AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ - SREMSKA MITROVICA
 
 
 

IZDVAJAMO: Uručena rešenja mladim poljoprivrednicima

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svečano je uručio rešenja o dodeli sredstava mladim poljoprivrednicima u Kongresnom centru na Novosadskom sajmu.

„Od podnetih 765 zahteva odobreno je 667 rešenja za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti i isplaćeno je oko 460 miliona dinara. Svi koji su ispunili uslove na Konkursu dobili su sredstva na svoje račune u skladu sa projektom koji im je odobren. Najviše sredstava bilo je usmereno ka voćarstvu i povrtarstvu, a bilo je dosta zahteva i u oblasti stočarstva. Ono što me raduje je činjenica da su konkurisali poljoprivrednici iz svih krajeva Srbije", rekao je ministar Nedimović i dodao da će u sledećoj godini resorno ministarstvo zadržati sve one mere koje su bile i u 2017. godini, kao i to da će se najviše sredstava usmeriti na to da naša prerađivačka industrija postane što bolja i kvalitetnija.

Investicije za koje su mladi poljoprivrednici najviše konkurisali su kvalitetna priplodna grla - rasni bikovi, šilježice, kao i nazimice, a kada je reč o mehanizaciji, veliko interesovanje je bilo za atomizere, traktorske prskalice, rasipače đubriva, plugove i vučene tanjirače, setvospremače, cisterne za stajnjak, opremu za mužu, kao i konstrukcije za plastenike i opremu za navodnjavanje „kap po kap".

Među odobrenim zahtevima nalazi se i 13 mitrovčana koji su prisustvovali uručenju rešenja. Goran Čarubrić, mladi voćar iz Manđelosa konkurisao je za sredstva kojima će nabaviti sistem za navodnjavanje voćnjaka, s obzirom na to da gaji oblačinsku višnju na površini od oko 16 hektara. „Ostvario sam pravo na sredstva u iznosu od oko 600.000 dinara za nabavku zalivnog sistema. Završavam poljoprivredni fakultet na departmanu za voćarstvo, planiram da u budućnosti pravim i prirodne sokove od višnje, kao i sušene višnje, a ova sredstva će mi u značajnoj meri pomoći da unapredim svoju proizvodnju”, izjavio je Goran.

Aleksandar Vrsajković iz Laćarka dobio je sredstva za nabavku 20 priplodnih grla – nazimica i nerastova. “Mlad sam poljoprivrednik po godinama, ali sam mlad i u ovom poslu. Ova sredstva su mi vrlo dobro došla, upotpuniću svoj stočni fond, i nastaviti da se bavi stočarstvom. Ova mera je veoma dobra, jer omogućava nama mladima da ostanemo na selu i da živimo od poljoprivrede, a u pitanju je jedina nacionalna mera gde sredstva dobijate unapred”, rekao je Aleksandar.

Uručenju rešenja prisustvovao je i Petar Samardžić, direktor mitrovačke Agencije za ruralni razvoj. „Podrška mladim poljoprivrednicima je potpuno nova mera u okviru paketa mera ruralnog razvoja Ministartva poljoprivrede, a koja za cilj ima unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Podsticaji su se odnosili na unapređenje primarne biljne i stočarske proizvodnje, ali i unapređenje prerade mleka, povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Drago mi je da među ovim mladim poljoprivrednicima ima i mitrovčana. Neki od njih su pomoć pri apliciranju našli upravo kod nas u Agenciji. Najpre smo ih obavestili o konkursu, o uslovima, rokovima, a zatim im pomogli oko prikupljanja neophodne dokumentacije kao i oko izrade biznis plana. Drago mi je da među trinaest odobrenih ima i dve devojke koje se bave poljoprivredom. Sredstva će im pomoći da unaprede svou poljoprivrednu proizvodnju, a dobra stvar kod ove mere je što sredstva dobijaju avansno“, rekao je Petar Samardžić.

Konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima je kao nacionalna mera raspisan ove godine po prvi put, a svečanom uručenju rešenja prisustvovali su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

IZDVAJAMO: RASPISAN PRVI POZIV ZA IPARD

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je danas i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je od 25. decembra 2017. godine do 26. februara 2018. godine.

Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs.

TEKST POZIVA: KLIKNITE OVDE

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

IZDVAJAMO: OMOGUĆENA LEGALIZACIJA PROIZVODNjE I PRODAJE PROIZVODA ŽIVOTINjSKOG POREKLA

Mali proizvođači tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla moći će od 1. januara 2018. da na lakši način registruju proizvodnju i plasiraju je na tržište, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u Sremskoj Mitrovici.
                                   
