mora postojati pravo zakupa, odnosno korišćenja (Ugovor o zakupu sa rokom važenja od najmanje 10 godina počev od kalendarske godine u kojoj se podnosi zahtev);
  • Za investicije čija je vrednost veća od 10.000 evra, moraju se prikupiti tri ponude (realne, nezavisne i uporedive po sadržaju i po specifikacijama), odnosno jedna ponuda za investicije čija je vrednost do 10.000 evra. 
  • Referentna cena je cena investicije ili dela investicije koja se utvrđuje na osnovu tržišne cene i služi za utvrđivanje osnovice za obračun IPARD podsticaja (akreditovana  interna procedura UAP);
  • U zavisnosti od raspoloživog budžeta i broja podnetih zahteva sprovodi se rangiranje korisnika. Postupak bodovanja i rangiranja se ne sprovodi ako je iznos raspoloživih sredstava dovoljan za sve zahteve;
  • Ako je predmet zahteva oprema koja se ugrađuje u objekat, lice ostvaruje pravo na odobravanje projekta ako objekat koji je predmet investicije, ima upotrebnu dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, odnosno u skladu sa zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata;
  • Korisniku IPARD podsticaja nije dozvoljeno da vrši bilo kakve izmene odobrenog projekta, bez prethodnog odobrenja UAP. Zahtev za izmenu odobrenog projekta (sa obrazloženjem i dokazima kojima to potvrđuje) mora se poslati najkasnije 30 dana pre isteka roka za realizaciju;
  • Za realizovane opšte troškove (OT) može biti ispostavljen račun (opšti trošak jeste izdatak za konsultantske usluge, studije izvodljivosti i ostale usluge za pripremu, pribavljanje, odnosno izradu dokumentacije). OT ne moraju nužno biti deo zahteva. Jedino OT mogu nastati pre podnošenja zahteva. Ukupan iznos svih prihvatljivih OT ne može biti veći od 12% vrednosti prihvatljivih troškova predmetne investicije;
  • Dobavljač i korisnik ne smeju biti povezana lica, odnosno dobavljači međusobno ne smeju biti povezana lica;
  • Posebni uslovi za nabavku novog traktora: Tokom trajanja IPARD programa dozvoljena je nabavka samo jednog traktora; Maksimalna  snaga motora ograničena je  obimimom biljne, odnosno stočarske proizvodnje i potrebno je da zadovoljavaju standard emisije izduvnih gasova Stage IIIA (TIER 3), Stage IIIB (TIER 4 Interim) i Stage IV (TIER 4 Final);
  • Predmet investicije mora biti obeležen na način propisan Pravilnikom;
  • IPARD program podrazumeva tri nivoa kontrole – pre odobravanja projekta (nulta kontrola), kontrola pre isplate i posle isplate (najmanje jednom u roku od 5 godina od datuma isplate podsticaja);
  • Pre početka realizacije ideje,  potrebno je oceniti sve relevantne aspekte poslovanja,  utvrditi isplativost ideje i proceniti rizik. Na taj način greške se prave na papiru, a ne na tržištu. Realan poslovni plan  osnov je dobrog poslovanja i opstanka;

Obaveze korisnika IPARD podrške:

    • daje tačne i potpune podatke i dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje;
    • investiciju realizuje u skladu sa posebnim propisima kojima se propisuje ostvarivanje prava na IPARD podsticaje;
    • izvrši obeležavanje investicije u skladu sa posebnim propisima kojima se propisuje ostvarivanje prava na IPARD podsticaje;
    • omogući pristup investiciji i dokumentaciji koja se odnosi na ostvarivanje prava na IPARD podsticaje ovlašćenim predstavnicima Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove finansija, Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, Evropske komisije, Evropskog revizorskog suda i Evropske kancelarije za borbu protiv korupcije;
    • namenski koristi, ne otuđi, niti omogući drugom licu korišćenje predmeta investicije u periodu od pet godina od dana isplate;
    • čuva dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na IPARD podsticaje, u periodu od pet godina od dana isplate;
    • vrati neosnovano isplaćena sredstva u skladu sa zakonom i posebnim propisima kojima se propisuje ostvarivanje prava na IPARD podsticaje.
Objavljen IPARD Vodič za korisnike

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, objavilo je Vodič za korisnike IPARD II programa za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Vodič pojašnjava ciljeve i namenu IPARD II programa, način korišćenja i uslove za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, kontrolu, postupke i potrebnu dokumentaciju za sprovođenje Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Vodič daje odgovore na pitanja značajna za dobar odabir projekta i pravilno podnošenje zahteva za IPARD podsticaje i pomaže korisnicima da bolje razumeju celi proces i njihova prava i obaveze – od objavljivanja javnog poziva, preko podnošenja zahteva za odobrenje projekta, kontrole na licu mesta, prijema rešenja o odobravanju projekta, realizacije investicije, pa sve do isplate podsticaja.
Vodič u elektronskoj formi može da se preuzme u prilogu ovog teksta, kao i sa zvaničnih internet stranica Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja. Više informacija korisnici mogu da dobiju u UAP, u Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama Srbije i Vojvodine, kao i u lokalnim i regionalnim razvojnim agencijama.
Vodič je informativnog karaktera, pa se korisnici upućuju na važeći Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Za IPARD II program je karakteristično da je veoma zahtevan i potrebno je pribaviti obimnu dokumentaciju i obaviti detaljne pripreme, navodi se između ostalog u Vodiču i dodaje da bi naši poljoprivredni proizvođači trebalo da se dobro informišu, da budu spremni da ozbiljno pristupe, dobro odaberu formu podrške i pripreme svu neophodnu dokumentaciju.

Vodič i prateću dokumentaciju možete preuzeti u prilogu:

Vodič za korisnike IPARD II programa – M1

Prilog 1 - Lista prihvatljivih investicija i troškova

Prilog 2 - Obrazac zahteva za odobravanje projekta – popunjen primer

Prilog 3 - Obrazac zahteva za isplatu podsticaja – popunjen primer

Prilog 4 – Kontakti PSSS Srbije i PSS AP Vojvodine

Prilog 5 – Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi

Prilog 6 – Kontrolne liste (minimalni nacionalni uslovi za M1)

MITROVAČKI RURAL - PRIMER DOBRE PRAKSE

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, 17. i 18. januara, organizovano je naučno-stručno savetovanje poljoprivrednika, agronoma i savetodavaca, šesto po redu, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Ovaj skup pod nazivom „Dobar dan, domaćine”, otvorio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji je predstavio program ulaganja AP Vojvodine u poljoprivredu u 2018. godini.
Tokom dva dana obrađeno je više tema, a gazdinstvima se predstavilo i 32 kompanije, banke, semenske kuće i stručne službe. Uprave za agrarna plaćanje i zemljište imale su svoje info pulteve, gde su poljoprivrednici mogli dobiti sve tražene informacije o zakupu državnog zemljišta i isplatama subvencija.
Program savetovanja je sačinjen prema interesovanju gazdinstava i realizovan u većini slučajeva kao panel diskusija. Govorilo se o značaju i ulozi međuuseva u povećanju plodnosti zemljišta, o verovanju i zabludama o prognozi vremena, o kukuruzu u sušnoj godini, integralnoj proizvodnji u povrtarstvu. Teme su bile i kvalitetne sejačice i rasturači mineralnog đubriva, voda u poljoprivrednoj proizvodnji – padavine i potencijali za korišćenje, alternativne biljke kao moguća zamena za pojedine žitarice u sušnim godinama i brojne duge teme. Drugi dan je otpočeo predstavljanjem mera agrarne politike u 2018. godini od strane ministra Branislava Nedimovića, koji je veći deo obraćanja posvetio odgovaranju na brojna pitanja poljoprivrednika.
I Petar Samardžić, direktor mitrovačke Agencije za ruralni razvoj, učestvovao je u programu savetovanja. U okviru svoje prezentacije dao je odgovor na pitanje “Šta i kako radi lokalna agencija za ruralni razvoj?”
„Drago mi je da je organizator savetovanja, Poljoprivredni fakultet,  prepoznao rad mitrovačke Agencije za ruralni razvoj kao primer dobre prakse i što sam imao priliku da prezentujem aktivnosti Agencije predstavnicima lokalnih zajednica koji su došli iz cele Vojvodine, ali i Srbije. Mnogo gradova i opština u Vojvodini nema agenciju za ruralni razvoj, i ne vrši ovakvu vrstu usluge svojim poljoprivrednicima, u Srbiji još manje. Nadam se da ćemo u bar maloj meri uticati na pozitivnu promenu tog stanja, a samim tim i na položaj i stanje srpskog sela. Predstavio sam aktivnosti koje smo realizovali u prethodnom periodu, sprovedene mere ruralnog razvoja na lokalnom nivou, kao i planove za tekuću godinu. Skupovi ovog tipa su vrlo korisni, jer omogućuju da se dobiju stručni saveti iz svake oblasti poljoprivrede, zato smo i ove godine organizovali prevoz za stotinak poljoprivredika iz mitrovačkog rurala. Nadam se daće od sledeće godine biti ovakvih savetovanja i na okružnom nivou.“ - rekao je Petar Samardžić.
Pred samo održavanje savetovanja uručena su i posebna priznanja nosiocima šest gazdinstava za koje je ocenjeno da predstavljaju primer dobre poljoprivredne prakse. U pitanju su domaćini koji u spoju ratarske i stočarske proizvodnje održavaju svoje poslovanje, postižu uspehe i u tome vide opstanak u poljoprivrednoj delatnosti gde sami kreiraju svoju agrearnu politiku, prihvatajući i ono što im nudi i država. Jedan od dobitnika priznanja je Dušan Nenadović, mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice. Dušan svake godine, i pored teškoća u ratarenju, beleži napredak. Ima skoro 100 grla goveda na porodičnom salašu i obrađuje više od 110 hektara zemlje. Neke njegove kolege su ga nagovarale da napusti govedarstvo i pređe u „mirnije vode” – svinjarstvo, ali je to odbio.
“Imamo solidnu mlečnu proizvodnju, oko 500 litara dnevno i za takvu mužu obezbeđujemo hranu jer imamo svoju mehanizaciju. U poslu nam koristi savremeno izmuzište, a da li ću povećati broj grla, ostaje da vidim kako će teći zakup državnog zemljišta. Bez zakupa, mi ne možemo ishraniti farmu.” – kaže Nenadović.

Uručena rešenja mladim poljoprivrednicima

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svečano je uručio rešenja o dodeli sredstava mladim poljoprivrednicima u Kongresnom centru na Novosadskom sajmu.

„Od podnetih 765 zahteva odobreno je 667 rešenja za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti i isplaćeno je oko 460 miliona dinara. Svi koji su ispunili uslove na Konkursu dobili su sredstva na svoje račune u skladu sa projektom koji im je odobren. Najviše sredstava bilo je usmereno ka voćarstvu i povrtarstvu, a bilo je dosta zahteva i u oblasti stočarstva. Ono što me raduje je činjenica da su konkurisali poljoprivrednici iz svih krajeva Srbije", rekao je ministar Nedimović i dodao da će u sledećoj godini resorno ministarstvo zadržati sve one mere koje su bile i u 2017. godini, kao i to da će se najviše sredstava usmeriti na to da naša prerađivačka industrija postane što bolja i kvalitetnija.

Investicije za koje su mladi poljoprivrednici najviše konkurisali su kvalitetna priplodna grla - rasni bikovi, šilježice, kao i nazimice, a kada je reč o mehanizaciji, veliko interesovanje je bilo za atomizere, traktorske prskalice, rasipače đubriva, plugove i vučene tanjirače, setvospremače, cisterne za stajnjak, opremu za mužu, kao i konstrukcije za plastenike i opremu za navodnjavanje „kap po kap".

Među odobrenim zahtevima nalazi se i 13 mitrovčana koji su prisustvovali uručenju rešenja. Goran Čarubrić, mladi voćar iz Manđelosa konkurisao je za sredstva kojima će nabaviti sistem za navodnjavanje voćnjaka, s obzirom na to da gaji oblačinsku višnju na površini od oko 16 hektara. „Ostvario sam pravo na sredstva u iznosu od oko 600.000 dinara za nabavku zalivnog sistema. Završavam poljoprivredni fakultet na departmanu za voćarstvo, planiram da u budućnosti pravim i prirodne sokove od višnje, kao i sušene višnje, a ova sredstva će mi u značajnoj meri pomoći da unapredim svoju proizvodnju”, izjavio je Goran.

Aleksandar Vrsajković iz Laćarka dobio je sredstva za nabavku 20 priplodnih grla – nazimica i nerastova. “Mlad sam poljoprivrednik po godinama, ali sam mlad i u ovom poslu. Ova sredstva su mi vrlo dobro došla, upotpuniću svoj stočni fond, i nastaviti da se bavi stočarstvom. Ova mera je veoma dobra, jer omogućava nama mladima da ostanemo na selu i da živimo od poljoprivrede, a u pitanju je jedina nacionalna mera gde sredstva dobijate unapred”, rekao je Aleksandar.

Uručenju rešenja prisustvovao je i Petar Samardžić, direktor mitrovačke Agencije za ruralni razvoj. „Podrška mladim poljoprivrednicima je potpuno nova mera u okviru paketa mera ruralnog razvoja Ministartva poljoprivrede, a koja za cilj ima unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Podsticaji su se odnosili na unapređenje primarne biljne i stočarske proizvodnje, ali i unapređenje prerade mleka, povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Drago mi je da među ovim mladim poljoprivrednicima ima i mitrovčana. Neki od njih su pomoć pri apliciranju našli upravo kod nas u Agenciji. Najpre smo ih obavestili o konkursu, o uslovima, rokovima, a zatim im pomogli oko prikupljanja neophodne dokumentacije kao i oko izrade biznis plana. Drago mi je da među trinaest odobrenih ima i dve devojke koje se bave poljoprivredom. Sredstva će im pomoći da unaprede svou poljoprivrednu proizvodnju, a dobra stvar kod ove mere je što sredstva dobijaju avansno“, rekao je Petar Samardžić.

Konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima je kao nacionalna mera raspisan ove godine po prvi put, a svečanom uručenju rešenja prisustvovali su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

RASPISAN PRVI POZIV ZA IPARD
Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je danas i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je od 25. decembra 2017. godine do 26. februara 2018. godine.

Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs.

TEKST POZIVA: KLIKNITE OVDE

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

OMOGUĆENA LEGALIZACIJA PROIZVODNjE I PRODAJE PROIZVODA ŽIVOTINjSKOG POREKLA

Mali proizvođači tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla moći će od 1. januara 2018. da na lakši način registruju proizvodnju i plasiraju je na tržište, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u Sremskoj Mitrovici.
                                   
Na prezentaciji Pravilnika o proizvodnji i prodaji malih količina tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla, ministar je naveo da će se primenom pravilnika  rešiti problem legalnog izlaska na tržište malih proizvođača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Kako je istakao, ta hrana koji su proizvodili mali proizvođači bila je do sada kvalitetna, ali nisu postojala pravila za njenu proizvodnju i prodaju.

"Na ovaj način omogućiće se proizvođačima i prerađivačima mleka i mesa da rade na kvalitetan način u objektima koji zadovoljavaju sve standarde, koji iako su niži nego za velike industrijske proizvođače neće dovesti u pitanje bezbednost hrane", rekao je Nedimović i dodao da je pravilnik u potpunosti usklađen sa zakonodavstvom EU.

Kako je dodao, u 2018. godini kroz mere ruralnog razvoja predviđeno je subvencionisanje nabavke opreme za te proizvođače i prerađivače, a ta finansijska podrška će iznositi najmanje 50 odsto vrednosti, a do 65 odsto za devastirana područja. Proizvođačima će, prema njegovim rečima, biti omogućen pristup IPARD fondovima EU, a mogu dobiti subvencije i za marketing.

"Mali proizvođači i prerađivači će svoje proizvode moći da prodaju na kućnom pragu, pijaci, pojedinima će biti dostupni i marketi, i proizvodi će se prodavati na teritoriji cele Srbije", rekao je Nedimović.

On očekuje da će pravilnik doprineti razvoju seoskog turizma jer će proizvođači moći na licu mesta da prodaju svoje proizvode.

"Roba registrovanih malih proizvođača će moći lakše da dobije oznaku geografskog porekla", rekao je Nedimović.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Lisa Paljeti, ispred UN FAO, rekla je da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, već dugo rade na promociji bezbednosti hrane i usklađivanju standarda sa pravilima EU i da je zaista zadovoljna zbog donetog pravilnika koji malim proizvođačima omogućava da budu konkurentni i legalno plasiraju svoje proizvode. Pravilnik će, kako je rečeno, smanjiti troškove i skratiti administartivu proceduru u izgradnji i uređenju objekata za proizvodnju i preradu hrane, omogućiti korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka u proizvodnji gastro proizvoda, i podsaći ekonomiju na selu.

„Pravila o fleksibilnosti“ su set odstupanja od opštih pravila bezbednosti hrane, koje Ministar propisuje, imajući u vidu:
•Smanjene rizike u poslovanju (male količine, jasne procedure, tradicionalne metode potvrđene dugim vremenskim periodom) uz fokus na bezbednost proizvoda koja se nikad ne dovodi u pitanje
•Interes potrošača uz želju da se očuva tradicija i ponuda tradicionalnih proizvoda
•Zaštitu ekonomije na selu – okvir koji omogućava da poljoprivrednici uspostave preradne aktivnosti na gazdinstvu i dodaju vrednost sirovini – mleku i mesu koje proizvode.

