Kako naći i zadržati dobrog sezonskog radnika

Sezonski radnici nedostaju za prolećne radove u poljima. Nije novina da čitave porodice sa juga Srbije zbog nadničenja dolaze u Vojvodinu, ali jeste da se povećava broj stranca koji rade na našim njivama. Samo prošle godine, nešto više od hiljadu ih je bilo angažovano na poslovima u poljoprivredi.

Dobrog sezonskog radnika, sve je teže naći i zadržati. Pero Brdar iz Kukujevaca, duvan proizvodi na više od dvedeset hektara. Za berbu koja traje nekoliko meseci, angažuje sezonce sa juga Srbije.

“Problem je, neće to niko više da radi. – Kako se snalazite? – Kao i do sad. Obećavaj, daj kaparu unapred, pričaj telefonom sa nekim, daješ pare koga nisi video. Jedini način to je. – Odakle sve dolaze radnici? – Kostolac, Bujanovac, nešto iz Niša. Jug Srbije, to dolaze stariji ljudi”, kaže Pero Brdar, poljoprivrednik iz Kukujevaca.

Nadnica je sve veća, a radnika sve manje. Poljoprivrednici tvrde da se kvalitet rada stranaca i naših sezonaca, ne može porediti. Kažu i da se neki imali loša iskustva sa njima.

“Nikad ne reci nikad, ali bih voleo da dok ja to budem radio, da to ipak budu naši radnici. Drugačije to, možete da se sporazumete. Moj drug u Gospođincima, radi isto proizvodnju, angažovao je radnike iz Nepala, i oni su, jedno jutro, nema ih na poslu. Tamo gde spavaju, oni su nestali, to je velika grupa, i vi ste u problemu”, kaže Radoslav Dobraš, povrtar iz Sremske Mitrovice.

Od 2019. kada je počeo sa radom portal za evidenciju sezonskih radnika, prijavljeno je 2.000 stranaca. Prošle godine, su kao i prethodnih- uglavnom brali voće.

“Oni su najčešće dolazili iz Uzbekistana, odakle je došlo preko 600 radnika, i na drugom mestu po broju je Indija sa nešto više od 300 radnika. Strani sezonski radnici u Srbiji su najčešće bili angažovani do sada na branju jabučastog i jagodičastog voća i na poslovima sadnje, setve i žetve”, kaže Jovana Perić, saradnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Stranci u Srbiju mahom dolaze u grupama. Tako se organizuju i naši sezonci koji neretko zbog rada u polju na nekoliko meseci promene adresu stanovanja.

“Ti veliki, da kažem, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava se domaćinski odnose prema radnicima, i obezbeđuju im pored one prijave koja je obavezna, obezbeđuju im i ostale potrebne uslove za život, rad, smeštaj, hranu”, navodi Dušica Pavlović iz Agencije za ruralni razvoj Sremska Mitrovica.

Manjak nadničara, uticao je na promenu setvene strukture kod mnogih poljoprivrednika. Broj prijavljenih sezonskih radnika se povećava, u proseku ih je oko 35.000 godišnje. Portal za evidenciju najviše koriste poslodavci iz Vojvodine i Centralne Srbije.

IZVOR RTS

https://www.rts.rs/vesti/srbija-danas/5157471/kako-naci-i-zadrzati-dobrog-sezonskog-radnika.html