Na prezentaciji Pravilnika o proizvodnji i prodaji malih količina tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla, ministar je naveo da će se primenom pravilnika  rešiti problem legalnog izlaska na tržište malih proizvođača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Kako je istakao, ta hrana koji su proizvodili mali proizvođači bila je do sada kvalitetna, ali nisu postojala pravila za njenu proizvodnju i prodaju.

"Na ovaj način omogućiće se proizvođačima i prerađivačima mleka i mesa da rade na kvalitetan način u objektima koji zadovoljavaju sve standarde, koji iako su niži nego za velike industrijske proizvođače neće dovesti u pitanje bezbednost hrane", rekao je Nedimović i dodao da je pravilnik u potpunosti usklađen sa zakonodavstvom EU.

Kako je dodao, u 2018. godini kroz mere ruralnog razvoja predviđeno je subvencionisanje nabavke opreme za te proizvođače i prerađivače, a ta finansijska podrška će iznositi najmanje 50 odsto vrednosti, a do 65 odsto za devastirana područja. Proizvođačima će, prema njegovim rečima, biti omogućen pristup IPARD fondovima EU, a mogu dobiti subvencije i za marketing.

"Mali proizvođači i prerađivači će svoje proizvode moći da prodaju na kućnom pragu, pijaci, pojedinima će biti dostupni i marketi, i proizvodi će se prodavati na teritoriji cele Srbije", rekao je Nedimović.

On očekuje da će pravilnik doprineti razvoju seoskog turizma jer će proizvođači moći na licu mesta da prodaju svoje proizvode.

"Roba registrovanih malih proizvođača će moći lakše da dobije oznaku geografskog porekla", rekao je Nedimović.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Lisa Paljeti, ispred UN FAO, rekla je da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, već dugo rade na promociji bezbednosti hrane i usklađivanju standarda sa pravilima EU i da je zaista zadovoljna zbog donetog pravilnika koji malim proizvođačima omogućava da budu konkurentni i legalno plasiraju svoje proizvode. Pravilnik će, kako je rečeno, smanjiti troškove i skratiti administartivu proceduru u izgradnji i uređenju objekata za proizvodnju i preradu hrane, omogućiti korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka u proizvodnji gastro proizvoda, i podsaći ekonomiju na selu.

„Pravila o fleksibilnosti“ su set odstupanja od opštih pravila bezbednosti hrane, koje Ministar propisuje, imajući u vidu:
•Smanjene rizike u poslovanju (male količine, jasne procedure, tradicionalne metode potvrđene dugim vremenskim periodom) uz fokus na bezbednost proizvoda koja se nikad ne dovodi u pitanje
•Interes potrošača uz želju da se očuva tradicija i ponuda tradicionalnih proizvoda
•Zaštitu ekonomije na selu – okvir koji omogućava da poljoprivrednici uspostave preradne aktivnosti na gazdinstvu i dodaju vrednost sirovini – mleku i mesu koje proizvode.

„Sremska Mitrovica, prestonica svinjskog Srema, poznata je kao kraj u kome se masovno proizvode kulen, kobasica, čvarci i ostali domaći, mesni delikatesi, ali isto tako i sirevi i brojni mlečni proizvodi. Dalje, Mitrovica ima i ovogodišnjeg apsolutnog šampiona Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u kategoriji meso i proizvodi od mesa, koji je zaštitio i geo-poreklo svojih suhomesnatih specijaliteta. Reč je o porodici Jovanović i firmi „But&Co“ iz Laćarka, gde su po završetku prezentacije i demonstrirana pravila fleksibilnosti, odličan primer integracije primarne proizvodnje, prerade i marketinga. Upravo zato je Sremska Mitrovica izabrana za mesto gde su zvanično predstavljane nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla. Olakšice koje ovaj Pravilnik propisuje, omogućiće malim i tradicionalnim proizvođačima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, da konačno standardizuju proizvodnju, ali i legalizuju prodaju, što je jednako bitno“ - Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

IZDVAJAMO: LOKALNE MERE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA SUŠE

Na inicijativu Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, na sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica, usvojena je odluka kojom je predviđeno umanjenje poreza na poljoprivredno zemljište u okviru poreza na imovinu za oko 30% u narednoj godini. Usvojenom odlukom koja predstavlja meru Grada za smanjenje posledica suše u 2017. godini (i planirana je samo za 2018. godinu), stopa poreza na pojoprivredno zemljište smanjuje se sa 0,15% na 0,10%.

„Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica podnela je Gradskoj upravi za budžet i lokalni ekonomski razvoj, predlog mere koja za cilj ima smanjenje efekata ovogodišnje suše. Mera podrazumeva smanjenje stope poreza na poljoprivredno zemljište u 2018. godini i odnosi se na sve poljoprivrednike, odnosno poreske obveznike koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Sremske Mitrovice. Radi se o lokalnoj meri podrške poljoprivrednicima u skladu sa mogućnostima gradskog budžeta“- Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Mera se odnosi apsolutno na sve poljoprivrednike koji imaju zemlju u svom vlasništvu na teritoriji grada, bez obzira da li se radi o velikim ili malim površinama. Nema povlašćenih, nema izuzetih, ova mera predstavlja poresku olakšicu i malim i velikm poljoprivrednicima.

Ta mera nije jedina koju je inicirala Agencija, tako da će se do kraja tekuće godine sprovesti još jedna meru koja je namenjena onim poljoprivrednmicima koji su pretrpeli štetu uzrokovanu lošim vremenskim uslovima, olujama i vetrom u septembru i oktobru mesecu.

“Tokom septembra i oktobra ove godine imali smo veliki broj prijava štete koju su usled lošeg vremena pretrpili poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u zaštićenim prostorima, odnosno plastenicima. Stradale su folije, konstrukcije, pa i čitav rod. Odlučili smo da pokrijemo deo štete imaocima plastenika koji su pretrpeli štetu, a kojima je radna grupa za procenu poljske štete procenila iznos nastale štete. Očekuje se raspisivanje konkursa za podnošenje prijava. Ukupno smo opredelili nešto manje od milion dinara za ovu namenu, a isplate naknada će se realizovati krajem tekuće i početkom sledeće godine. Potrudili smo se da na lokalnom nivou pronađemo dve mere, dva mehanizma kojima ćemo pomoći našim poljoprivrednicima i nadam se da ćemo bar malo ublažiti posledice ne samo suše, nego generalno loših vremenskih prilika“ - Petar Samardžić.

Inicijativu Agencije Gradska uprava za budžet i lokalni ekonomski razvoj je prihvatila kao osnovanu i korisnu.

„Lokalna samouprava mora da ima sluha za svoje građane, mi moramo da saosećamo sa njima jer neki od naših poljoprivrednika nažalost neće biti u mogućnosti da 2018. godine iz ovogodišneg roda izmiruju svoje obaveze, baš zato što im je prinos bio značajno umanjen. Uprava za budžet i finansije ceni inicijativu Agencije, jer mislimo da je došla iz merodavne institucije tako da smo ocenili da Grad sebi može da priušti smanjenje poreske stope na ovu kategoriju poreskih obveznika“- Duško Šarošković, načelnik Gradske uprave za budžet i lokalni ekonomski razvoj.

Umanjenje će iznositi negde oko 30%, a smanjenje prihoda koje će nastati po ovom osnovu biće nadomešteno povećanjem broja obveznika i većim obuhvatom nepokretnosti porezom na imovinu.
„Na snazi je zakonska mogućnost reprograma starih dugova i veliki deo poreskih obveznika koji su nesavesni bili do skora su iskoristili tu meru i deo svojih obaveza preselili u naredne godine, što znači da će biti veći priliv novca u budžet po osnovu starih dugova, što nam daje mogućnost umanjenja stope poreza. Na ovo smanjenje redovne platiše poreskih obaveza mogu ostvariti i dodatnih 10% popusta.“ – Duško Šarošković.

Mera umanjenja poreza prema rečima Nenada Andrića iz Martinaca, koji trenutno obrađuje oko 70ha zemlje i u svoj farmi ima oko 300 svinja, biće izuzetno značajna, jer ova godina bila je izuzetno teška za poljoprivrednike, a ništa lakša neće biti ni naredna.
„Zbog velike suše prinosi su nam znatno umanjeni, a posledice nas čekaju tek 2018. godine, upravo zbog toga ova mera će nam puno značiti, svaki dinar je važan“ – Nenad Andrić.

IZDVAJAMO: ZAPOČETA ELEKTRIFIKACIJA NA FRUŠKOJ GORI

Na južnim padinama Fruške gore, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovao je puštanju u rad jedne od tri trafostanice u okviru projekta elektrifikacije polja za navodnjavanje poljoprivrednih površina.