„Sremska Mitrovica, prestonica svinjskog Srema, poznata je kao kraj u kome se masovno proizvode kulen, kobasica, čvarci i ostali domaći, mesni delikatesi, ali isto tako i sirevi i brojni mlečni proizvodi. Dalje, Mitrovica ima i ovogodišnjeg apsolutnog šampiona Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u kategoriji meso i proizvodi od mesa, koji je zaštitio i geo-poreklo svojih suhomesnatih specijaliteta. Reč je o porodici Jovanović i firmi „But&Co“ iz Laćarka, gde su po završetku prezentacije i demonstrirana pravila fleksibilnosti, odličan primer integracije primarne proizvodnje, prerade i marketinga. Upravo zato je Sremska Mitrovica izabrana za mesto gde su zvanično predstavljane nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla. Olakšice koje ovaj Pravilnik propisuje, omogućiće malim i tradicionalnim proizvođačima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, da konačno standardizuju proizvodnju, ali i legalizuju prodaju, što je jednako bitno“ - Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

LOKALNE MERE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA SUŠE

Na inicijativu Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, na sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica, usvojena je odluka kojom je predviđeno umanjenje poreza na poljoprivredno zemljište u okviru poreza na imovinu za oko 30% u narednoj godini. Usvojenom odlukom koja predstavlja meru Grada za smanjenje posledica suše u 2017. godini (i planirana je samo za 2018. godinu), stopa poreza na pojoprivredno zemljište smanjuje se sa 0,15% na 0,10%.

„Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica podnela je Gradskoj upravi za budžet i lokalni ekonomski razvoj, predlog mere koja za cilj ima smanjenje efekata ovogodišnje suše. Mera podrazumeva smanjenje stope poreza na poljoprivredno zemljište u 2018. godini i odnosi se na sve poljoprivrednike, odnosno poreske obveznike koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Sremske Mitrovice. Radi se o lokalnoj meri podrške poljoprivrednicima u skladu sa mogućnostima gradskog budžeta“- Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Mera se odnosi apsolutno na sve poljoprivrednike koji imaju zemlju u svom vlasništvu na teritoriji grada, bez obzira da li se radi o velikim ili malim površinama. Nema povlašćenih, nema izuzetih, ova mera predstavlja poresku olakšicu i malim i velikm poljoprivrednicima.

Ta mera nije jedina koju je inicirala Agencija, tako da će se do kraja tekuće godine sprovesti još jedna meru koja je namenjena onim poljoprivrednmicima koji su pretrpeli štetu uzrokovanu lošim vremenskim uslovima, olujama i vetrom u septembru i oktobru mesecu.

“Tokom septembra i oktobra ove godine imali smo veliki broj prijava štete koju su usled lošeg vremena pretrpili poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u zaštićenim prostorima, odnosno plastenicima. Stradale su folije, konstrukcije, pa i čitav rod. Odlučili smo da pokrijemo deo štete imaocima plastenika koji su pretrpeli štetu, a kojima je radna grupa za procenu poljske štete procenila iznos nastale štete. Očekuje se raspisivanje konkursa za podnošenje prijava. Ukupno smo opredelili nešto manje od milion dinara za ovu namenu, a isplate naknada će se realizovati krajem tekuće i početkom sledeće godine. Potrudili smo se da na lokalnom nivou pronađemo dve mere, dva mehanizma kojima ćemo pomoći našim poljoprivrednicima i nadam se da ćemo bar malo ublažiti posledice ne samo suše, nego generalno loših vremenskih prilika“ - Petar Samardžić.

Inicijativu Agencije Gradska uprava za budžet i lokalni ekonomski razvoj je prihvatila kao osnovanu i korisnu.

„Lokalna samouprava mora da ima sluha za svoje građane, mi moramo da saosećamo sa njima jer neki od naših poljoprivrednika nažalost neće biti u mogućnosti da 2018. godine iz ovogodišneg roda izmiruju svoje obaveze, baš zato što im je prinos bio značajno umanjen. Uprava za budžet i finansije ceni inicijativu Agencije, jer mislimo da je došla iz merodavne institucije tako da smo ocenili da Grad sebi može da priušti smanjenje poreske stope na ovu kategoriju poreskih obveznika“- Duško Šarošković, načelnik Gradske uprave za budžet i lokalni ekonomski razvoj.

Umanjenje će iznositi negde oko 30%, a smanjenje prihoda koje će nastati po ovom osnovu biće nadomešteno povećanjem broja obveznika i većim obuhvatom nepokretnosti porezom na imovinu.
„Na snazi je zakonska mogućnost reprograma starih dugova i veliki deo poreskih obveznika koji su nesavesni bili do skora su iskoristili tu meru i deo svojih obaveza preselili u naredne godine, što znači da će biti veći priliv novca u budžet po osnovu starih dugova, što nam daje mogućnost umanjenja stope poreza. Na ovo smanjenje redovne platiše poreskih obaveza mogu ostvariti i dodatnih 10% popusta.“ – Duško Šarošković.

Mera umanjenja poreza prema rečima Nenada Andrića iz Martinaca, koji trenutno obrađuje oko 70ha zemlje i u svoj farmi ima oko 300 svinja, biće izuzetno značajna, jer ova godina bila je izuzetno teška za poljoprivrednike, a ništa lakša neće biti ni naredna.
„Zbog velike suše prinosi su nam znatno umanjeni, a posledice nas čekaju tek 2018. godine, upravo zbog toga ova mera će nam puno značiti, svaki dinar je važan“ – Nenad Andrić.

ZAPOČETA ELEKTRIFIKACIJA NA FRUŠKOJ GORI

Na južnim padinama Fruške gore, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovao je puštanju u rad jedne od tri trafostanice u okviru projekta elektrifikacije polja za navodnjavanje poljoprivrednih površina.

U atarima fruškogorskih sela Šuljam, Manđelos i Grgurevci postavljeno je šest kilometara visokonaponskih kablova i izgradjene tri stubne transformatorske stanice, svaka snage 400 kVA. Time su stvoreni uslovi da se u prečniku od kilometra od svake trafo stanice priključe pumpe za navodnjavanje.

Miinsitrar Nedimović je došao da podrži ljude iz lokalne samouprave i operativno-distributivnih sistema koji su prepoznali akciju elektrifikacije polja iniciranu u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede.  Podsetio je da je elektrifikacija polja u okolini Leskovca donela povrtarima pet puta niže troškove jer su za pogon sistema za navodnjavanje koristili struju umesto skupog dizel goriva.
"U krajnjoj liniji, elektrifikacija je potrebna i za ratarstvo kada se završe sistemi za navodnjavanje. Ovo treba da bude trend jer struja ne pripada samo urbanim prostorima. Mi snižavamo troškove u poljoprivredi preko elektrifikacije i kroz sisteme za navodnjavanje. Moramo konačno biiti svesni da se nalazimo u 21. veku i da savremene svetske trendove, kao što su elektrifikacija polja, navodnjavanje i komasacija, moramo integrisati u naše prostore”, rekao je Nedimović.

Elektrifikacija polja započeta je simboličnim puštanjem u rad trafostanice na Šuljamačkoj glavici, od strane gradonačelnika Vladimira Sanadera.
 “Naša ideja, kao lokalne samouprave, jeste da razvijamo one kulture koje su radno intenzivne i koje donose veći prihod po hektaru nego što su to klasične ratarske kulture. Svesni smo da moramo dovesti i infrastukturu do ovih polja, voćnjaka, vinograda jer je najjeftinije navodnjavanje preko električne energije. Naš doprinos i jeste u tome da podstaknemo druge da podižu voćnjake, vinograde i sve ono što će nam doneti mnogo veći prihod i veći društveni bruto-proizvod,“ rekao je Vladimir Sanader.

Položeno je oko šest kilometara visokonaponskih kablova kroz atare, da bi se te transformatorske stanice povezale na distributivni elektroenergetski sistem. Postavljanje trafoa finansirao je EPS. Đorđe Faor, direktor Elektrodistribucije Sremska Mitrovica istakao je da je ovaj dug i mukotrpan posao, saradnjom organa lokalne samouprave, projektanata i izvođača radova,  urađen u izuzetno kratkom roku. Ukupna vrednost investicije za sva tri objekta je oko 36 miliona dinara, a ceo projekat je završen za manje od 90 dana.

Milorad Milošević, jedan od korisnika,  zahvalio se svima koji su omogućili otvaranje trafostanice i dodao: ”Ovde nas je dvadesetak na ovom području koji smo se prijavili, čime je pokriveno oko 160 hektara pod raznim voćem i oko 40 hektara pod vinogradima. Uštede će biti značajne, ovo je za nas ogroman doprinos.” 

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, kao i do sada, na raspolaganju je svim zainteresovanim mitrovačkim voćarima i ostalim poljoprivrednicima, po pitanju administrativno-tehničke pomoći oko priključenja na postavljene trafoe.

Ovo je početak elektrifikacije polja u Sremskoj Mitrovici, uskoro će biti puštene u rad još dve ovakve trafostanice, a u narednom periodu se očekuje nastavak projekta.

TEMATSKA SKUPŠTINA STOČARA SREMA I MAČVE

Asocijacija stočara Srema i Mačve u bila je domaćin skupa odgajivača svinja, koji se održao u Sremskoj Mitrovici 20. novembra. Organizaciju je pomogla i mitrovačka Agencija za ruralni razvoj, a ovo je treće veće okupljanje stočara u poslednje dve godine. Gosti predavači na Skupštini bili su: Oliver Stanković, direktor Edufarm doo Crvenka i Žarko Avramov, doktor veterinarske medicine. Gost na Skupštini bio je i Nenad Terzić, šef odeljenja za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zoran Erić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve iz Sremske Mitrovice, u pozdravnom obraćanju, najavio je otvaranje kancelarije ovog udruženja: “Cilj ovog okupljanja je izveštavanje o redovnim aktivnostima Asocijacije i ovo je jedan vid godišnje Skupštine. Osnovni cilj je da najavimo početak rada naše kancelarije gde će se odvijati sve dalje aktivnosti i gde ćemo sprovoditi naš program. Gosti iz Crvenke su nam kroz predavanje o menadžmentu pokazali načine kako da snizimo troškove da bi bili uspešni u daljoj proizvodnji.”

Teme predavanja bile su: Zdravstveni status farme i uticaj na proizvodne rezultate, kalkulacija proizvodnje na farmi i modeli udruživanja proizvođača svinja. Stočari su se osvrnuli i na nedavnu posetu danskih farmera, i razgovarali o mogućim oblicima i modelima saradnje. Poljoprivrednici su istakli da su ovakvi skupovi uvek poželjni kao i predavanja, razmena informacija, iskustava i saradnja, što im Asocijacija i pruža.

Sreten Timotijević, mladi poljoprivrednik iz Čalme, stočarstvom se bavi poslednjih nekoliko godina, kako kaže, uz oca: “To nam je porodični posao. Situacija je promenljiva, cena varira, gore-dole, trenutno, čujem da malo skače. Godišnje utovimo oko 200 svinja, kupujemo prasad, prodajemo tovljenike, imamo uglavnom svoju hranu. Planiramo proširenje proizvodnje, završavamo objekat za još nekih 250 komada, što se tova tiče. Imamo oko 20 jutara zemlje u svom posedu i još oko 60 u zakupu. Može da se živi kao i od svakog poštenog posla.”

Ministarstvo poljoprivrede je sufinansijer otvaranja kancelarije Asocijacija stočara Srema i Mačve u Sremskoj Mitrovici. Sredstva koja je Asocijacija dobila po javnom konkursu za sufinansiranje projekata udruženja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a koji su od javnog interesa, biće iskorištena za opremanje i funkcionisanje kancelarije. Rad Asocijacije je pomogla i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska MItrovica, kroz mere podrške udruženjima sa teritorije Sremske Mitrovice, čiji su programi rada i delatnost u funkciji unapređenja agrara i ruralnog razvoja.

Broj članova u udruženju varira, prošle i ove godine su imali oko 200 članova. Planiraju da urade bazu podataka kada otvore kancelariju, u toku naredne nedelje.

 

NATURALNA RAZMENA MERKANTILNOG KUKURUZA ZA TOVNU STOKU
Republička direkcija za robne rezerve oglasila je JAVNI POZIV ZA PRIKUPLjANjE ZAHTEVA ZA NATURALNU RAZMENU DO 10.000 TONA MERKANTILNOG KUKURUZA ZA TOVNU STOKU SA PRIMARNIM PROIZVOĐAČIMA KOJI IMAJU ZATVORENI PROIZVODNI CIKLUS.

Republička direkcija za robne rezerve razmenjuje do 10.000 tona merkantilnog kukuruza sa primarnim proizvođačima za tovnu stoku, i to do 4.000 tona merkantilnog kukuruza razmeniće se za tovne svinje, i do 6.000 tona za tovnu junad, u sledećim paritetima:

1) 11,02 kg merkantilnog kukuruza za 1 kg tovnih svinja
2) 13,76  kg merkantilnog kukuruza za 1 kg tovne junadi

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike je do 300.000 kg.

Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su: tovna prasad minimum 100 komada, ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou. Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici su 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.

Rok isporuke tovnih svinja je 5 (pet) meseci, odnosno 9 (devet) meseci za tovnu junad. Ukoliko Direkcija ne preuzme tovnu stoku u utvrđenim rokovima, proizvođači su dužani da sa Direkcijom zaključe ugovor o skladištenju, čuvanju i zanavljanju tovne stoke (tovne svinje, odnosno tovnu junad).

Sredstva obezbeđenja isporuke tovne stoke, i sredstva obezbeđenja skladištenja, čuvanja i zanavljanja su dokaz o upisu hipoteke prvog reda i solo menice.

Pravo učešća imaju:
a) fizička lica-nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17), i nalaze se u aktivnom statusu.
b) pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici, koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17), i nalaze se u aktivnom statusu i moraju biti registrovani u APR-u, sa šifrom pretežne delatnosti 01.46-uzgoj svinja ili 01.42-uzgoj drugih goveda i bivola.

Rok za dostavljanje ponuda u pisarnicu Direkcije je 21.12.2017. godine, do 10 časova.

Potrebna dokumentacija i detaljno objašnjenje Javnog poziva preuzimaju se na sajtu Direkcije www.rdrr.gov.rs u delu Konkursi i tenderi.

REGIONALNO SAVETOVANJE PČELARA U SREMSKOJ MITROVICI

U nedelju 19. novembra, u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je Savetovanje asocijacije pčelarskih organizacija Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga. Pedesetdrugo po redu regionalno savetovanje Asocijacije održano je prvi put u Sremskoj Mitrovici. Domaćin i organizator savetovanja je mitrovačko Društvo pčelara “Jovan Živanović” uz podršku Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Savetovanju je prisustvovalo oko sto pčelara.

Rajko Pejanović, predsednik Asocijacije, izvestio je prisutne o realizovanim aktivnostima u toku 2017. godine i uručio zahvalnice svima koji su pomogli realizaciju foruma u Sremskoj Mitrovici.

“Ovakve tribine uključuju brojne teme iz oblasti pčelarstva, a s obzirom na to da je jedan od panelista bio Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jedna od tema bile su i mere podrške i podsticaji za razvoj pčelarstva u narednom periodu, sa osvrtom na ono što je urađeno tokom ove i prethodne godine. Savetnik ministra je govorio o dinamici isplate subvencija u pčelarstvu, o povećanjima intenziteta povrata i novinama u okviru mera podrške ruralnom razvoju, a koje se tiču unapređenja pčelarstva” – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Među predavačima su bili i profesionalni pčelari Dragorad Kovačević iz Crne Bare, i Saša Jakšić iz Novog Sada. Oni su u fokus stavili dobru pčelarsku praksu i govorili o načinima za povećanje prinosa meda odnosno povećanju produktivnosti pčela, kao i o uzgoju selekcionisanih matica.

“Ovakve skupove imamo dva-tri puta godišnje, edukativnog su karaktera, i obuhvataju malo šire područje, pošto smo i mi članovi malo šire asocijacije, koja uključuje tri okruga. Asocijacija nema finansijski karakter, ne plaćamo članarinu, ali uspevamo da povremeno organizujemo ovakva predavanja i podstičemo ljude da se upoznaju, razmenjuju iskustva i druže. Došli su pčelari i iz Loznice, Šapca, Lučana, Valjeva i drugih mesta”- rekao je domaćin skupa, Tomislav Kostić, predsednik Društva pčelara “Jovan Živanović” Sremska Mitrovica.

Bora Berendika, pčelar iz Sremske Mitrovice, član udurženja, rekao je: “Pčelarim od 1981. godine, a od kada sam u peniziji od 2006. godine prešao sam u profesionalce i pčelarim trenutno sa 152 košnice. Selim pčele od Cera do rumunske granice, Banat, Bačka, Fruška gora. Idem na bagrem, lipu, suncokret i livade kad se ukaže prilika. Proizvede se od dve do pet tone meda, kako koja godina, a ove godine je bilo vrlo malo meda. Kvalitet je dobar, ali je bila mala količina.”