U atarima fruškogorskih sela Šuljam, Manđelos i Grgurevci postavljeno je šest kilometara visokonaponskih kablova i izgradjene tri stubne transformatorske stanice, svaka snage 400 kVA. Time su stvoreni uslovi da se u prečniku od kilometra od svake trafo stanice priključe pumpe za navodnjavanje.

Miinsitrar Nedimović je došao da podrži ljude iz lokalne samouprave i operativno-distributivnih sistema koji su prepoznali akciju elektrifikacije polja iniciranu u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede.  Podsetio je da je elektrifikacija polja u okolini Leskovca donela povrtarima pet puta niže troškove jer su za pogon sistema za navodnjavanje koristili struju umesto skupog dizel goriva.
"U krajnjoj liniji, elektrifikacija je potrebna i za ratarstvo kada se završe sistemi za navodnjavanje. Ovo treba da bude trend jer struja ne pripada samo urbanim prostorima. Mi snižavamo troškove u poljoprivredi preko elektrifikacije i kroz sisteme za navodnjavanje. Moramo konačno biiti svesni da se nalazimo u 21. veku i da savremene svetske trendove, kao što su elektrifikacija polja, navodnjavanje i komasacija, moramo integrisati u naše prostore”, rekao je Nedimović.

Elektrifikacija polja započeta je simboličnim puštanjem u rad trafostanice na Šuljamačkoj glavici, od strane gradonačelnika Vladimira Sanadera.
 “Naša ideja, kao lokalne samouprave, jeste da razvijamo one kulture koje su radno intenzivne i koje donose veći prihod po hektaru nego što su to klasične ratarske kulture. Svesni smo da moramo dovesti i infrastukturu do ovih polja, voćnjaka, vinograda jer je najjeftinije navodnjavanje preko električne energije. Naš doprinos i jeste u tome da podstaknemo druge da podižu voćnjake, vinograde i sve ono što će nam doneti mnogo veći prihod i veći društveni bruto-proizvod,“ rekao je Vladimir Sanader.

Položeno je oko šest kilometara visokonaponskih kablova kroz atare, da bi se te transformatorske stanice povezale na distributivni elektroenergetski sistem. Postavljanje trafoa finansirao je EPS. Đorđe Faor, direktor Elektrodistribucije Sremska Mitrovica istakao je da je ovaj dug i mukotrpan posao, saradnjom organa lokalne samouprave, projektanata i izvođača radova,  urađen u izuzetno kratkom roku. Ukupna vrednost investicije za sva tri objekta je oko 36 miliona dinara, a ceo projekat je završen za manje od 90 dana.

Milorad Milošević, jedan od korisnika,  zahvalio se svima koji su omogućili otvaranje trafostanice i dodao: ”Ovde nas je dvadesetak na ovom području koji smo se prijavili, čime je pokriveno oko 160 hektara pod raznim voćem i oko 40 hektara pod vinogradima. Uštede će biti značajne, ovo je za nas ogroman doprinos.” 

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, kao i do sada, na raspolaganju je svim zainteresovanim mitrovačkim voćarima i ostalim poljoprivrednicima, po pitanju administrativno-tehničke pomoći oko priključenja na postavljene trafoe.

Ovo je početak elektrifikacije polja u Sremskoj Mitrovici, uskoro će biti puštene u rad još dve ovakve trafostanice, a u narednom periodu se očekuje nastavak projekta.

IZDVAJAMO:TEMATSKA SKUPŠTINA STOČARA SREMA I MAČVE

Asocijacija stočara Srema i Mačve u bila je domaćin skupa odgajivača svinja, koji se održao u Sremskoj Mitrovici 20. novembra. Organizaciju je pomogla i mitrovačka Agencija za ruralni razvoj, a ovo je treće veće okupljanje stočara u poslednje dve godine. Gosti predavači na Skupštini bili su: Oliver Stanković, direktor Edufarm doo Crvenka i Žarko Avramov, doktor veterinarske medicine. Gost na Skupštini bio je i Nenad Terzić, šef odeljenja za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zoran Erić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve iz Sremske Mitrovice, u pozdravnom obraćanju, najavio je otvaranje kancelarije ovog udruženja: “Cilj ovog okupljanja je izveštavanje o redovnim aktivnostima Asocijacije i ovo je jedan vid godišnje Skupštine. Osnovni cilj je da najavimo početak rada naše kancelarije gde će se odvijati sve dalje aktivnosti i gde ćemo sprovoditi naš program. Gosti iz Crvenke su nam kroz predavanje o menadžmentu pokazali načine kako da snizimo troškove da bi bili uspešni u daljoj proizvodnji.”

Teme predavanja bile su: Zdravstveni status farme i uticaj na proizvodne rezultate, kalkulacija proizvodnje na farmi i modeli udruživanja proizvođača svinja. Stočari su se osvrnuli i na nedavnu posetu danskih farmera, i razgovarali o mogućim oblicima i modelima saradnje. Poljoprivrednici su istakli da su ovakvi skupovi uvek poželjni kao i predavanja, razmena informacija, iskustava i saradnja, što im Asocijacija i pruža.

Sreten Timotijević, mladi poljoprivrednik iz Čalme, stočarstvom se bavi poslednjih nekoliko godina, kako kaže, uz oca: “To nam je porodični posao. Situacija je promenljiva, cena varira, gore-dole, trenutno, čujem da malo skače. Godišnje utovimo oko 200 svinja, kupujemo prasad, prodajemo tovljenike, imamo uglavnom svoju hranu. Planiramo proširenje proizvodnje, završavamo objekat za još nekih 250 komada, što se tova tiče. Imamo oko 20 jutara zemlje u svom posedu i još oko 60 u zakupu. Može da se živi kao i od svakog poštenog posla.”

Ministarstvo poljoprivrede je sufinansijer otvaranja kancelarije Asocijacija stočara Srema i Mačve u Sremskoj Mitrovici. Sredstva koja je Asocijacija dobila po javnom konkursu za sufinansiranje projekata udruženja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a koji su od javnog interesa, biće iskorištena za opremanje i funkcionisanje kancelarije. Rad Asocijacije je pomogla i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska MItrovica, kroz mere podrške udruženjima sa teritorije Sremske Mitrovice, čiji su programi rada i delatnost u funkciji unapređenja agrara i ruralnog razvoja.

Broj članova u udruženju varira, prošle i ove godine su imali oko 200 članova. Planiraju da urade bazu podataka kada otvore kancelariju, u toku naredne nedelje.

 

IZDVAJAMO: NATURALNA RAZMENA MERKANTILNOG KUKURUZA ZA TOVNU STOKU

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je JAVNI POZIV ZA PRIKUPLjANjE ZAHTEVA ZA NATURALNU RAZMENU DO 10.000 TONA MERKANTILNOG KUKURUZA ZA TOVNU STOKU SA PRIMARNIM PROIZVOĐAČIMA KOJI IMAJU ZATVORENI PROIZVODNI CIKLUS.

Republička direkcija za robne rezerve razmenjuje do 10.000 tona merkantilnog kukuruza sa primarnim proizvođačima za tovnu stoku, i to do 4.000 tona merkantilnog kukuruza razmeniće se za tovne svinje, i do 6.000 tona za tovnu junad, u sledećim paritetima:

1) 11,02 kg merkantilnog kukuruza za 1 kg tovnih svinja
2) 13,76  kg merkantilnog kukuruza za 1 kg tovne junadi

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike je do 300.000 kg.

Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su: tovna prasad minimum 100 komada, ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou. Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici su 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.

Rok isporuke tovnih svinja je 5 (pet) meseci, odnosno 9 (devet) meseci za tovnu junad. Ukoliko Direkcija ne preuzme tovnu stoku u utvrđenim rokovima, proizvođači su dužani da sa Direkcijom zaključe ugovor o skladištenju, čuvanju i zanavljanju tovne stoke (tovne svinje, odnosno tovnu junad).

Sredstva obezbeđenja isporuke tovne stoke, i sredstva obezbeđenja skladištenja, čuvanja i zanavljanja su dokaz o upisu hipoteke prvog reda i solo menice.

Pravo učešća imaju:
a) fizička lica-nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17), i nalaze se u aktivnom statusu.
b) pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici, koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17), i nalaze se u aktivnom statusu i moraju biti registrovani u APR-u, sa šifrom pretežne delatnosti 01.46-uzgoj svinja ili 01.42-uzgoj drugih goveda i bivola.

Rok za dostavljanje ponuda u pisarnicu Direkcije je 21.12.2017. godine, do 10 časova.

Potrebna dokumentacija i detaljno objašnjenje Javnog poziva preuzimaju se na sajtu Direkcije www.rdrr.gov.rs u delu Konkursi i tenderi.