OBAVEŠTENjE
Za naknadu za odvodnjavanje nadležna su javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode“ i „ Vode Vojvodine“

Poreska uprava Republike Srbije podseća da od ove godine naknadu za odvodnjavanje fizičkih lica utvrđuju i naplaćuju javna vodoprivredna preduzeća: „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ . Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje, koje je do stupanja na snagu ovog Zakona obavljala Poreska uprava.
Za sve informacije u vezi sa naknadom za odvodnjavanje, uključujući podatke o stanju duga, rešenjima i ostalim pitanjima, vlasnici i korisnici zemljišta na teritoriji Republike Srbije treba da se se obrate javno vodoprivrednim preduzećima.
Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine mogu da se obrate korisničkom servisu „Vode Vojvodine“ i to radnim danima od 7.00 do 15.00 časova, na tel. 0800/21 21 21, zatim 021/488 15 39 i 021/488 14 34, ili na mejl: korisnik@vodevojvodine.rs.
Zahtev za izdavanje potvrde može se poslati na mejl: potvrde@vodevojvodine.rs, zatim na poštansku adresu „ Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina br. 25, Novi Sad ili predati lično na pisarnici „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu. Obrazac zahteva za izdavanje potvrde o stanju naknade za odvodnjavanje za fizička lica može se preuzeti sa sajta „Vode Vojvodine“ – www.vodevojvodine.com.
Obveznici naknade za odvodnjavanje koji žele da uplate naknadu pre dostavljanja rešenja za 2017. godinu mogu to da učine na isti uplatni račun i poziv na broj koji je naznačen u rešenju Poreske uprave za 2016. godinu, ali kao „primalac“ treba da naznače – Budžetski fond za vode AP Vojvodine. Broj žiro-računa (840-741565843-24) i poziv na broj ostaju isti.
PODIZANJE ZASADA LESKE – ISPLATIV BIZNIS


U utorak 17.oktobra u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je predavanje na temu uzgoja lešnika.

Uz podršku Gradske uprave za poljoprivredu i Agencije za Ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, predavanje su vodili predstavnici kompanije AGRI SER – Ferrero u Srbiji.

Kompanija Ferrero predstavila je mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i uslove za zasnivanje novih površina pod ovom voćarskom kulturom.

Predavanje je organizovano u okviru velikog projekta podizanja zasada leske u Srbiji, koje ova kompanija sprovodi uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Razgovaralo se o osnovnim sortama, pripremi zemljišta,  navodnjavanju, đubrenju, rezidbi, kontroli korova, bolestima i štetočinama, berbi, manipulaciji nakon berbe, sušenju i ostalim temama vezanim za uspešnu proizvodnju lešnika.

Predavanje je bilo namenjeno poljoprivrednicima, firmama i zadrugama, koje planiraju zasnivanje zasada lešnika.

Predstavljeni su i modeli saradnje sa ovom kompanijom, a uslov je da poljoprivrednici imaju najmanje jedan hektar plodnog tla pogodnog za uzgoj ove kulture.

"Poslednjih godina proizvodnja i uzgoj lešnika je vrlo popularna grana voćarstva i poljoprivrednici je vide kao unosan posao i isplativ biznis. Stoga smo i odlučili da organizujemo predavanje na temu uzgoja lešnika, gde su predstavnici kompanije Ferrero predstavili uslove i modele saradnje sa ovom kompanijom. Nadam se da će Ferrero i mitrovački voćari, pre svega budući voćari, pronaći zajednički interes, i da će se uskoro povoćati površina pod leskom, odnosno proširiti zasad lešnika na području Sremske Mitrovice.", rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

U Sremskoj Mitrovici već ima voćara koji uzgajaju lešnik, jedna od njih je Ljiljana Sretenović iz Noćaja, koja ima zasad od 2 hektara.

"Ovo je dugoročan posao, koji zahteva ozbiljan pristup. Naš zasad je star već deset godina, a prvi dobar rod je krenuo u petoj godini. Za sada imamo svoje stalne kupce, ali interesuje nas i saradnja sa firmom Ferrero, koja u okviru svojih mera vrši i otkup, pa bismo tako obezbedili sigurniji plasman.", rekla je Ljiljana Sretenović.

O B A V E Š T E Nj E o razmeni semenske za merkantilnu pšenicu

U cilju pomoći primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i smanjenja efekata ovogodišnje suše, Vlada Republike Srbije je na predlog Republičke direkcije za robne rezerve,  donela Zaključak kojim je dala saglasnost da se za potrebe jesenje setve, izvrši naturalna razmena sertifikovane semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2017 i 2018 godine.

Razmena će se vršiti sa:
- fizičkim licima – nosiocoma aktivnog porodičnog poljoprivrednog  gazdinstava
- ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve.
 -zemljoradničkim zadrugama koje su registrovane  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.
  - ostalim pravnim licima koja su registrovana  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2017. i 2018. godine  je sledeći:
-1 kg semenske pšenice  za 1,8 kg merkantilne pšenice.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se subjektima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Sredstva obezbeđenja isporuke merkantilne pšenice roda 2018. godine su:
-za fizička lica – nosioce aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava  – jedna blanko potpisana solo menica.
-za ovlašćene skladištare Republičke direkcije za robne rezerve –  3 (tri) blanko sopstvene menice.
-za zemljoradničke zadruge - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika, u visini vrednosti ugovora.
-za ostala pravna  lica - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika

Količina semenske pšenice koja se odobrava u razmenu jednom fizičkom licu – nosiocu aktivnog poljoprivrednog gazdinstva, ovlašćenom skladištaru Republičke direkcije za robne rezerve, zemljoradničkoj zadruzi i ostalim pravnim licima određivaće se na osnovu količina navedenih u podnetim zahtevima i raspoloživih količina semenske pšenice.

Zahtevi se dostavljaju  u pisanoj formi preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd ili u pisarnici Direkcije na istoj adresi kao i na mejl zoran.micic@rdrr.gov.rs i snezana.radinovic@rdrr.gov.rs.

U zahtevima obavezno treba navesti  količinu i sortiment semenske pšenice, a za fizička lica: ime i prezime nosioca aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, adresu, registarski broj gazdinstva i kontakt telefon.

Sorte pšenice koje se nude u razmenu, a nalaze u doradnom centru „Best Seed Producer“  u Srbobranu su:

•       Somonida
•       NS 40 S
•       Pobeda
•       Zvezdana
•       Renesansa
•       Ilina

Sve dodatne informacije možete dobiti na telefone u Beogradu: 011/3239-052, 3239-425, 3239-059, 3239-058 i u Novom Sadu 021/526-890.

NOVI KONKURS ZA KREDITE ZA NABAVKU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Razvojni fond AP Vojvodine raspisao je NOVI konkurs za dugoročno kreditiranje Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. 

Izdvajamo sledeće uslove:

  1. Podnošenje zahteva bez naknade za  obradu
  2. Kamatna stopa 1,5 % na godišnjem nivou
  3. Mogućnost ručne zaloge na novokupljenu pogonsku mehanizaciju
  4. Bez učešća kod kupovine priključnih poljoprivrednih mašina
  5. Rok otplate 5 godina u koji je uračunat grejs period od 6 meseci
  6. Otplata u polugodišnjim anuitetima

Razvojni fond i dalje ima otvorene konkurse za pravna lica i preduzetnike, i za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti lično na adresi Bulevar cara Lazara 7a, Novi Sad, u Sektoru za kredite, elektronskim putem: kreditno@rfapv.rs ili telefonskim putem na broj: 021/454-334;

UKUSI MITROVICE NA VOJVOĐANSKOM FESTIVALU GASTRONOMIJE
Dvodnevni festival gastronomije „Ukusi Vojvodine“, održan je 30.septembra i 1.oktobra u Limanskom parku u Novom Sadu. Ideja Festivala je da se na jednom  mestu predstave proizvođači domaćih proizvoda - sireva, kulena, testenina, povrća, ajvara, pekmeza i svega onoga što može da se nađe širom Vojvodine u malim proizvodnjama na poljoprivrednim gazdinstvima.

Festival je način da se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva gastronomska destinacija koja privlači mnogobrojne turiste i zaljubljenike u dobru kapljicu i zalogaj, promovišući male poljoprivredne proizvođače i popularizujući tipične vojvođanske proizvode. Osim predstavljanja proizvođača domaćih proizvoda, bili su tu i restorani iz Vojvodine koji imaju u ponudi vojvođanska jela, a upriličeno je i takmičenje kuvara, kao i bogat zabavni program i edukativne radionice za najmlađe. U muzičkom programu nastupili su veliki tamburaški orkestar Radio televizije Vojvodine kao i poznati novosadski bendovi. U okviru festivala organizovano je veliko takmičenje u kom su učestvovali kuvari iz cele Srbije. Tema takmičenja bila je „Vojvođansko jelo na moderan način“, a predsedik žirija bio je poznati kuvar Steva Karapandža.

I „ukusi Mitrovice“ našli su svoje mesto na Festivalu. U saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, svoje domaće specijalitete na "Ukusima Vojvodine" predstavili su Sremski kulen "Vojnović" iz Kuzmina, "Krompičice sitne ljute" iz Mačvanske Mitrovice, Salaš "Isailovi" iz Sremske Mitrovice i "But&Co" iz Laćarka. Mitrovački štand je bio dobro posećen, jer su Sremci ponudili bogatu trpezu: kulen, kobasicu, slaninu, slatko od ljute paprike, domaći uprženi ajvar, rakiju, sokove, kolače i još mnogo toga.

„Osim promocije vojvođanskih gastro specijaliteta, ideja Festivala jeste da se svi vojvođanski proizvođače hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda, usmere jedni na druge, a konzumentima ponudi najbolje od tradicionalne vojvođanske kuhinje. Festival „Ukusi Vojvodine“ je dugoročni projekat koji za cilj ima međusobnu saradnju malih i velikih proizvođača tradicionalne hrane i restorana koji nude tradicionalna jela. Na primer, u Erdevičkoj vinariji dok degustirate vrhunsko fruškogorsko vino, možete da mezite pršutu iz Laćarka i jazački kozji sir. Upravo to jeste cilj ove manifestacije, i zaista mi je drago što su organizatori prepoznali kvalitet mitrovačke i sremačke gastro ponude i što je nekoliko mitrovčana uzelo učešće u manifestaciji. Takođe, festival usmerava male proizvođače na standardizaciju i sertifikaciju proizvodnje, kako bi svoje tradicionalne proizvode mogli legalno da prodaju restoranima, ugostiteljskim objektima, marketima, a ne samo na vašarima i pijacama.“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

Festival „Ukusi Vojvodine” omogućio je svim posetiocima da na jednom mestu i svim svojim čulima iskuse autentičnu Vojvodinu i uživaju u laloškom hedonizmu.
OBJAVLJENI PRAVILNICI ZA IPARD PODSTICAJE ZA INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLJOPRIVREDNIKA I PODSTICAJE ZA PRERADU I MARKETING POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Pravilnike o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (mera 101), i Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (mera 103).

Mera 101 se odnosi na podsticaje za proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća i ostale useve (žitarice, uljarice, šećerna repa), a mera 103 se odnosi na podsticaje za preradu i marketing u sektoru mleka i mlečnih proizvodi, mesa i proizvoda od mesa, i sektoru voća i povrća.

Pravilnicima se bliže se propisuju lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje, u okviru IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine, iznos IPARD podsticaja, prihvatljive investicije i prihvatljivi troškovi, kao i uslovi, način i postupak sprovođenja IPARD programa.

Pravilnici i prilozi, mogu da se preuzmu na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs – dokumenti/pravilnici), kao i na internet stranici Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica (www.arrsm.rs – propisi/pravilnici) ili klikom OVDE

PODSTICAJ MITROVAČKIM POVRTARIMA

Povrtarima sa teritorije Grada Sremska MItrovica, uručena su rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje nabavke semenskog materijala, po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Cilj ove mere jeste intenzivnije korišćenje zemljišnih resursa i usmeravanje poljoprivrednika da u povrtarskoj proizvodnji koriste sertifikovan materijal, odnosno deklarisano seme i supstrat. Ukupno je podnešen 51 zahtev, od toga 50 povrtara ispunjava uslove i ostvaruje pravo na ova podsticajna sredstva, u ukupnom iznosu od oko 1.500.000 dinara. Jedno lice je podnelo zahtev i ostvarilo pravo na sredstva za sufinansiranje organske biljne proizvodnje u iznosu od 65.000,00 dinara.

"S obzirom na to da Agencija prvi put raspisuje ovakvu meru, zadovoljni smo brojem zahteva, i svakako ćemo i dogodine raspisati ovaj konkurs, s tim što ćemo sa informisanjem poljoprivrednika krenuti mnogo ranije, kako bismo imali još više korisnika. Najviše su zahteva podneli proizvođači paprike, paradajza i bostana, a među njima je veliki broj mladih poljoprivrednika, kao i žena koje se bave povrtarstvom. Merom se pokriva značajan deo troškova proizvodnje, a mogla je da se kombinuje sa merama koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede, posebno sa onim koje se tiču nabavke sistema za navodnjavanje i materijala i opreme za plasteničku proizvodnju. Nastavićemo i sa popularizacijom i merama koje podstiču organsku proizvodnju, jer jedino takav način privređivanja garantuje biološki zdrave proizvode. Neiskorišćena sredstva, odnosno sredstva koja su preostala za podsticaje u poljoprivredi, biće preusmerena na nove mere tokom jesenjih radova u poljoprivredi." – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

"Ovaj podsticaj je vrlo značajan za nas proizvođače paprike, jer nam pokriva dobar deo troškova proizvodnje. Takođe, zahvaljujući ovoj meri, usmereni smo na nabaku kvalitetnog, deklarisanog semena, koje obezbeđuje i kvalitetan rod, i bitna je dopuna semenu koje mi sami proizvodimo i ostavljamo svake godine." - Milan Bučić, povrtar iz Ravnja.

OTVORENA IZLOŽBA DOMAĆE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Izložbu, na kojoj se predstavilo 18 domaćih kompanija, svečano je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, a otvaranju je prisustvovala i ministarka pravde Nela Kuburović.
Domaćin Izložbe je mitrovački proizvođač poljomehanizacije - “Dubrava”, privredna jedinica za industrijsku proizvodnju pri Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. S tim u vezi, ministarka pravde je istakla da je izložba još jedan pokazatelj da je KPZ u Sremskoj Mitrovici u potpunosti proizvodno orijentisan i da može da stane rame uz rame sa drugim proizvođačima,  a sve u procesu resocijalizacije osuđenih lica.
Zavod je na vreme prepoznao značaj poljoprivrede i davno se na tržištu pozicionirao svojim, sada već svuda prepoznatljivim proizvodima poput „Dubravinih“ prikolica i drljača. Ovi proizvodi Zavoda nisu samo poznati na domaćim prostorima, već i u regionu, a uskoro će biti prisutni i na tržištu Evropske unije – rekla je ministarka Kuburović.
Ministar Nedimović je prilikom otvaranja rekao da izložba predstavlja još jedan pokušaj da se izdigne poljoprivredna mehanizacija Srbije na mesto koje joj pripada, naročito ako se ima u vidu da se u toj grani industrije u poslednjih 20 do 30 godina beleži stagnacija i da postoji ozbiljan problem u pogledu proizvodnje traktora i druge mehanizacije.
-Bez ove industrije teško da bilo šta možemo da pričamo u budućnosti o srpskoj poljoprivredi i zbog toga je upravo to jedan od segmenata na kojima ćemo ubuduće raditi. Država će u narednom periodu podržati proizvodnju domaće mehanizacije i radiće na rešavanju problema velikih subjekata u tom sistemu, poput IMT-a i IMR-a. Naše mere agrarne politike biće usmerene ka tome da maksimalno koristimo srpske potencijale kako bi naš bruto društveni proizvod u ovom delu učinili što pozitivnijim i kako ne bi morali da uvozimo dodatnu opremu, nego da sve ono što proizvedemo ovde možemo ovde i da realizujemo. Analiza Svetske banke od pre nekoliko dana pokazala je da postoje četiri sektora u kome Srbija može postići još veću vrednost i veći iskorak i da su tu pored automobilske i metalske, i prehrambena i drvnoprerađivačka industrija – rekao je prilikom otvaranja izložbe poljomehanizacije ministar Branislav Nedimović.
Na izložbi su predstavljene poljoprivredne mašine koje se proizvode u KP zavodu, kao i proizvodi iz oblasti poljomehanizacije više domaćih kompanija. Upravnik KP zavoda u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Alimpić naglasio je da je izložba, koja je prva manifestacija takve vrste u nekom od zavoda u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, podrška rastućoj privredi Srbije i da naredne godine sremskomitrovački Zavod planira da proširi spektar proizvoda i da u saradnji sa lokalnom Agencijom za ruralni razvoj, organizuje Sajam poljoprivrede.
Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada, istakao je da je cilj organizovanja ove postavke udruživanje domaćih proizvođača, jačanje njihovog nastupa na tržištu, kao i podizanje konkurentnosti, kroz favorizovanje domaće industrijske proizvodnje. Ideja organizovanja Izložbe jeste i želja da se razbiju predrasude o ceni i kvalitetu domaće mehanizacije, odnosno da se poljoprivrednici uvere da po vrlo povoljnim cenama mogu da nabave domaću mehanizaciju sa često dosta boljim tehničkim karakteristikama od uvoznih mašina.
U okviru izložbe održana je prezentacija o IPARD programu i merama agrarne politike, koju su vodili Radivoj Nadlački, savetnik u ministarstvu poljoprivrede, i direktor Uprave za agrarna plaćanja, Žarko Radat.
U kulturno-umetničkom delu programa otvaranja Izložbe učestvovali su tamburaški orkestar „Sremska banda“ iz Sremske Mitrovice, duvački orkestar Danijela Jokanovića iz Šida, kao i recitatori Aleksandar Krstajić i Bojan Petrović.

Organizator i domaćin izložbe bila je „Dubrava“ – Privredna jedinica za industrijsku proizvodnju KPZ-a Sremska Mitrovica, u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Sremska Mitrovica.

RAZVOJNI FOND NASTAVLJA POVOLJNO KREDITIRANJE PRIVREDE I POLJOPRIVREDE
U Razvojnom fondu APV i dalje je otvoreno 8 kreditnih linija koje su namenjene razvoju privrede, poljoprivrede i lokalnih samouprava. Kamatne stope iznose 1 ili 2% za korisnike kredita koji dolaze sa teritorije opština koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti, dok kamate mogu biti 2 ili 3% za korisnike koji poslovanje obavaljaju u opštinama iz prve i druge kategorije razvijenosti.

„Za tri kreditne linije namenjene razvoju poljoprivrede vlada veoma veliko interesovanje. Imamo otvorena dva konkursa za dugoročno finansiranje i jedan za kratkoročno, to su konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu, zatim konkurs za dugoročne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i konkurs za kratkoročne kredite za obrtna sredstva u poljoprivredi.“ kažu u Razvojnom fondu.

Konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu namenjen je nabavci poljoprivredne mehanizacije, nabavci opreme za poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnog priplodnog materijala u stočarstvu, matičnog jata, zatim za nabavku pčelinjih društava i košnica sa pratećom opremom, nabavku višegodišnjih zasada voća, vinove loze, mreža sa naslonom, sistema za navodnjavanje, tu takođe spada i nabavka opreme za povećanje kapaciteta i osavremenjavanje linija za preradu proizvoda, zatim kupovina, izgradnja, adaptacija i opremanje skladišnih kapaciteta – silosa, podnih skladišta i hladnjača i na kraju kupovina, izgradnja i adaptacija građevinskih objekata za stočarsku proizvodnju. Period mirovanja kredita, odnosno grejs period može biti od 12 do 24 meseca, dok period otplate može biti do 5 godina.

Kada je konkurs za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u pitanju, grejs period iznosi 12 meseci, dok je period otplate 6 godina.

Sredstava na raspolaganju ima sasvim dovoljno, a konkursne linije su stalno otvorene.
Kada je reč o razvoju privrede, odnosno o kreditiranju pravnih lica i preduzetnika takođe su dva konkursa namenjena za dugoročno finansiranje – za investiciona ulaganja i trajna obrtna sredstva i jedan za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava. Najveće interesovanje vlada za konkurs za dugoročne kredite za investiciona ulaganja zbog izuzetno niskih kamatnih stopa i povoljnog perioda mirovanja otplate, odnosno grejs perioda. U ovom slučaju grejs period može trajati 24 meseca, dok ukupan period otplate može trajati do 7 godina.  I za ovu namenu je opredeljeno dovoljno sredstava, te privrednici mogu aplicirati za sredstva u bilo kom periodu godine jer su konkursne linije stalno otvorene.

IZLOŽBA DOMAĆE POLjOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Na platou prekoputa Hipodroma u Sremskoj Mitrovici, 2. i 3. septembra 2017. godine, postavlja se prva Izložba poljoprivredne mehanizacije domaćih proizvođača. Otvaranje izložbe biće organizovano u subotu 2. septembra u 11.00 časova. Otvranju Izložbe će prisustvovati ministarka pravde Nela Kuburović, gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader, a Izložbu će zvanično otvoriti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
Na Izložbi će se predstaviti više desetina proizvođača poljoprivredne mehanizacije, a cilj organizovanja ove postavke jeste udruživanje domaćih proizvođača i jačanje nastupa na tržištu, kao i podizanje konkurentnosti. Posetioci će moći da pogledaju i isprobaju mašine, porazgovaraju sa proizvođačima, a očekuju se i značajni popusti i zanimljive ponude.
Izložba domaće poljo mehanizacije je uvod u organizovanje Sajma poljoprivrede koji se planira u skorije vreme, na istoj lokaciji.

Organizator i domaćin  je „Dubrava“ - Privredna jedinica za industrijsku proizvodnju KPZ-a Sremska Mitrovica, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Grada Sremska Mitrovica i Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

“VINSKI PARK” SREMSKA MITROVICA – Zadovoljstvo vinara i ljubitelja vina

Vinarstvo u Sremu jedno je od najstarijih u Evropi. Prva vinova loza zasađena je u 3. veku kada ga je rimski car Probus zasadio u drevnom Sirmiumu pre više od 1.700 godina. Od tada, vinarstvo na ovom području imalo je svoje uspone i padove, ali tradicija proizvodnje vina nikada nije zamrla, a dobro vino bilo je i ostalo neizostavni deo svake domaćinske kuće i trpeze.

U cilju očuvanja te tradicije, 1. jula u Sremskoj Mitrovici, održan je prvi Festival vina i hrane „Vinski park“. Mitrovački Gradski park je bio prepun ljubitelja dobrog vina i dobre hrane, pozitivne energije i dobre atmosfere, a celo mesto odisalo je romantikom, voćnim, cvetnim, citrusnim i slatkastim aromama vina.

Predstavnici trideset vinarija omogućili su degustaciju preko 150 različitih vrsta vina. Predstavnik Udruženja somelijera Vojvodine, Nebojša Mitrović, na štandu Udruženja prezentovao je pravilan način serviranja i degustiranja vina. Uz dobro vino neizostavno ide i dobra hrana. Stoga, u gastro delu „Vinskog parka“ svoje specijalitete su ponudili proizvođači sira, suhomesnatih proizvoda, domaće paste, meda, testa, džemova i brojnih drugih poslastica.

Pored vinara i lokalnih proizvodjača delikatesa svoje umeće u „Miele“ kuhinji prikazao je najbolji kuvarski kvartet Srbije u sastavu: Nikola Biševac – predsednik Junior Chef Club-a, Aleksandar Tomić – kapiten olimpijskog tima, Novak Fridanović -Šef kanadske rezidencije i Petar Gajić – Prvi kuvar Srbije!

Pored vina i hrane posetioci su uživali i u klasičnoj muzici koju je izveo mitrovački  Trio “Pro Arte”, a veče je ulepšao i ženski tamburaški sastav „La Banda“ iz Novog Sada. Ove sjajne devojke pokazale su kako tambura može da zvuči  kada se spoji tradicionalni i moderan zvuk.

Vrhunskog vina, hrane i muzike u mitrovačkom parku ne bi bilo bez grada Sremska Mitrovica koji je pokrovitelj ove manifestacije, niti bez organizatora koji sebe nazivaju „SINERGIJOM POZITIVNE ENERGIJE“, a koju čine Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica, Centar za kulturu Sirmiumart, Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, Udruženje vinara i vinogradara „Srem-Fruška gora“, kao i mnoge druge službe, ustanove, organizacije i pojedinci...

Prvi „Vinski park“ zvanično je otvorio ministar za poljoprivredu, gospodin Branislav Nedimović. On je na otvaranju najavio i da će država pomoći vinarima u stvaranju vinskih soba, kao prostora u kojima mogu da prave i na licu mesta prodaju robu sa minimalnim troškovima, dodajući vrednost finalnom proizvodu. Takođe, radiće se na stvaranju zakonskih preduslova da proizvođači mogu svoje proizvode da prodaju na licu mesta, poštujući kriterijume bezbednosti hrane. To je jedan od načina koji omogućava razvoj svakog mesta u Srbiji i svakog sela, bez stvaranja velikih troškova u transportu i distribuciji robe do krajnjeg potrošača.

STAZAMA UNAPREĐENJA SEOSKOG TURIZMA

U ruralnim područjima gde se ne može živeti isključivo od poljoprivrede, seoski turizam je od ogromnog značaja. Bavljenje seoskim turizmom povećava prihod seoskih domaćinstava, a unapređuje se i turistička ponuda nekog područja. Danas turisti svoj odmor i slobodno vreme teže da provedu daleko od gradske gužve, u prirodnom okruženju, u manje stresnim sredinama. Žele da upoznaju tradiciju, kulturu, etnološke posebnosti nekog ruralnog kraja, da probaju stara, tradicionalna jela, a u poslednje vreme sve više su im značajni zdravi međuljudski odnosi, odnosno srdačan i topao odnos domaćina i gosta. Stoga i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, veliku pažnju posvećuje ovom elementu ruralne politike, koji je jednako bitan kao i poljoprivreda, ruralna infrastruktura ili socijalna politika. Zato je odlučeno da se organizuje studijsko putovanje u Sloveniju, Austriju i Republiku Srpsku, koje je imalo za cilj unapređenje seoskog turizma Sremske Mitrovice kroz upoznavanje mitrovačkih subjekata ruralnog turizma sa funkcionisanjem ovog vida privređivanja u drugim zemljama u okruženju, posebno u zemljama Evropske unije. Troškove trodnevnog putovanja snosila je Agencija za ruralni razvoj, a deo troškova su pokrili i domaćini. 
Prvi dan putovanja proveli smo u Austriji u Štajerskoj pokrajini, gde smo posetili dva domaćinstva. Na izletničkom domaćinstvu “Dunkl”, u ruralnom području Štradena, dočekali su nas sa tradicionalnim “hladnim” jelima  koji se spremaju isključivo u njihovoj kuhinji. Imanje je okruženo vinogradima, a domaćin nam je pokazao svoj vinski podrum gde smo mogli da degustiramo vino. Posle par čaša nastavili smo putovanje, obišli četiri crkve u Štradenu, a potom stigli do gostinske kuće “Nell” u selu Kloh, kuće koja se takođe bavi vinskim i izletničkim turizmom. Posle lagane večere otišli smo do domaćinstva Kaučič u malom selu Benedikt u štajerskoj Sloveniji, gde smo prenoćili. I ovo imanje je okruženo vinogradima, a gostima se nude domaća vina, ili fermentisani napici od grožđa, kako ih tamo nazivaju. Imaju i svoju malu ergelu sa nekoliko konja, a gostima je omogućeno jahanje i razgledanje vrlo prostranog i lepo uređenog imanja. Posle doručka posetili smo domaćinstvo porodice Roškar u okolini Gornje Radgone u Pomurju. Domaćica nas je oduševila lokalnim specijalitetom – štajerskom gibanicom sa slatkim sirom, kao i likerom od jagode, koje inače uzgajaju u svojim plastenicima. I domaćinstvo “Marko” u Nasovi nudi isključivo domaće specijalitete, a uz turizam i vinogradarstvo, bave se i stočarstvom. Sledeća stanica bila je vinarija Dom Penine u Gornjoj Radgoni, gde smo degustirali najlepša penušava vina ove regije. Njihovi vinogradi se nalaze na Janževom vrhu, gde smo posetili seosko domaćinstvo sa restoranom “Janžev hram”, i odmorili se na pikniku u prirodi. Poslednjeg dana, na Vidovdan, napustili smo porodicu Kaučič i preko Hrvatske došli do seoskog turističkog domaćinstva porodice Banjac u Kozarskoj Dubici, u Republici Srpskoj. I tu se prave kvalitetna bela vina, pored kuće i prelepog dvorišta prostire se dva hektara vinograda, a na trpezi se nude domaći specijaliteti koji se nabavljaju od meštana okolnih sela. Lokalni turistički vodič nas je sproveo do Manastira Moštanica, sa prelepim dvorištem i kamenim ikonostasom, pravljenim od kamena iz okolnog sela. Time smo završili trodevno putovanje i vratili se kući puni pozitivnih utisaka i novih ideja koje mogu da se primene u ponudi naših seoskih domaćinstava – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Austrija i Slovenija su zemlje koje su nam prilično blizu, a sa nacionalnim programima razvoja ruralnog turizma počeli su još pre više od četiri decenije. Posle Drugog svetskog rata, Austrijanci su primetili da austrijska poljoprivreda ne može da parira komercijalnim i industrijalizovanim poljoprivredama ostalih evropskih zemalja. Zato su odlučili da revitalizuju svoja ruralna područja, poboljšaju ruralnu i komunalnu infrastrukturu, razvijajući alpski i jezerski turizam po kome su danas čuveni u Evropi. Seoski turizam Austrije, uslovno rečeno, ugrožen je time što većina stranih turista uglavnom posećuje Salcburg ili Beč, vrlo atraktivne turističe destinacije. Seoski turizam južne i jugoistočne Austrije - Štajerska pokrajina koju smo imali prilike da posetimo, sličan je seoskom turizmu Slovenije, jer su slične i geografske odlike. Slovenci su državnim merama unapređenja seoskog turizma krenuli sedamdesetih godina prošlog veka, danas su od zamalja bivše Jugoslavije najviše napredovali u ovoj oblasti, i mnogi ih porede sa Italijom i Francuskom, koji su lideri u ovom domenu.
Slovenci su vrlo dobro umrežili sve subjekte ruralnog turizma, ne samo seoska domaćinstva, nego i proizvođače tradicionalnih jela i proizvoda tipičnih za Sloveniju, kilometre planinarskih staza i vinskih puteva, hektare voćnjaka i vinograda, i mnogo napora usmerili u promociju turističke ponude ruralnih krajeva. Takođe, na regionalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou, razvili su asocijacije vlasnika seoskih domaćinstava, gde jedni na druge ne gledaju kao konkurenciju, nego zajednički nastupaju boreći se za svoj status u društvu, i zajedno sa predstavnicima državnih organa predlažu i donose relevantna zakonska rešenja.
Ono što posebno privlači pažnju jeste što su i Austrijanci i Slovenci dostigli  nivo da većina seoskih turističkih domaćinstava danas funkcioniše kao pravno lice, sa razvijenim online booking-om, a u svakom seoskom domaćinstvu sve usluge možete platiti i platnim karticama.Takođe, sve više pažnje posvećuju marginalizovanim grupama, i svoje usluge usmeravaju ka njihovim potrebama – invalidi, lica sa posebnim potrebama, osobe koje su na posebnim režimima ishrane, vegeterijanci ili oni koji jedu isključivo zdravu, organsku hranu – dodao je Petar Samardžić.
Za putovanje su izabrani ključni subjekti mitrovačkog ruralnog turizma, pre svega predstavnici Agencije za ruralni razvoj i Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica, čiji je zajednički zadatak da podrže lica koja se bave seoskim turizmom. Vila „Davidović“ u Manđelosu, čiji je predstavnik bio na ovom putovanju, tek počinje da ulazi u vode seoskog turizma, izolovani su u netaknutom delu fruškogorske prirode, a kuhinja im se zasniva na poznatim ukusima i mirisima sremskih specijaliteta. Salaš „Isailovi“ radi već nekoliko godina, primer su rural-urbanog domaćinstva i salašarskog turizma, i koriste svaku priliku da unaprede svoju turističku ponudu tradicionalnih jela i pića. Seosko domaćinstvo Čikić iz Zasavice, tipični je primer porodičnog seoskog domaćinstva u kom je cela porodica aktivno uključena u turističke aktivnosti, i gde se služe isključivo proizvodi koji se spremaju na ovom domaćinstvu. Gostinska kuća “Nana” u Noćaju, takođe je početnik u ovoj oblasti,  i trenutno su u procesu kategorizacije objekta. U "Nani" se udružuju turizam, ekologija, tradicija i gastronomija, domaćinstvo je poniklo na samom izmaku sela, među atarima, što mu daje salašarsku atmosferu, a njegovim gostima pruža apsolutan mir i tišinu. Svim ovim subjektima, ovo putovanje će dosta koristiti, jer kako i sami kažu, dosta je ideja koje mogu da “pozajme”  i primene na svojim seoskim turističkim domaćinstvima. 

POŠTUJ PROPISE - SAČUVAJ ŽIVOT: Zaštitie Vaše najmlađe i držite ih što dalje od traktora. Prevoz dece na traktoru je vrlo rizičan upravo za njih.

Čest uzrok saobraćajnih nezgoda predstavlja vožnja u noćnim uslovima sa neosvetljenim vozilom, neispravnim ili zaklonjenim svetlosno-signalnim uređajima.

Kada se traktorom upravlja noću, u uslovima smanjene vidljivosti i kada traktor ima priključke za izvođenje radova obavezno je koristiti žuto rotaciono ili treptuće svetlo.

Na priključnom vozilu koje vuče traktor može se prevoziti najviše pet lica. Lica koja nisu navršila 14 godina života smeju se prevoziti samo u pratnji punoletnih lica.

Opasno je prevoziti putnike na spoljnim delovima vozila na traktorskim priključcima.

Kod prevrtanja traktora veću verovatnoću da preživi ima onaj vozač čiji traktor ima kabinu ili sigurnosni ram. Zbog toga su, po novim propisima, kabina ili sigurnosni ram obavezni delovi traktora.