IZDVAJAMO:REGIONALNO SAVETOVANJE PČELARA U SREMSKOJ MITROVICI

U nedelju 19. novembra, u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je Savetovanje asocijacije pčelarskih organizacija Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga. Pedesetdrugo po redu regionalno savetovanje Asocijacije održano je prvi put u Sremskoj Mitrovici. Domaćin i organizator savetovanja je mitrovačko Društvo pčelara “Jovan Živanović” uz podršku Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Savetovanju je prisustvovalo oko sto pčelara.

Rajko Pejanović, predsednik Asocijacije, izvestio je prisutne o realizovanim aktivnostima u toku 2017. godine i uručio zahvalnice svima koji su pomogli realizaciju foruma u Sremskoj Mitrovici.

“Ovakve tribine uključuju brojne teme iz oblasti pčelarstva, a s obzirom na to da je jedan od panelista bio Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jedna od tema bile su i mere podrške i podsticaji za razvoj pčelarstva u narednom periodu, sa osvrtom na ono što je urađeno tokom ove i prethodne godine. Savetnik ministra je govorio o dinamici isplate subvencija u pčelarstvu, o povećanjima intenziteta povrata i novinama u okviru mera podrške ruralnom razvoju, a koje se tiču unapređenja pčelarstva” – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Među predavačima su bili i profesionalni pčelari Dragorad Kovačević iz Crne Bare, i Saša Jakšić iz Novog Sada. Oni su u fokus stavili dobru pčelarsku praksu i govorili o načinima za povećanje prinosa meda odnosno povećanju produktivnosti pčela, kao i o uzgoju selekcionisanih matica.

“Ovakve skupove imamo dva-tri puta godišnje, edukativnog su karaktera, i obuhvataju malo šire područje, pošto smo i mi članovi malo šire asocijacije, koja uključuje tri okruga. Asocijacija nema finansijski karakter, ne plaćamo članarinu, ali uspevamo da povremeno organizujemo ovakva predavanja i podstičemo ljude da se upoznaju, razmenjuju iskustva i druže. Došli su pčelari i iz Loznice, Šapca, Lučana, Valjeva i drugih mesta”- rekao je domaćin skupa, Tomislav Kostić, predsednik Društva pčelara “Jovan Živanović” Sremska Mitrovica.

Bora Berendika, pčelar iz Sremske Mitrovice, član udurženja, rekao je: “Pčelarim od 1981. godine, a od kada sam u peniziji od 2006. godine prešao sam u profesionalce i pčelarim trenutno sa 152 košnice. Selim pčele od Cera do rumunske granice, Banat, Bačka, Fruška gora. Idem na bagrem, lipu, suncokret i livade kad se ukaže prilika. Proizvede se od dve do pet tone meda, kako koja godina, a ove godine je bilo vrlo malo meda. Kvalitet je dobar, ali je bila mala količina.”

 

IZDVAJAMO:OBAVEŠTENjE:

Za naknadu za odvodnjavanje nadležna su javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode“ i „ Vode Vojvodine“

Poreska uprava Republike Srbije podseća da od ove godine naknadu za odvodnjavanje fizičkih lica utvrđuju i naplaćuju javna vodoprivredna preduzeća: „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ . Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje, koje je do stupanja na snagu ovog Zakona obavljala Poreska uprava.
Za sve informacije u vezi sa naknadom za odvodnjavanje, uključujući podatke o stanju duga, rešenjima i ostalim pitanjima, vlasnici i korisnici zemljišta na teritoriji Republike Srbije treba da se se obrate javno vodoprivrednim preduzećima.
Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine mogu da se obrate korisničkom servisu „Vode Vojvodine“ i to radnim danima od 7.00 do 15.00 časova, na tel. 0800/21 21 21, zatim 021/488 15 39 i 021/488 14 34, ili na mejl: korisnik@vodevojvodine.rs.
Zahtev za izdavanje potvrde može se poslati na mejl: potvrde@vodevojvodine.rs, zatim na poštansku adresu „ Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina br. 25, Novi Sad ili predati lično na pisarnici „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu. Obrazac zahteva za izdavanje potvrde o stanju naknade za odvodnjavanje za fizička lica može se preuzeti sa sajta „Vode Vojvodine“ – www.vodevojvodine.com.
Obveznici naknade za odvodnjavanje koji žele da uplate naknadu pre dostavljanja rešenja za 2017. godinu mogu to da učine na isti uplatni račun i poziv na broj koji je naznačen u rešenju Poreske uprave za 2016. godinu, ali kao „primalac“ treba da naznače – Budžetski fond za vode AP Vojvodine. Broj žiro-računa (840-741565843-24) i poziv na broj ostaju isti.