U situaciji kada prelazite železničku prugu bez branika obavezno zaustavite traktor, dobro osmotrite u oba smera i posebno obratite pažnju u slučaju magle ili smanjene vidljivosti. Prugu prelazite isključivo kada ste se uverili da to možete bezbedno da izvršite.

Obaveza vozača je da pri nailasku sa zemljanog ili sporednog puta na glavni put, očisti blato sa pneumatika. Zbog nanetog blata na kolovozu stradaju nedužni.

Zbog neblagovremene promene stepena prenosa na uzbrdici i nizbrdici često se gubi kontrola nad traktorom i mogu nastati tragične posledice.

 
TRAKTOR NA PUTU – BEZBEDAN I UOČLJIV!

Savet za bezbednost saobraćaja Grada Sremska Mitrovica i Centar za zaštitu i bezbednost organizovali su tribinu posvećenu unapređenju bezbednosti vozača traktora. U saradadnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica okupljeni su vozači traktora u Martincima i Salašu Noćajskom, a cilj organizatora je da se u narednom periodu ovakve edukacije održe i u ostalim mitrovačkim selima.

Cilj tribine je da se vozačima traktora i poljoprivrednih mašina unapredi svest o značaju bezbednog učešća u saobraćaju, da im se ukaže na ključne uzroke nastanka saobraćajnih nezgoda sa učešćem traktora, obaveze definisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, ključne savete za bezbedno rukovanje traktorom i priključnim mašinama i dr.

Panelisti u okviru ovih tribina su prof. dr Mićo Oljača - redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, docent dr Kosta Gligorević - docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i dr Branimir Miletić - dipl. inž. saobraćaja, savetnik za bezbednost saobraćaja u kompaniji FMS Tech iz Beograda.

Po završetku tribine organizatori su prisutnima podelili žuta rotaciona svetla, trokute i letke sa ključnim savetima za bezbedno učešće u saobraćaju.

Ovakve vrste kampanja su izuzetno značajne jer podižu svest učesnika u saobraćaju, a direktna posledica je smanjivanje broja saobraćajnih nezgoda.

ZBRINJAVANJE OTPADNE AMBALAŽE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA

Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja – SECPA, u saradnji sa Poljoprivrednim stručnim službama Srema, tokom jula meseca, organizovaće prikupljanje otpadne ambalaže sredstava za zaštitu bilja na teritoriji Grada Sremska Mitrovica.
U utorak 13.juna, u mitrovačkoj Gradskoj kući, održan je sastanak sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica, gde je predstavljen raspored preuzimanja ambalažnog otpada za 2017.godinu. Na važnost i značaj ove akcije ukazao je inženjer poljoprivrede Sava Popović, koordinator projekta.

Sredstva za zaštitu bilja imaju važnu ulogu u postizanju većih prinosa i poboljšanju kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja, na tržište dospeva i ambalaža koja nakon upotrebe sredstava za zaštitu bilja postaje otpad.  Ovom akcijom, Udruženje SECPA omogućava adekvatno zbrinjavanje ambalažnog otpada, umesto da se baca na deponije ili u prirodu, pali ili zakopava.

Domaćin sastanka bila je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

RASPORED PRIKUPLJANJA AMBALAŽNOG OTPADA NA TERITORIJI SREMSKE MITROVICE:

10.jul
BOSUT - 15:00 do 17:00

11.jul
KUZMIN - 11:00 do 12:00
MARTINCI - 12:30 do 14:00
SREMSKA MITROVICA - 14:30 do 15:30

12.jul
LEŽIMIR - 8:00 do 9:00
MANĐELOS - 9:30 do 11:00
GRGUREVCI - 11:30 do 12:30
VELIKI RADINCI - 13:00 do 14:00
ŠAŠINCI - 14:30 do 15:30
JARAK - 16:00 do 17:00

SUSRETI SELA SREMA I MAČVE U RIVICI

U organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, u Rivici, opština Irig, održan je Susret sela Srema i Mačve. Skup je održan u okviru manifestacije "Susreti sela Srbije" u koju je uključeno 156 sela iz cele zemlje.

Pred Republičkom komisijom za ocenu sela, u Rivici, 9.juna, predstavljeno je 21 najuspešnije selo opština Irig, Inđija, Šid, Pećinci, Bogatić i grada Sremska Mitrovica.

Pojedincima i organizacijama uručena su  priznanja za njihov doprinos i primeran rad na očuvanju i napretku sela.

Nakon sumiranja rezultate sa svih regionalnih priredbi, predstavnici najuspešnijih sela učestvovaće na finalnoj Priredbi Srbije, koja će se organizovati u julu ove godine. Na toj priredbi proglašavaju se najuspešnija sela u pet kategorija, za svaku kategoriju po tri sela.

Ruralno područje Sremske Mitrovice predstavili su predsednici Mesnih zajednica, istaknuti pojedinci i organizacije Laćarka, Čalme, Divoša, Martinaca, Kuzmina, Salaša Noćajskog i Ravnja.

OBNOVA POBRATIMSTVA: BEŠENOVO – BANJICA


U nedelju 4.juna Bešenovci su posetili Banjicu koja pripada opštini Bijeljina, Republika Srpska, i obnovili pobratimstvo staro trideset godina. Staro prijateljstvo je poslednjih godina, spletom različitih okolnosti, bilo narušeno, te su meštani oba sela rešili da obnove staro pobratimstvo i saradnju. Veza ove dve seoske zajednice vraća nas u Drugi svetski rat, kada su se Sremci, među njima i dosta Bešenovaca, pridružili borcima Istočne Bosne  u borbi protiv fašista.

Naši preci, mahom mladići od dvadeset  godina, bili su ujedinjeni u borbi protiv fašizma, izvojevali su slobodu za nas i naš narod, na nama ostaje da ih slavimo i nikad ne zaboravimo, zato smo obnovili staro prijateljstvo i trudićemo se da ono bude još čvršće u godinama koje dolaze - Dragoljub Laketić, predsednik MZ Bešenovo.

U sklopu posete Bešenovci su položili venac  palim borcima Srema i Istočne Bosne u uređenom Spomen parku, a u planu je i obnova spomen ploče na kojoj su ispisana imena svih stradalih Bešenovaca na ovom području. Posećen je i Manastir Tavna, a odigrana je i prijteljska fudbalska utakmica, u kojoj su gosti pobedili 4:1, i darivali domaćina prigodnim poklonima. Poseta je završeno zajedničkom proslavom uz muziku i druženje.

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica podržala je ovu akciju, jer su vrlo značajne ovakve aktivnosti u kojima naša sela uspostavljaju prekograničnu saradnju sa selima iz regiona. Ovo je radak slučaj međunarodnog bratimljenja i saradnje sela, a ovakva partnerstva omogućavaju da se kroz studijske posete i razmenu iskustva obezbedi razvoj sela u svim sferama društva - poljoprivreda, ekonomija, turizam, kultura, sport...Ovo obnavljanje pobratimstva treba da bude putokaz i primer društvenog aktivizma i ostalim selima sa teritorije Sremske Mitrovice – Petar Samardžić, direktor Agencije.

MANĐELOS: NASTAVAK "FOLK KARAVANA" PO MITROVAČKIM SELIMA

Vođeni idejom o izjednačavanju kvaliteta života na gradskom i seoskom području, Agencija za ruralni razvoj i Centar za kulturu „Sirmijumart", organizovali su prošle godine celovečernje koncerte Folklornog ansambla „Branko Radičević" po selima sa teritorije Sremske Mitrovice. Želja je bila da se mladi animiraju i da se pokrene rad folklornih sekcija radi očuvanja tradicije i razvoja kulture i folklornog stvaralaštva, posebno u selima u kojima ovakve sekcije ne postoje. Podizanje kvaliteta života na seoskom području podrazumeva bogate kulturne sadržaje koje ima grad. Kulturno-umetnički programi organizovani su u Kuzminu, Martincima, Šašincima, Divošu, Noćaju i Ravnju, i ove aktivnosti su dale pozitivne rezultate - oživeli su Domovi kulture i pokrenute nove folklorne sekcije, pa se "mini folk karavan" nastavlja i ove godine.

U subotu 20. maja u Manđelosu održan je Koncert FA „Branko Radičević" u prepunom Domu kulture. Damaćin koncerta bilo je KUD „Izvor Vranjaš" iz Manđelosa, a pred svojim meštanima, raskošnim vokalnim talentom, predstavila se i Marija Ratkov.

PREDSTAVLJANJE SREMSKE MITROVICE NA DANIMA VOJVODINE U TEMIŠVARU

U okviru manifestacije „Dani Vojvodine“ u Temišvaru, u  organizaciji Turističke organizacije Vojvodine, u sredu,17. maja 2017. godine, na glavnom gradskom trgu u Temišvaru, organizovana je promocija turističke privrede Vojvodine.

Ideja organizovanja ovog dogadjaja jeste predstavljanje turističkih potencijala Vojvodine novinarima, privrednicima i stanovništvu Temišvara, s ciljem dovođenja većeg broja rumunskih turista u Vojvodinu.

Na atraktivnim štandovima, uz kulturno-umetnički program, svoje turističke potencijale predstavili su Vršac, Subotica, Sremski Karlovci, Bački Petrovac, Pančevo i druga vojvođanska mesta. Turističku ponudu Sremske Mitrovice, Sirmiuma i seoskih turističkih domaćinstava predstavili su mitrovačka Turistička organizacija i Agencija za ruralni razvoj.

LAĆARCI APSOLUTNI ŠAMPIONI NOVOSADSKOG POLJOPRIVREDNOG SAJMA

Učešćem na 84. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu RPMP „But&Co“ iz Laćarka je postigao izuzetno zapažene rezultate u kategoriji meso i proizvodi od mesa.

Osvojivši zlatnu plaketu za proizvode vrhunskog kvalieta „But&Co“ je postao apsolutni šampion sajma. „But&Co“ jeste mlad brend ali se porodica Jovanović iz Laćarka već generacijama bavi proizvodnjom suhomesnatih proizvoda na prirodan tradicionalan način, bez upotrebe bilo kakvih sredstava za zrenje, starter kultura i nitritne soli.

Ono što „But&Co“ čini drugačijim od drugih jeste da imaju u potpunosti zatvoren ciklus proizvodnje. Na njivama u sospstvenom vlasništvu proizvode oko 95% hrane za 1.500 tovljenika sa porodične farme, a upravo meso tih životinja se koristi u proizvodnji. Na taj način u potpunosti mogu da garantuju za kvalitet sirovine potrebne za proizvodnju vrhunskog suvog mesa.

Upravo je taj kvalitet prepoznat na sajmu u Novom Sadu i „Sremska šunka But&Co“ osvaja najviše priznanje - veliku zlatnu medalju i zlatnu plaketu kao najbolji proizvod u grupi, dok „Sremski kulen“ osvaja zlatnu medalju, a „Sremska kobasica“ bronzanu.

Ove velike nagrade svakako jesu podsticaj da nastavimo sa našom idejom, da proizvodimo samo vrhunsko suvo meso, ali ujedno i ohrabrenje, jer je javnost prepoznala naš trud, požrtvovanost i ljubav koju mi ulažemo u proizvodnju našeg kulena, šunke, kobasice... Izuzetno je prijatno čuti reči hvala za vaše proizvode kada ste toliko vremena uložili u to da dobijete savršen proizvod. Na taj način smo uspeli da „Sremski kulen“, kao jedan od retkih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom vratimo na vrh, ali i da otvorimo vrata za neke druge, pomalo zaboravljene dragulje Srema, kao što su „Sremska kobasica“ i „Sremska šunka“. – Branislav Jovanović.

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu je bio odlična prilika da mi kao mali porodični proizvođači, možemo da uporedimo naše proizvode sa sličnim proizvodima na tržištu, razmenimo iskustva ali ujedno i da ostvarimo neke kontakte za dalju saradnju – Milenko Jovanović.

MITROVČANI NA NOVOSADSKOM AGRO SAJMU

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica organizovala je posetu 84. poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.  Obezbeđene su ulaznice i autobuski prevoz za dve stotine poljoprivrednika sa teritorije Grada Sremska Mitrovica.

-Za prvih sto poljoprivrednika izabrali smo „Porodični dan“, odnosno nedelju 14.maj, kada je neradni dan, i kada poljoprivrednici imaju najmanje posla na svojim imanjima, ali s obzirom na izuzetno veliko interesovanje mitrovačkih poljoprivrednika, obezbedili smo i dodatnih sto ulaznica i dodatni prevoz, tako da smo Sajam posetili i u četvrtak 18.maja – „Dan stočara“. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da su komentari poljoprivrednika pozitivni i da im je  poseta Sajmu najviše značila što su mogli da vide i nabave opremu i mehanizaciju po povoljnim sajamskim cenama, a potom i konkurišu za povrat dela sredstava kod Pokrajinskog sekretarijata ili kod Ministarstva za poljoprivredu. Na „Danu stočara“ poljoprivrednici su imali priliku da posmatraju tradicionalni defile stoke na Manježu Novosadskog sajma i prisustvuju javnom ocenjivanju i aukciji goveda, kao i uručenju priznanja najboljim odgajivačima.

Danas sajmovi nisu samo mesto gde nešto može da se kupi ili proda, sajmovi su berze informacija gde može da se stupi u kontakt sa različitim subjektima iz oblasti agrara i ruralnog razvoja, tako da smo i mi kao Agencija za ruralni razvoj iskoristili priliku da anketiramo izlagače i proverimo zainteresovanost za učešće na poljoprivrednom sajmu koji planiramo da na jesen organizujemo u našem gradu, na mitrovačkom hipodromu. Izdvojio bih i  „EU DAN“ kome smo prisustvovali, a gde su predstavljeni projekti koje realizuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, a finansira Evropska unija.
Ono što bih posebno izdvojio,  i sa ponosom saopštio, jeste da je porodica Jovanović iz Laćarka sa svojom firmom „But&Co“, apsolutni šampion sajma u kategoriji meso i proizvodi od mesa. Njihova „Sremska šunka But&Co“ osvaja najviše priznanje - veliku zlatnu medalju i zlatnu plaketu kao najbolji proizvod u grupi, dok „Sremski kulen“ osvaja zlatnu medalju, a „Sremska kobasica“ bronzanu. Time su Sremačke specijalitete vratili na sam vrh, gde im i jeste mesto  - Petar Samardžić, direktor Agencije.

REGRES ZA ĐUBRIVO

U sredu 3.maja otpočelo je podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo. Đubrivo, jeste svako sredstvo za ishranu bilja koje je stavnjeno u promet u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast ishrane bilja.

Po novom izmenjenom pravilniku računi za đubrivo važe ako su izdati od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće godine.

Uz zahtev se prilaže original fiskalnog isečka, a regres po hektaru iznosi do 2.000 dinara.

Zahtevi se podnose, jedanput godišnje, u dva primerka, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, u periodu od 3. maja do 30. septembra tekuće godine, na Obrascu koji možete preuzeti u Agenciji za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica ili u Upravi za trezor Sremska Mitrovica.

ODLUKA O DODELI BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA FINANSIRANjE AKTIVNOSTI UDRUŽENjA GRAĐANA U 2017. GODINI

Na osnovu člana 19 st. 1 alineja 11 Odluke o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću „Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica“ („Sl. list grada Sremska Mirovica“ br. 3/2013, 7/2013 i 9/2013), Pravilnika o dodeli bespovratnih sredstava za finansiranje aktivnosti udruženja građana u 2017. godini br. 44/2017 od 23.03.2017. godine i Zapisnika komisije za davanje predloga za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje aktivnosti udruženja građana u 2017. godini br. 75/2017 od 12.04.2017. godine, vd direktora donosi:

ODLUKU O DODELI BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA FINANSIRANjE AKTIVNOSTI UDRUŽENjA GRAĐANA U 2017. GODINI

I
Odobravaju se sredstva za finansiranje aktivnosti udruženja građana u 2017. godini sledećim udruženjima građana:
 1. Udruženje „Pčelari Fruške gore“ iz Grgurevaca, iznos od 40.015,00 dinara ,
 2. Udruženje odgajivača ovaca i koza „Sirmium“ iz Ležimira, iznos 150.000,00 dinara ,
 3. Društvo pčelara „Jovan Živanović“ iz Sremske Mitrovice, iznos 81.840,00  dinara,
 4. “Asocijacija stočara Srema i Mačve“ iz Sremske Mitrovice, iznos 355.00,00 dinara,
 5. Udruženje odgjivača stoke „Farmer SM“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 50.000,00 dinara,
 6. Klub odgajivača ukrasnih i sremskomitrovačkih golubova „SREMSKO-MITROVAČKI PREVRTAČ“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 36.500,00 dinara,
 7. Udruženje Ruralni Centar „Sova“iz Sremske Mitrovice, iznos od 85.100,00 dinara,
 8. Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz Sremske Mitrovice,  iznos od 120.000,00 dinara,
 9. Udruženju građana „Kanis“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 300.000,00 dinara,
 10. Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ iz Ravnja, iznos od 280.000,00 dinara.

II
Međusobna prava i obaveze „Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica i udruženja građana biće regulisana Ugovorom, koji će vd direktora potpisati sa svakim od udruženja građana iz tačke I ove Odluke.

III
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.

«AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ GRADA SREMSKA MITROVICA» DOO, SREMSKA MITROVICA

Broj: 76/2017
Dana:18.04.2017. godine
Sremska Mitrovica

vd direktora
Petar Samardžić

SREMCI UZVRATILI POSETU KOMENDI

Pre deset dana Mitrovčani su ugostili poljoprivrednike iz slovenačkog grada Komenda, u okviru nastavka saradnje ova dva grada, priredivši im obilazak poljoprivrednih gazdinstava i seoskih domaćinstava, svinjarskih i govedarskih farmi, kao i klanicu „Mitros“. Proteklog vikenda Mitrovčani su uzvratili posetu Komendi, zajedno sa kolegama iz Opštine Irig. Oni su posetili veliki poljoprivredni sajam koji se u Komendi, na hipodromu, održava preko 20 godina, dva puta godišnje, na sajamskom prostoru većim od 5 hektara, sa preko 650 izlagača. U pitanju je jedan od većih poljoprivrednih sajmova u našem regionu, gde je moguće videti mehanizaciju i opremu za poljoprivredu, šumarstvo, komunalne delatnosti, građevinarstvo, kao i stoku, stočnu hranu i još mnogo toga.

Tako su delegaciju iz Srema predvodili Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, i njegov kolega Fedor Pušić, direktor Agencije za ruralni razvoj Opštine Irig.


"Delegacija iz Srema dočekana je i ugošćena na visokom nivou, zadovoljstvo je biti deo jednog ovako velikog sajma, ovako velikog događaja. Upravo je to nešto što nama nedostaje, i što planiramo da u narednom periodu, možda već na jesen ove godine, organizujemo na našem hipodromu. Iskustvo, pomoć i podrška ljudi iz Komende nam je dragocena, za par dana će nam u goste doći Stane Štebe, koji 22 godine organizuje ovaj veliki sajam u Komendi. U planu je da obiđemo teren na mitrovačkom hipodromu, i dobijemo savete i sugestije, kako da organizujemo poljoprivredni sajam u našem gradu, za početak možda ne u takvom obimu kao u Komendi, ali svakako po uzoru na njihov sajam" – Petar Samrdžić, direktor mitrovačke Agencije za ruralni razvoj.

SLOVENAČKI POLJOPRIVREDNICI U POSETI SREMSKOJ MITROVICI

Proteklog vikenda, delegacija poljoprivrednika iz Opštine Komenda iz Slovenije, posetila je Sremsku Mitrovicu kao nastavak saradnje i dobrih odnosa ova dva grada. Među gostima bili su i članovi organizacionog odbora velikog poljoprivrednog sajma u Komendi, koji se preko 20 godina održava dva puta godišnje, na sajamskom prostoru većim od 20 hektara, sa preko 600 izlagača.

Prijem u gradskoj kući priredio je Tomislav Janković, predsednik skupštine Grada, dok je Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica organizovala boravak gostiju i upoznavanje sa znamenitostima Sirmiuma i Sremske Mitrovice.

Agencija za ruralni razvoj organizovala je posetu nekoliko seoskih poljoprivrednih gazdinstava, kao i posetu klanici “Mitros”. Slovenački poljoprivrednici obišli su farmu muznih krava “Nenadović” i modernu farmu svinja kod Milovana Ivankovića u Zasavici. Gosti su imali priliku da probaju tradicionalne sremačke specijalitete u “Tošinoj kući” u Jarku, ali i da se upoznaju sa našim autohtonim rasama stoke u rezervatu prirode “Bara Zasavica”.

 

ULAZNICA SEOSKIM PREDUZETNICIMA U SVET INTERNETA

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica omogućila je seoskim proizvođačima da iskorače u svet interneta bez prepreke investiranja ili tehničkog znanja izrade internet stranica. Ove godine Agencija je podržala tri proizvođača iz mitrovačkog ruralnog područja: Privatna destilerija “Kazanče” iz Bešenova, “Krompičice sitne ljute” iz Mačvanske Mitrovice i Pilana “Breza” iz Martinaca. Koje voćne rakije nudi privatna, bešenovačka, porodična destilerija možete pronaći na stranici www.destilerijakazance.com. Ljubitelji „jakog“ ukusa i 100% prirodnih, domaćih, slatko-ljutih specijaliteta treba da posete stranicu www.krompicicesitneljute.com. Martinačka pilana se bavi rezanjem građe, proizvodnjom paleta, izradom montažnih kuća, vikendica i brvnara, izradom štala, korala, zimskih bašta i letnjikovaca, a o ovim proizvodima više informacija možete pronaći nanovom sajtu www.pilanabreza.com. Promocija novih web stranica i konferencija za medije održana je u upravo u Martincima, na porodičnom imanju Danijela Mimića, vlasnika pilane.
 
Mali proizvođači nemaju mogućnost velikog ulaganja u sopstvenu internet stranicu, stoga im je Agencija za ruralni razvoj obezbedila besplatne web stranice i tako omogućila  da do novih kupaca svojih proizvoda dođu putem interneta. Danas puno ljudi koristi internet i to je prilika koju naši vredni proizvođači moraju da iskoriste. Prodaja na kućnom pragu često ne ostvaruje dovoljne prodajne efekte, posebno onih koji žele da šire svoju proizvodnju. Na ovaj način svom proizvodu otvaraju vrata šireg tržišta. Internet stranice je izradio informacioni portal Agroklub u okviru aWEB servisa, a troškove registracije domena, troškove izrade, smeštaja i održavanja stranica snosiće Agencija za ruralni razvoj. Ova tri mala mitrovačka proizvođača dobila su web prezentacije godinu dana na korišćenje, a po isteku ovog perioda proizvođačima će biti ponuđeno da preuzmu obavezu plaćanja usluge održavanja internet stranice po vrlo povoljnim cenama ili da ih ugase, ukoliko se ovakav vid promocije i prodaje pokazao kao neefikasan – rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj. Servis aWEB pruža potpunu tehničku i savetodavnu podršku malim proizvođačima u digitalnom marketingu njihovih proizvoda, odnosno aWEB predstavlja ulaznicu malim proizvođačima u svet interneta. Stranice su optimizovane za sve pretraživače, a sadrže i dodatne opcije poput integracije elemenata popularnih društvenih mreža.

Ponosni smo što na ovaj način možemo da pomognemo našim seoskim preduzetnicima da lakše prodaju svoje proizvode, i da učinimo domaći proizvod konkurentnijim i bližim kupcu Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

SKUP FARMERA „ODGOJ SVINJA = BUDUĆNOST SREMA I MAČVE.”

U utorak, 28.marta 2017. u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održan je skup farmera, koji je organizovala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica u saradnji sa “Asocijacijom stočara Srema i Mačve”, domaćinom skupa.

Faremere je najpre pozdravio Zoran Erić, predsednik mitrovačke Asocijacije stočara, koji je ukratko predstavio program rada Asocijacije i prezentovao Strategiju unapređenja razvoja svinjarstva u Sremu i Mačvi, koja će se realizovati u partnerstvu sa Savezom austrijskih svinjara. Panelisti u okviru ovog skupa bili su ministar Branislav Nedimović, pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović i Nenad Terzić, šef odeljenja za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Predstavnici ministarstva predstavili su novine u agrarnoj politici, nove pravilnike, mere podrške i podsticaje u poljoprivredi sa akcentom na stočarstvo, kao i aktuelnosti u oblasti ruralnog razvoja. U okviru diskusije, farmeri su mogli da dobiju odgovore na sva pitanja iz ovog domena. Prof. Dr Miloš Beuković održao je vrlo korisnu i poučnu prezentaciju o praktičnom svinjarstvu. Petar Marković, regionalni ekspert za svinjarstvo u firmi “SANO” predstavio je deo svog prizvodnog programa, kao i izgradnju objekata po SANO tehnologiji. Radoje Živanov iz TRIGLAV osiguranja ukazao je na mogućnosti i uslove osiguranja stoke, useva i plodova kod ove osiguravajuće kuće.
Cilj organizovanja skupa bio je da se na jednom mestu okupe svi akteri koji na neki način mogu da doprinesu unapređenju odgoja svinja u našem regionu. Stoga su na skupu učestvovali ministar poljoprivrede sa svojim saradnicima, profesor Beuković sa departmana za stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu, kao i predstavnici firme “SANO” – proizvođač kvalitetne stočne hrane, i Triglav osiguranja, koji su ukazali na uslove osiguranja u poljoprivredi kod ovog osiguravajućeg društva. Pozivu su se odazvali i predstavnici klaničkih i prerađivačkih industrija, i time dokazali da je važno da odgajivači i otkupljivači svinja sede zajedno i neguju zdrave poslovne odnose. Interesovanje farmera je bilo zaista veliko, skupštinska sala je bila mala da primi sve zainteresovane farmere, što samo pokazuje koliko je ovo bitna tema i da je odgoj svinja zaista budućnost i Srema i Mačve – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

MITROVAČKI STOČARI U STUDIJSKOJ POSETI AUSTRIJI

Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica i „Asocijacija stočara Srem-Mačva“ u saradnji sa Savezom austrijskih svinjara, organizovali su proteklog vikenda studijsko putovanje u austrijsku Štajersku pokrajinu, na koje su upućeni farmeri iz Martinaca, Kuzmina, Zasavice, Laćarka, Šuljma i Čalme.   

Saradnja mitrovačkih i štajerskih stočara počela je u decembru prethodne godine, kada je predstavljena strategija za razvoj svinjarstva u Srbiji, izrađena od strane austrijskih stručnjaka za genetiku i uzgoj svinja. 
Ideja ove saradnje, kao i ovog putovanja, jeste da Austrija svojim pozitivnim iskustvima pomogne srpskim stočarima da se što bolje organizuju i isporučuju na tržište kvalitetne proizvode. Samo udruženi, mali proizvođači, mogu računati na transfer austrijskog znanja i tehnologije, ali i na osnivanje repro-centra koji će biti dobra osnova za kvalitetan genetski materijal u stočarskoj proizvodnji. 

Opsežne studije koje su austrijski stručnjaci za odgoj i genetiku svinja sproveli na farmama u Srbiji, pokazale su veliko interesovanje za razvoj svinjarstva, veliku želju da se steknu neophodna znanja i veštine u ovoj oblasti, ali i da je Sremski i Mačvanski region idealan za početak realizacije ovog strateškog programa. Upravo iz tog razloga veliku podršku ovom programu dala je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i mitrovačka lokalna samouprava.

Projekat podrazumeva transfer znanja austrijskih proizvođača svinja za upravljanje procesom proizvodnje i za formiranje posebnog oblika organizovanja stočara Srema i Mačve u formi proizvođačke zajednice (udruženja), kao i formiranje repro – centra odakle bi se dobio kvalitetan genetski materijal za razvoj stočarstva u našoj zemlji. 

Proizvođačka zajednica podrazumeva i formiranje posebne stručno-savetodavne kancelarije koja će rukovoditi radom ove zajednice, i zastupati interese mitrovačkih odgajivača svinja na tržištu. Ovo studijsko putovanje upravo je počelo posetom jedne takve zajednice, posetom firmi Stirijabrid, koja već nekoliko decenija posreduje između odgajivača i otkupljivača svinja. U Austriji postoje četiri takve firme, u različitim pokrajinama, kao i jedna krovna organizacija – Savez austrijskih svinjara. U Stirijabridu udruženo je 1.350 odgajivača svinja, što je više od polovine štajerskih farmera, i ova firma je zadužena da konstantno razvija zdrave odnose sa velikim brojem štajerskih klanica, obezbeđujući stabilne otkupne cene, ali i sigurno snabdevanje kvalitetnim svinjskim mesom, sa druge strane.  

Delegacija mitrovačkih odgajivanja svinja posetila je klanicu Steirerfleisch koja sedmično kolje oko 11.000 svinja, a tovljenike otkupljuje „na liniji klanja“, odnosno po procentu mesnatosti „toplih polutki“. Ono što su sremski i mačvanski stočari mogli da vide jeste i Srednja poljoprivredna stručna škola, koja poseduje sopstvene ogledne štale za uzgoj prasadi, krmača i tovljenika, ogledna prasilišta, kao i štale za uzgoj goveda. Školovanje podrazumeva osam meseci nastave i četiri meseca praktičnog rada, i osim za stočarstvo, učenici se obučavaju i za mesarske, stolarske, mašinbravarske, varilačke i ostale poslove. U selu Sveti Petar posećeno je domaćinstvo porodice Pac koja se bavi i biljnom i stočarskom proizvodnjom, kao i proizvodnjom različitih prehrambenih proizvoda. Suhomesnate proizvode, turšije, kompote, testenine, sokove, ulje, vino i brojne druge proizvode domaće radinosti, ova porodica prodaje u prodavnici u okviru svog gazdinstva, i u Austriji je sve više ovakvih prodavnica koje se bave direktnom prodajom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Usledila je poseta jednoj porodičnoj farmi, koja osim tovnih svinja uzgaja i oko 200 krmača, kao i poseta farmi pilića sa sopstvenim savremenim biogasnim postrojenjem, koje ovu farmu od 40.000 pilića snabdeva strujom i grejanjem. U povratku posećena je vinarija u slovenačkom gradu Radgonske Gorice, kao i jedno seosko turističko domaćinstvo, koje svojim gostima nudi isključivo proizvode koji se proizvode u okviru domaćinstva.

"Ovo studijsko putovanje je vrlo korisno za naše farmere, nastojaćemo da ovakvih putovanja u budućnosti bude još više, jer je iskustvo austrijskih poljoprivrednika dragoceno za početak realizacije programa razvoja svinjarstva i proizvodnje kvalitetnog svinjskog mesa u našoj zemlji. Početak ovog projekta podržavaju i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije i Austrijska razvojna agencija, a deo sredstava će participirati i mitrovačka lokalna samouprava. Po otvaranju IPARD II programa konkurisaće se za evropska sredstva, a program je koncipiran da posle nekoliko godina bude samoodrživ i finansira se iz sopstvenih sredstava" - rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

ZAŠTO JE VAŽNA PRIJAVA PROMENE PODATAKA POLJOPRIVREDOG GAZDINSTVA?

Poljoprivredni proizvođači u 2017. i 2018. godini više nemaju obavezu obnove registracije gazdinstava. Ako nije došlo do promene podataka upisanih u okviru gazdinstva, poljoprivrednici već upisani u Registar, nemaju obavezu obnove registracije i podnošenja propisanih obrazaca. Ukoliko do promene dođe, dužni su da izmenjene podatke dostave nadležnoj područnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija i to u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

Prijava promena važna je radi ostvarivanja pojedinih  prava na podsticaje, tako npr. radi ostvarivanja prava na regres za premiju osiguranja useva i plodova,  potrebno je Upravu za trezor obavestiti o  promeni setvene strukture ukoliko je do nje došlo, a za podsticaje u stočarstvu za tov potrebno je prijaviti promene stočnog fonda. Takođe, potrebno je prijaviti sledeće promene:
- unos ili brisanje površina,
- promenu nosioca poljoprivrednog gazdinstva,
- promenu sedišta poljoprivrednog gazdinstva,
- promenu namenskog tekućeg računa.

Poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar dostavljaju Upravi podatke koji se odnose na upis u Registar, kao i svaku promenu ovih podataka u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

Ukoliko vam ističu ugovori o zakupu, neophodno je da kontaktirate Upravu za trezor i raspitate se na koji način ih njihov softver briše iz registra u zavisnosti od datuma isteka ugovora. Dosadašnja praksa je bila da ugovori koji ističu zaključno sa 31.10. tekuće godine, budu automatski izbrisani iz zemljišnog fonda.

Poljoprivredna gazdinstva koja postoje u registru na dan 30.09.2016. godine, ostvariće svoje pravo na podsticaje u 2017-oj sa zemljišnim fondom koji se na taj dan nalazi u registru u Upravi za trezor.

ZNANJEM DO USPEŠNOG SEOSKOG TURIZMA

"Znanjem do uspešnog seoskog turizma" naziv je predavanja i obuke koju su organizovali Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica, Agencija za ruralni razvoj, Gradska uprava za kulturu, sport i omladinu i Javno preduzeće "Urbanizam". Osim predstavnika ovih gradskih institucija, među predavačima je bio i Miloš Lukić, načelnik Odeljenja sanitarne inspekcije Sremskog okruga, a svoja iskustva u oblasti seoskog turizma sa prisutnima su podelili i predstavnici Dida Hornjakovog Salaša iz Sombora, na kojem se neguje istinsko Bačko gostoprimstvo.

Iako je na obuci prisustvovalo puno registrovanih subjekata, koji se već bave seoskim turizmom, u fokusu obuke "Znanjem do uspešnog seoskog turizma" bili su potencijalni subjekti u oblasti seoskog turizma, odnosno svi oni koji tek žele da se bave ovim vidom turizma i ovim vidom privređivanja. Predavači su ukazali na sve korake koji ovi subjekti moraju da pređu da bi se uspešno bavili seoskim turizmom – od ispunjenja osnovnih preduslova i prvog koraka, a to je registracija poljoprivrednog gazdinstva, preko izgradnje i kategorizacije objekata, do promocije i načina informisanja o konkursima i svim aktuelnostima u domenu ruralnog turizma.