IZDVAJAMO:PODIZANJE ZASADA LESKE – ISPLATIV BIZNIS

U utorak 17.oktobra u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je predavanje na temu uzgoja lešnika.

Uz podršku Gradske uprave za poljoprivredu i Agencije za Ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, predavanje su vodili predstavnici kompanije AGRI SER – Ferrero u Srbiji.

Kompanija Ferrero predstavila je mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i uslove za zasnivanje novih površina pod ovom voćarskom kulturom.

Predavanje je organizovano u okviru velikog projekta podizanja zasada leske u Srbiji, koje ova kompanija sprovodi uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Razgovaralo se o osnovnim sortama, pripremi zemljišta,  navodnjavanju, đubrenju, rezidbi, kontroli korova, bolestima i štetočinama, berbi, manipulaciji nakon berbe, sušenju i ostalim temama vezanim za uspešnu proizvodnju lešnika.

Predavanje je bilo namenjeno poljoprivrednicima, firmama i zadrugama, koje planiraju zasnivanje zasada lešnika.

Predstavljeni su i modeli saradnje sa ovom kompanijom, a uslov je da poljoprivrednici imaju najmanje jedan hektar plodnog tla pogodnog za uzgoj ove kulture.

"Poslednjih godina proizvodnja i uzgoj lešnika je vrlo popularna grana voćarstva i poljoprivrednici je vide kao unosan posao i isplativ biznis. Stoga smo i odlučili da organizujemo predavanje na temu uzgoja lešnika, gde su predstavnici kompanije Ferrero predstavili uslove i modele saradnje sa ovom kompanijom. Nadam se da će Ferrero i mitrovački voćari, pre svega budući voćari, pronaći zajednički interes, i da će se uskoro povoćati površina pod leskom, odnosno proširiti zasad lešnika na području Sremske Mitrovice.", rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

U Sremskoj Mitrovici već ima voćara koji uzgajaju lešnik, jedna od njih je Ljiljana Sretenović iz Noćaja, koja ima zasad od 2 hektara.

"Ovo je dugoročan posao, koji zahteva ozbiljan pristup. Naš zasad je star već deset godina, a prvi dobar rod je krenuo u petoj godini. Za sada imamo svoje stalne kupce, ali interesuje nas i saradnja sa firmom Ferrero, koja u okviru svojih mera vrši i otkup, pa bismo tako obezbedili sigurniji plasman.", rekla je Ljiljana Sretenović.

IZDVAJAMO:O B A V E Š T E Nj E o razmeni semenske za merkantilnu pšenicu

U cilju pomoći primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i smanjenja efekata ovogodišnje suše, Vlada Republike Srbije je na predlog Republičke direkcije za robne rezerve,  donela Zaključak kojim je dala saglasnost da se za potrebe jesenje setve, izvrši naturalna razmena sertifikovane semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2017 i 2018 godine.

Razmena će se vršiti sa:
- fizičkim licima – nosiocoma aktivnog porodičnog poljoprivrednog  gazdinstava
- ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve.
 -zemljoradničkim zadrugama koje su registrovane  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.
  - ostalim pravnim licima koja su registrovana  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2017. i 2018. godine  je sledeći:
-1 kg semenske pšenice  za 1,8 kg merkantilne pšenice.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se subjektima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Sredstva obezbeđenja isporuke merkantilne pšenice roda 2018. godine su:
-za fizička lica – nosioce aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava  – jedna blanko potpisana solo menica.
-za ovlašćene skladištare Republičke direkcije za robne rezerve –  3 (tri) blanko sopstvene menice.
-za zemljoradničke zadruge - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika, u visini vrednosti ugovora.
-za ostala pravna  lica - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika

Količina semenske pšenice koja se odobrava u razmenu jednom fizičkom licu – nosiocu aktivnog poljoprivrednog gazdinstva, ovlašćenom skladištaru Republičke direkcije za robne rezerve, zemljoradničkoj zadruzi i ostalim pravnim licima određivaće se na osnovu količina navedenih u podnetim zahtevima i raspoloživih količina semenske pšenice.

Zahtevi se dostavljaju  u pisanoj formi preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd ili u pisarnici Direkcije na istoj adresi kao i na mejl zoran.micic@rdrr.gov.rs i snezana.radinovic@rdrr.gov.rs.