Obuka je zapravo predstavljala timski rad koji je uključio sve one koji imaju nameru da od svog gazdinstva stvore uspešno seosko turističko domaćinstvo. Ukazano je na potrebu podrške razvoju malog biznisa, na potrebu da se u njega uključi čitava porodica, da se plasira proizvodnja domaće radinosti, i tako ostvari ekonomska korist i turistička prednost.

Zajednički zadatak svih organizatora ovog skupa jeste da se obezbedi promocija mitrovačkog ruralnog područja. Promocijom subjekata u oblasti seoskog turizma utiče se na njihovo bolje pozicioniranje na turističkim mapama, ali i na promociju potencijala naše ruralne sredine. Ti subjekti su i seoska domaćinstva, etno kuće, brojna seoska udruženja građana, kao i proizvođači različitih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Njima je potrebna podrška, pre svega od strane gradske Turističke organizacije i Agencije za ruralni razvoj, prilikom nastupa i učešća na turističkim, gastronomskim manifestacijama, poljoprivrednim i privrednim sajmovima, i drugim događajima u zemlji i inostranstvu.

Komentari prisutnih upućuju na to da je obuka bila vrlo aktuelna, interesantna i korisna, kako za one koji se već bave seoskim turizmom, tako i za početnike i one koji žele da prošire svoju delatnost.

EDUKACIJA MITROVAČKIH POLJOPRIVREDNIKA O IPARD PROGRAMU

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica (ARRSM) bila je domaćin i organizator edukativnog skupa, na temu IPARD II programa za Republiku Srbiju.

Skupu je prisustvovalo oko 30 mitrovačkih poljoprivrednika, a predavanje je držala Ružica Gelo, stručnjak sa višegodišnjim iskustvom u oblasti instrumenata pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, hrvatski pregovarač sa EU za poglavlje poljoprivrede i bezbednost hrane.

Cilj edukacije bio je da se okupe mitrovački poljoprivrednici i svi subjekti koji su izrazili zainteresovanost za korišćenje IPARD sredstava, kako bi dobili odgovore na sva pitanja iz domena IPARD-a, od stručnjaka iz ove oblasti.

„Mi sa jedne strane imamo prosečnog srpskog poljoprivrednika starosti oko 60 godina, sa 4ha zemlje i traktorom starijim više od jedne decenije, a sa druge strane imamo jedan složen IPARD program, po evropskim standardima, program pun strogih pravila, procedura i regulativa, tako da smo omogućili da nam stručno lice ukaže na pravi put kako da se pripremimo, šta da promenimo u dosadašnjem načinu rada, kako bismo spremni ušli u ovaj proces, za koji se očekuje da će krenuti sa realizacijom u drugoj polovini ove godine“, rekao je Petar Samardžić, direktor ARRSM.

Predavač Ružica Gelo kaže da je ideja bila da se porazgovara sa poljoprivrednicima iz mitrovačke opštine oko toga šta se događa sa poljoprovrednim sektorom pred ulazak, a šta po ulasku u EU i da se podele iskustva koje je u ovoj oblasti imala Republika Hrvatska. Ona je podelila iskustva Hrvatske, kako u području direktinih plaćanja, tj. subvencija i podsticaja, tako i u pripremama za korišćenje sredstava  IPARD-a.

„Svima je jeasno da se ovde radi o snažnom poljoprivrednom kraju, o vrlo kvalitetnim prirodnim resursima i da to uopšte nije upitno. Osnova poljoprivrede je poljoprivredno zemljište, ako je poljoprivredno zemljište kvalitetno, što ovde jeste, onda je i budućnost sigurna, treba samo naći prave načine da se ti resursi iskoriste“, rekla je Gelo.

Ona je dodala da je obzirom na to da se srpska poljoprivreda, kao i u Hrvatskoj, zasniva mahom na manjim proizvođačima, neophodno udruživanje, kako bi poljoprivrednici zajedničkim nastupom bili konkurentniji na tržištu.

Draško Danilović iz Kuzmina, u ime prisutnih poljoprivrednika, kratko je rekao da je dobro znati iskustva drugih, ali da se moraju uzeti u obzir i naše specifičnosti, kako bi se na najbolji način iskoristila sredstva iz fondova koji su nam na raspolaganju, i da je bitno da se u Srbiji određeni propisi što pre urede i prilagode kako bi se u što kraćem roku pristupilo tim sredstvima.

ZAŠTITA ZA POLJOPRIVREDNE RADNE MAŠINE

U organizaciji Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, u petak 17. februara, održana je prezentacija proizvodnog programa kompanije Shell, koja je 10 godina No1 proizvođač ulja i maziva u celom svetu.

Prezentaciji je prisustvovalo 30 mitrovačkih poljoprivrednika, kojima su predstavnici Shell-a predočili prednosti i benefite koji se ostvaruju korišćenjem kvalitetnih ulja i maziva kod traktora, kombajna i ostale poljoprivredne mehanizacije.

Korišćenjem preporučenog Shell ulja produžava se vek trajanja mašina, odlaže se periodika servisiranja, smanjuje se rizik od kvara poljoprivrednih mašina, što povećava pouzdanost i smanjuje troškove.

 

RASPISAN JAVNI POZIV ZA ZAKUP DRŽAVNOG ZEMLJIŠTA NA 30 GODINA

Komisija za davanje saglasnosti na investicioni plan uz predlog mera za realizaciju zakupa u postupku ostvarivanja prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, obrazovana Rešenjem ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, objavila je 13. februara 2017. godine, Javni poziv o uslovima za ostvarivanje prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Republike Srbije i dokumentaciji koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa.

Zakup državnog zemljišta se odnosi na period od 30 godina, za investicije u oblasti prerađivačke industrije, ali i stočarstva koje u sebi imaju uključen i razvoj genetike. Svako poljoprivredno gazdinstvo koje želi da investira moći će da se registruje kao pravno lice i predloži biznis plan koji će biti ocenjivan na osnovu jasno utvrđenih kriterijuma.

Lokalne samouprave imaće kontrolnu funkciju, te oni projekti koje opštine i gradovi ne žele na njihovom prostoru, neće biti implementirane.

Tekst poziva i obrazac zahteva na sajtu Ministarstva:
http://www.mpzzs.gov.rs/komisija-za-ostvarivanje-prava-prvenstva-zakupa-javni-poziv/

PRAVILNIK ZA REGRESIRANJE ĐUBRIVA

Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 8/2017.

Po novom izmenjenom pravilniku računi za đubrivo važe ako su izdati od 01. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće godine.
Regres po hektaru iznosi do 2.000 dinara.

Termin za podnošenje zahteva za regresiranje đubriva je od 03. maja do 30. septembra.

Kako se prvobitna verzija pravilnika za regresiranje đubriva objavljena u Službenom glasniku broj 40/14 nije promenila u delu u kojem se definiše iznos regresa po kilogramu đubriva, potrebna količina đubriva po hektaru je sada 200 kg ukoliko se planira ostvariti maksimalni podsticaj od 2000 din/ha.

Regres po jednom kilogramu đubriva je ostao na nivou od 10 din/kg.

ODRŽAN SKUP O SEOSKOM TURIZMU U GRGUREVCIMA

U subotu 11. februara u Grgurevcima održan je skup na temu seoskog turizma, a inicijator skupa bio je Milorad Milošević, vlasnik “Carskih vinograda M.A. Probus” i Probosuvog hrama vina koji se gradi na Šuljamačkoj glavici na Fruškoj Gori.
Ideja sastanka jeste uključivanje svih lokalnih aktera u programe i projekte koji su u funkciji razvoja i unapređenja seoskog turizma, te su skupu prisustvovali organizatori seoskih manifestacija, proizvođači sira, vina, sokova, voćnih rakija, raznih domaćih specijaliteta, kao i predstavnici udruženja žena iz Grgurevaca. Prisutnima su se obratili i Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i Svetlana Sabo, direktor Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica, sa svojim saradnicima.
Radi unapređenja seoskog turizma potrebno je povezati sve aktivnosti vezane za seoski ambijent i njegovu okolinu, kao i sve aktivnosti koje se u njoj odvijaju – gastronomija, poljoprivreda, folklor, manifestacije, etnologija, privredne i preduzetničke aktivnosti. Stoga se uskoro očekuju skupovi sa istom temom i u ostalim fruškogorskim selima. 

„MITROS“ I UZGAJIVAČI SVINJA O USLOVIMA SARADNJE

U četvrtak 9. februara u Kuzminu, krenulo je predstavljanje nove faze poslovanja mitrovačke klanice “Mitros” i predstavljanje nacrta ugovora o poslovnoj saradnji (kooperaciji) ove kompanije sa odgajivačima svinja. Predstavnici „Mitrosa“ žele da se upoznaju sa svim proizvođačima svinja sa teritorije Grada Sremska Mitrovica, stoga će Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica do kraja meseca organizovati skupove u svakom mitrovačkom selu. Nakon Kuzmina, skupovi su do sada organizovani i u Ležimiru, Manđelosu, Čalmi i Martincima, a odziv mitrovačkih svinjara je odličan. Osim predstavnika „Mitrosa“, svakom skupu prisustvuju i načelnik Gradske uprave za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Vladimir Nastović i direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sresmska Mitrovica Petar Samardžić.

Jedan od posećenijih skupova održan je u Martincima, gde je prisustvovao i gradonačelnik Vladimir Sanader, ističući da Grad Sremska Mitrovica pruža podršku i poljoprivrednicima i „Mitrosu“.

-Fabrika “Mitros” je krenula u realizaciju onoga što smo i najavljivali već neko vreme. To se odnosi na saradnju sa našim uzgajivačima svinja, tj. da se definiše cena i uslovi za period od godinu dana. Mi želimo da pomognemo, da budemo spona između “Mitrosa” i naših farmera, želeći da predupredimo situaciju u kojoj se svinje prodaju ispod svake tržišne cene. Želimo da u ovom procesu svi budu zadovovoljni, ali, naravno, dogovor zavisi isključivo od njih, rekao je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader na skupu u Martincima.

-Posle Kuzmina, Manđelosa, Ležimira, Čalme, sada smo u Martincima i zadovoljan sam odzivom meštana u svim selima u kojima smo bili. Sutra već nastavljamo dalje u Zasavicu, potom u Ravnje. Obaveštavamo ih o sledećoj fazi poslovanja u koju ulazimo. To je reprocentar, najverovatnije u Grgurevcima, drugi u Šidu, treći u Inđiji, četvrti u Bogatiću, a petu lokaciju još uvek tražimo. Do kraja godine sigurno će biti završen prvi reprocentar i do tada ćemo podeliti oko 2 hiljade prasadi sedmično našim kooperantima na uslužni tov. Ugovor koji je prezentovan biće javan za desetak dana i onda će se znati tačni uslovi, rekao je Ramo Adrović, generalni direktor “Mitrosa”.

Adrović je dodao da su oni svesni da je poverenje poljoprivrednika u mesnu prerađivačku industriju izgubljeno i da je njima cilj pre svega da se to poverenje povrati kako bi uspešno poslovali, ali da znaju da je to čitav proces za koji procenjuju da će trajati dve godine. On je pokušao uzgajivačima da objasni da obzirom na činjenicu da je „Mitros“ orijentisan pre svega na izvoz svojih proizvoda na tržište Evropske Unije, odnosno Rusije, određeni standardi moraju biti ispunjeni, pre svega procenat mesnatosti, dok poljoprivrednici ovakav način otkupa svinja vide kao novinu koju tek treba da prihvate, jer do sada se svinje nisu predavale na randman, pa su im neke pojedinosti u vezi tog procesa još uvek nepoznate.
-To je jedna jedna pozitivna stvar, ne samo za mene nego za celu opštinu. Mislim da će biti zdravija konkurencija u otkupu svinja, kome ćemo prodati zavisiće od cena i uslova. Moramo imati genetski potencijal i to je normalno i tako treba, rekao je Božo Savić iz Martinaca, koji se sa sinom bavi uzgojem svinja i zainteresovan je za saradnju sa “Mitrosom”.

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine nastaviće sa naporima u uspostavljanju dijaloga između otkupljivača i odgajivača, i sa aktivnostima koje su u funkciji unapređenja odgajivačkih programa.

Mitrovčani na savetovanju poljoprivrednika

Jedna od aktivnosti mitrovačke Agencije za ruralni ravoj jeste i organizovanje poseta sajmovima i manifestacijama u zemlji i regionu. S tim u vezi, Agencija je organizovala posetu Naučno – stručnom savetovanju poljoprivrednika, agronoma i savetodavaca „Dobar dan domaćine“ na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stotinak mitrovačkih poljoprivrednika posetilo je Savetovanje u petak 10. februara, kada su na skupu učestvovali i Branislav Nedimović, ministar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i dr Dragan Milić, savetnik ministra. Ministar je upoznao poljoprivrednike sa aktuelnostima u Ministarstvu poljoprivrede, subvencijama, podsticajima, ulaganjima u razvoj, novim merama podrške i primenom Zakona o zemljištu. Profesori i stručna lica iz oblasti agrara govorili su o mogućnostima navodnjavanja u biljnoj proizvodnji, kriznim tačkama u proizvodnji pšenice, gajenju uljarica kod nas i u svetu, zaštiti suncokreta i ostalim poljoprivrednim temama.

„Ovom posetom omogućili smo našim poljoprivrednicima  da iz prve ruke saznaju sve novine u Ministarstvu poljoprivrede, pitaju paneliste sve ono što ih interesuje, a u okviru „poslovnog jutra“ mogli su da na mnogobrojnim štandovima razgovaraju sa predstavnicima Uprave za agrarna plaćanja, Uprave za zemljište, kao i da se upoznaju sa inovacijama i ponudom brojnih kompanija. Pozitivni komentari poljoprivrednika ukazuju da ćemo i ubuduće nastaviti sa ovakvim aktivnostima“ – Petar Samardžić, direktor Agencije.

ZNANJEM DO USPEŠNOG SEOSKOG TURIZMA

Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica, u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, Gradskom upravom za kulturu, sport i omladinu i Gradskom upravom za urbanizam, prostorno planiranje i izgradnju objekata, organizuje obuku „ZNANJEM DO USPEŠNOG SEOSKOG TURIZMA“.

Obuka će se održati u utorak 21. februara u 12:00 u Sali 4 Gradske kuće.

Cilj obuke je da se potencijalni učesnici u seoskom turizmu upoznaju sa regulativom, mogućnostima, pravima, obavezama i preduslovima za bavljenje ovim vidom turizma i privređivanja.

Obuka je namenjena onima koji veruju da se ono čime raspolaže naš kraj može mudro iskoristiti za organizovanje usluga u oblasti seoskog turizma i ostvarivanje profita kroz ovaj vid aktivnosti.

Pozivamo nosioce poljoprivrednih  gazdinstava, seoskih domaćinstava i sve zaintresovane koji žele da saznaju  kako da pokrenu ili unaprede sopstveno seosko turističko domaćinstvo i proizvode domaće radinosti.

Ukoliko proizvodite poljoprivredno-prehrambene proizvode, pre svega voće i povrće, plasirajte ih na najvećoj veletržnici u Srbiji - VELETRŽNICI BEOGRAD

Na Veletržnici posluje preko 800 trgovaca. Dnevno u proseku Veletržnicu poseti 2.000 poslovnih kupaca, a godišnji pomet robe je oko 120.000 tona. Proizvođači mogu da se organizuju u zadruge i udruženja i direktno, pod mnogo povoljnijim uslovima, ponude i prodaju sve što proizvedu.

Promet robe (trgovina) na Veletržnici Beograd obavlja se neprestano (00-24h), kao i za vreme državnih i verskih praznika.

Informacije o aktuelnim cenama i promenama cena voća i povrća, o slobodnim mestima za zakup možete pronaći na web stranici www.veletrznica.co.rs, a zainteresovani se mogu obratiti Info centru Veletržnice Beograd na broj tel. 011 381 81 12.

„ISKORISTI ŠANSU!“

Otpočeo je projekat „Iskoristi šansu!“ u realizaciji „Evropskog pokreta u Srbiji – Sremska Mitrovica“ , trajaće narednih 6 meseci, sa ciljem uspostavljanja održivog modela za samozapošljavanje mladih u ruralnim područjima Sremskog i Mačvanskog okruga. Projekat je finansiran od strane Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Partneri na projektu su Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica  i opština Koceljeva, čiji je primarni projektni zadatak -  mapiranje zainteresovanih mladih i saradnja sa njima, u seoskim naseljima Sremskog, odnosno Mačvanskog okruga, kao i promocija projekta.
Projekat se bavi stimulisanjem zapošljavanja mladih iz ruralnih područja kroz proširenje poljoprivredne proizvodnje u privatnom sektoru i povećanje zainteresovanosti mladih za bavljenje poljoprivredom, unapređenje profesionalnog znanja i sposobnosti mladih kako bi se obezbedio njihov ostanak u ruralnim područjima s jedne strane i održiv ruralni razvoj, s druge strane.
Projekat ima za svrhu da pomogne mladima da pokrenu svoj posao, kreiraju svoja radna mesta i obezbede sebi sredstva za život. Očekuje se da će motivisati mlade da se edukuju i ostanu u svojim rodnim mestima, da budu nosioci procesa unapređenja života u seoskim naseljima i da se odvaže da započnu sopstveni posao.
Projekat podrazumeva obuke mladih iz Srema i Mačve, za pokretanje sopstvenog biznisa, kao i za pisanje biznis plana za StartUp. Obuke će držati sertifikovani predavači Regionalne razvojne agencije „Srem“ i Nacionalne službe za zapošljavanje iz Sremske Mitrovice. Takođe, projektom su predviđene i tribine o organskoj proizvodnji, koja je danas veoma aktuelna tema, međutim na teritoriji Srema i Mačve malo ko se bavi ovim vidom proizvodnje.
Model održivog ruralnog razvoja ima za cilj da zadrži stanovništvo u ruralnim područjima, izjednači kvalitet života u ruralnim i urbanim područjima, omogući povratak stanovništva, poveća konkurentnost ponude i proizvodnje i time stvori bolje uslove za zaposlenost mladih, i njihov ostanak na selu. Potencijali ruralnog područja moraju biti podsticaj za razvoj novih oblika urbano - ruralnog partnerstva, a nosioci tih procesa treba da budu mladi. Promene u razvoju poljoprivrede za razvoj ruralnih područja povezane su sa usmerenošću poljoprivrednih domaćinstava da se bave još nekom dopunskom delatnošću. Razvoj organske poljoprivrede doprineo bi očuvanju eko sistema, a mladima na selu pružio priliku za razvoj preduzetništva.
Projekat doprinosi podsticanju zapošljavanja mladih na selu, razvijanju novih servisa i proizvoda i poboljšavanju tržišno orijentisanih veština i znanja mladih na selu. Projekat će direktno doprineti održivom razvoju kao i obrazovanju, obučavanju i podršci u kontekstu promocije organske poljoprivrede i zaštite životne sredine. Omogućiće se subvencionisanje omladinskih preduzetničkih ideja i jačanje veza između poljoprivrede i ostalih sektora ruralne ekonomije.
Potreba mladih na selu jesu nove poslovne mogućnosti i novi  sadržaji koji im nisu dostupni. Podsticanjem razvoja preduzetništva, pre svega u okvirima organske poljoprivede,  razvija se preduzetnički duh  i aktivizam kod omladine, stvaraju se uslovi za ostanak mladih u svojim rodnim mestima, kako bi oni bili nosioci procesa unapređenja života u seoskim naseljima.

Zato ne čekaj, ISKORISTI ŠANSU! Tekst Konkursa pročitaj OVDE
Prijavi se za obuke - prijavni formular preuzmi OVDE

PREDSTAVLJENE KREDITNE LINIJE RAZVOJNOG FONDA AP VOJVODINE

U Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici 5. decembra 2016. godine, Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica organizovala je prezentaciju Konkursa  koje raspisuje Razvojni fond AP Vojvodine, a odnose se na kratkoročno i dugoročno finansiranje pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika.

Pet konkursa je namenjeno pravnim licima i preduzetnicima sa teritorije Vojvodine, pet je namenjeno nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dok je jedan namenjen za predfinansiranje projekata EU i bilateralnih donatora. Krediti RFV namenjeni su jedinicama lokalne samouprave, poljoprivrednicima, preduzetnicima, udruženjima građana, nevladinim organizacijama…
Predstavnici Razvojnog fonda su kroz prezentaciju potencijalne korisnike upoznali sa sadržajem kreditnih linija, propisanim uslovima, neophodnom dokumentacijom, sredstvima obezbeđenja, kamatnim stopama i ostalim.

„Danas smo ukratko prošli kroz sve konkurse, u pitanju su krediti sa prilično povoljnim uslovima, gde su kamatne stope 2 ili 3% na godišnjem novou, rokovi za vraćanje istih se kreću kod pravnih lica i preduzetnika do 7 godina sa dve godine grejs perioda, a ukoliko je reč o kreditiranju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava tada je najduži rok po kredititu za kupovinu poljoprivrednog zemljišta od šest godina sa godinu dana grejs perioda“, rekla je Jelena Trenkić, šef odeljenja za analizu tržišta, razvoj kreditnih linija i marketing ispred Razvojnog fonda.

Ona je dodala da postoji konkursna linija koja je namenjena za investicije u poljoprivrednoj proizvodnji, to je konkurs iz koga može da se keditira sve što je jednom poljoprivrednom gazdinstvu neophodno, od poljoprivredne mehanizacije, višegodišnjih zasada, sistema za navodnjavanje, skladišni kapaciteti, do objekata za stočarsku proizvodnju i slično. Objasnila je i da su konkursi otvoreni tokom cele godine, sve do utrošaka sredstava.

„Jedna od aktivnosti i delatnosti Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica jeste upravo informisanje i poljoprivrednika i svih korisnika u domenu ruralnog razvoja, tako da smo okupili tridesetak poljoprivrednika, preduzetnika i malih privrednika sa ruralnih područja našeg grada jer su oni potencijalni korisnici kredita koje odobrava Razvojni fond“, rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije i dodao da će ova organizacija pružiti tehničku i administrativnu pomoć svim licima zainteresovanim za neki od konkursa.

AKTUELNI KONKURSI RFV:

– Konkurs za dugoročne kredite za investicije
– Konkurs za dugoročne kredite za TOS
– Konkurs za kratkoročne kredite za izvoz
– Konkurs za kratkoročne kredite za realizaciju projekata EU i bilateralnih donator
– Konkurs za kratkoročne kredite za obrtna sredstva
– Konkurs za poljoprivredu – poljoprivredna gazdinstva
– Konkurs za kupovinu poljoprivrednog zemljišta – poljoprivredna gazdinstva
– Konkurs za kratkoročne kredite za tov
– Konkurs za kratkoročne revolving kredite za poljoprivredu
– Konkurs za kratkoročne kredite za podršku investicija u poljoprivredi sufinnasiranih podsticajnim sredstvima AP Vojvodine
– Konkurs za veće investicione projekte

Više o kreditnim linijama na www.rfapv.rs

SREMSKA MITROVICA: PREZENTACIJA REZULTATA PROJEKATA INKLUZIVNO KREATIVNO - EDUKATIVNOG CENTRA IN

U sredu 30. novembra 2016. godine, Inkluzivni kreativno-edukativni centar IN pretstavio je rezulatate projekata „KORAK DALJE“ i „CENTAR ZA OSNAŽIVANjE“, podržanih od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Grada Sremska Mitrovica, tokom kojih je prilagođen postojeći prostor, promovisana zelena ekonomija, započeta proizvodnja cveća i glistenjaka, i stvoreni uslovi za radno angažovanje pripadnika najranjivijih kategorija lokalnog stanovništva - žena žrtava nasilja.

Tim povodom, salaš Centra IN posetili su gradonačelnik Sremske Mitrovice - Vladimir Sanader, načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu - Vojislav Mirnić, i direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica - Petar Samardžić. Takođe, prezentaciji rezultata projekata prisustvovale su i direktorica Centra za socijalni rad „Sava“ i direktorica Nacionalne službe za zapošljavanje Sremska Mitrovica, glavnih partnera „Centra za osnaživanje“, koji će vršiti selekciju lica koja će imati mogućnost da se uključe u rad Centra.

Prema rečima Mirjane Novković, predsednice Inkluzivno kreativno edukativnog centra IN, formirani „Centar za osnaživanje“ se neće bazirati isključivo na pomoći i radnom angažovanju žena žrtava nasilja, nego i svih onih koji su u stanju socijalne potrebe, a žive na teritoriji našeg grada i poseduju radnu sposobnost.

Ministarstvo poljoprivrede finansiralo je početak proizvodnje cveća, plastenik za tu namenu nabavljen je putem konkursa koji je početkom godine raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, dok je uređivanje kancelarijskog prostora počelo zahvaljujući sredstvima koja su obezbeđena od strane Grada Sremska Mitrovica kroz konkurs iz oblasti socijalne zaštite.


PREZENTACIJA KONKURSA KOJE RASPISUJE RAZVOJNI FOND AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE DOO NOVI SAD

Pozivamo sve zainteresovane na prezentaciju Konkursa koje raspisuje Razvojni fond APV, koja će se održati u ponedeljak 5. decembra 2016. godine u Sali 2 Gradske kuće Sremska Mitrovica, sa početkom u 13:00.

Razvojni fond APV trenutno ima otvorenih 11 konkursa, od kojih je 5 namenjeno pravnim licima i preduzetnicima sa teritorije Vojvodine, 5 je namenjeno nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dok je 1 namenjen za predfinansiranje projekata EU i bilateralnih donatora.

Predstavnici Razvojnog fonda će zainteresovane učesnike upoznati sa sadržajem Konkursa, propisanim uslovima, neophodnom dokumentacijom i odgovoriti na sva pitanja vezano za dobijanje kredita kod ove institucije.

Domaćin prezentacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

MEĐUNARODNI SAJAM PRIVREDE BRČKO 2016.

U organizaciji Ekonomskog fakulteta Brčko, a pod pokroviteljstvom Vlade Brčko distrikta BiH, u četvrtak 24. novembra 2016. godine, svečano je otvoren 15. Međunarodni sajam privrede "Brčko 2016". Sremsku Mitrovicu na sajmu su predstavljali Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i Klaster “Sveti Dimitrije” na zajedničkom štandu međunarodne organizacije SWG RRD (The Regional Rural Development Standing Working Group).
Agencija za ruralni razvoj je na vrlo atraktivnom štandu brojnim posetiocima prezentovala neke od potencijala ruralnih područja Sremske Mitrovice. Udruženje žena “Desanka Maksimović” iz Šašinaca oduševilo je brojne posetioce sremačkim doručkom, kao i sremačkim vezom, štrikerajom i različitim rukotvorinama. Domaćinstvo “Čavić” iz Čalme predstavilo se ukusnim domaćim sokom od paradajza,  uz promovisanje tradicionalne čalmanske “Ponijade” - sportske, gastronomske i etnografske manifestacije. Pčelarsko domaćinstvo “Ječmenić” iz mitrovačkog Društva pčelara „Jovan Živanović“, uz čašicu medovače, ponudilo je posetiocima med i različite proizvode od meda..

RAVNJE: ODRŽAVANJE KANALSKE MREŽE

Lokalna samouprava Grada Sremska Mitrovica svake godine iz budžeta izdvaja određena sredstva za uređenje kanalske mreže, ove godine za ovu namenu opredeljeno je oko 30 miliona dinara.
Trenutno je u toku uređenje kanalske mreže u katastarskoj opštini Ravnje, a pored Ravnja radovi na uređenju kanalske mreže izvodiće se i u Mačvanskoj Mitrovici, Salašu Noćajskom i Noćaju. Sve ukupno sa mačvanske strane do kraja godine biće uređeno 6 kilometara kanala.
Prilikom obilaska radova, Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader, rekao je da se svake godine deo sredstava iz budžeta izdvaja za čišćenje kanalske mreže. Ove godine izdvojeno je oko 30 miliona dinara, s tim što će deo sredstava biti namenjen za radove sa mačvanske, a deo sa sremske strane. Na ovaj način se kanalska mreža osposobljava za odvodnjavanje, odnosno odstranjivanja viška vode sa njiva kako bi naši poljoprivredni proizvođači imali što bolje prinose i kako bi u svakom periodu godine mogli da organizuju radove na svojim poljima.
Prema rečima Dragana Topalovića, direktora Vodoprivrednog preduzeća „Sava“ iz Šapca, zaduženog za izvođenje radova na uređenju kanalske mreže sa mačvanske strane, novca za ove radove ni jedan grad, pa ni Sremska Mitrovica, nema previše, ali iz godine u godinu situacija je sve bolja. Po njegovim rečima kanalska mreža u selima je jedan od uslova života, tako da je uređenje kanalske mreže zaista od velikog značaja.
On je dodao da je rok za završetak radova sam kraj godine, odnosno 31. decembar, ali da očekuje da će oni biti završeni već prve nedelje decembra meseca.
Predsednik Mesne zajednice „Ravnje“ Radmilo Budećević zahvalio se lokalnoj samoupravi i VP „Sava“ i istakao da je za poljoprivrednike pored plasmana svojih proizvoda i protivgradne zaštite, problem odvodnjavanja i navodnjavanja jedan od najvećih, a s obzirom da je Ravnje poznato po plavljenju i podzemnim vodama, uređenje kanalske mreže, ističe Budećević, jeste od neprocenjivog značaja.
Uporedo sa radovima na uređenje kanalske mreže u mačvanskim katastarskim opštinama isti radovi se odvijaju i u nekoliko katastarskih opština sasremske strane.
Radove u Ravnju obišao je i Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, koji je istakao da je održavanje kanalskih mreža, uz komasaciju zemljišta, šljunčenje atarskih puteva i uređenje infrastrukture, ključno za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Usled  obilnih padavina, ili otapanja snega,  kanalska mreža ne može da primi i odvede suvišnu količnu vode sa zemljišta, to izaziva zamuljanost kanala, loše stanje na propustima i veliku obraslost vegetacijom, stoga je održavanje kanalske mreže izuzetno značajna agro-ekološka mera.

.

LAĆARAK: KILOMETAR NOVE VODOVODNE MREŽE

Izmeštanje vodovodne mreže od pruge do benzinske pumpe „Lukoil“ u Laćarku privodi se kraju.

Novi polietilenski cevovod prečnika 200 mm postavljen je umesto starog azbest-cementnog u dužini od jednog kilometra. Radovi će prema planu biti završeni do kraja meseca, kada će stari cevovod biti stavljen van funkcije. Cilj ovog projekta je da se postojeći distributivni vod izmesti van zone saobraćajnice, kako usled budućih intervencija na mreži ne bi dolazilo do oštećenja novog kolovoza.

Uporedo sa ovim poslom radi se i rekonstrukcija čvornih mesta (ugradnja novih ventila i izgradnja šahtova), kao i prespajanje kućnih priključaka na novi cevovod za 48 domaćinstava.

Radove, čija je vrednost 7,5 miliona dinara, finansira JKP “Vodovod” Sremska Mitrovica.

.

RAZVOJNI FOND VOJVODINE UGOSTIO PREDSTAVNIKE SVIH 45 LOKALNIH SAMOUPAVA

Direktor Razvojnog fonda Vojvodine Goran Savić
Predstavnici svih 45 vojvođanskih lokalnih samouprava posetili su Razvojni fond Autonomne Pokrajine Vojvodine. Tema radnog sastanka bila je unapređenje saradnje lokalnih samouprava i Razvojnog fonda APV u pogledu pružanja informacija i tehničke podrške privrednicima i poljoprivrednicima o javnim konkursima koje Razvojni fond raspisuje.
Tokom posete lokalnih samouprava od strane direktora RFV gospodina Gorana Savića dogovoreno je da će se saradnja u budućem periodu intezivirati i podići na viši nivo jer upravo lokalna samouprava i fond moraju zajedničkim snagama podstaći razvoj privrede i poljoprivrede. U svrhu toga, stručna lica Razvojnog fonda su predstavnike lokalnih samouprava upoznali sa sadržajem javnih poziva, detaljnije prezentovali i otklonili eventualne nedoumice koje se mogu pojaviti kod zainteresovanih korisnika. Rezultat ovakvog vida saradnje je svakako podizanje kapaciteta gradova i opština kada je u pitanju pružanje usluge potencijalnim klijentima RFV koji žele da uz pomoć povoljnih uslova finansiranja unaprede svoje poslovanje.

Na sastanku je dogovoreno da će do kraja godine predstavnici Razvojnog fonda održati prezentaciju u svakom gradu i opštini na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine kako bi zainteresovanim privrednicima i poljoprivrednicima približili aktuelne pozive.

Razvojni fond APV trenutno ima otvorenih 11 javnih konkursa, od kojih je 5 namenjeno pravnim licima i preduzetnicima sa teritorije Vojvodine, 5 je namenjeno nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dok je 1 namenjen MSPP sektoru, udruženjima građana, kao i jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima, institucijama i ustanovama čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave i to za predfinansiranje projekata EU i bilateralnih donatora.
U svim javnim koknursima i dalje postoje raspoloživa sredstva i Razvojni fond APV prima prijave. Više o svakom konkursu možete pogledati na zvaničnom web sajtu RFV www.rfapv.rs.

Sa radnog sastanka

Važno je napomenuti da је Razvojni fond APV zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrede i Garancijskim fondom Autonomne pokrajine Vojvodine održaо konferencju u Velikoj sali Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine u ponedeljak 24.oktobra, 2016.godine.
Teme konferencije bile su: unapređenje mehanizma korišćenja sredstava iz pokrajinskih izvora finansiranja, aspekti domaće agrarne politike i vidovi bolje vertikalne i horizontalne povezanosti različitih nivoa vlasti, stoga pozivamo sve zainteresovane nosioce privrednih aktivnosti da prisustvuju događaju.
Radnom sastanku i konferenciji prisustvovali su i predstavnici Uprave za budžet i lokalni ekonomski razvoj Grada Sremska Mitrovica i predstavnici Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
.

Svetog Dimitrija br. 6
22000 Sremska Mitrovica
info@arrsm.rs
Telefon/fax: 022/610-573

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

 

Vremenska prognoza
Kursna lista
 

AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ Sremska Mitrovica| www.arrsm.rs | © 2013. all rights reserved

-->