U zahtevima obavezno treba navesti  količinu i sortiment semenske pšenice, a za fizička lica: ime i prezime nosioca aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, adresu, registarski broj gazdinstva i kontakt telefon.

Sorte pšenice koje se nude u razmenu, a nalaze u doradnom centru „Best Seed Producer“  u Srbobranu su:

•       Somonida
•       NS 40 S
•       Pobeda
•       Zvezdana
•       Renesansa
•       Ilina

Sve dodatne informacije možete dobiti na telefone u Beogradu: 011/3239-052, 3239-425, 3239-059, 3239-058 i u Novom Sadu 021/526-890.

IZDVAJAMO:NOVI KONKURS ZA KREDITE ZA NABAVKU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Razvojni fond AP Vojvodine raspisao je NOVI konkurs za dugoročno kreditiranje Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. 

Izdvajamo sledeće uslove:

  1. Podnošenje zahteva bez naknade za  obradu
  2. Kamatna stopa 1,5 % na godišnjem nivou
  3. Mogućnost ručne zaloge na novokupljenu pogonsku mehanizaciju
  4. Bez učešća kod kupovine priključnih poljoprivrednih mašina
  5. Rok otplate 5 godina u koji je uračunat grejs period od 6 meseci
  6. Otplata u polugodišnjim anuitetima

Razvojni fond i dalje ima otvorene konkurse za pravna lica i preduzetnike, i za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti lično na adresi Bulevar cara Lazara 7a, Novi Sad, u Sektoru za kredite, elektronskim putem: kreditno@rfapv.rs ili telefonskim putem na broj: 021/454-334;

IZDVAJAMO:UKUSI MITROVICE NA VOJVOĐANSKOM FESTIVALU GASTRONOMIJE

Dvodnevni festival gastronomije „Ukusi Vojvodine“, održan je 30.septembra i 1.oktobra u Limanskom parku u Novom Sadu. Ideja Festivala je da se na jednom  mestu predstave proizvođači domaćih proizvoda - sireva, kulena, testenina, povrća, ajvara, pekmeza i svega onoga što može da se nađe širom Vojvodine u malim proizvodnjama na poljoprivrednim gazdinstvima.

Festival je način da se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva gastronomska destinacija koja privlači mnogobrojne turiste i zaljubljenike u dobru kapljicu i zalogaj, promovišući male poljoprivredne proizvođače i popularizujući tipične vojvođanske proizvode. Osim predstavljanja proizvođača domaćih proizvoda, bili su tu i restorani iz Vojvodine koji imaju u ponudi vojvođanska jela, a upriličeno je i takmičenje kuvara, kao i bogat zabavni program i edukativne radionice za najmlađe. U muzičkom programu nastupili su veliki tamburaški orkestar Radio televizije Vojvodine kao i poznati novosadski bendovi. U okviru festivala organizovano je veliko takmičenje u kom su učestvovali kuvari iz cele Srbije. Tema takmičenja bila je „Vojvođansko jelo na moderan način“, a predsedik žirija bio je poznati kuvar Steva Karapandža.

I „ukusi Mitrovice“ našli su svoje mesto na Festivalu. U saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, svoje domaće specijalitete na "Ukusima Vojvodine" predstavili su Sremski kulen "Vojnović" iz Kuzmina, "Krompičice sitne ljute" iz Mačvanske Mitrovice, Salaš "Isailovi" iz Sremske Mitrovice i "But&Co" iz Laćarka. Mitrovački štand je bio dobro posećen, jer su Sremci ponudili bogatu trpezu: kulen, kobasicu, slaninu, slatko od ljute paprike, domaći uprženi ajvar, rakiju, sokove, kolače i još mnogo toga.

„Osim promocije vojvođanskih gastro specijaliteta, ideja Festivala jeste da se svi vojvođanski proizvođače hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda, usmere jedni na druge, a konzumentima ponudi najbolje od tradicionalne vojvođanske kuhinje. Festival „Ukusi Vojvodine“ je dugoročni projekat koji za cilj ima međusobnu saradnju malih i velikih proizvođača tradicionalne hrane i restorana koji nude tradicionalna jela. Na primer, u Erdevičkoj vinariji dok degustirate vrhunsko fruškogorsko vino, možete da mezite pršutu iz Laćarka i jazački kozji sir. Upravo to jeste cilj ove manifestacije, i zaista mi je drago što su organizatori prepoznali kvalitet mitrovačke i sremačke gastro ponude i što je nekoliko mitrovčana uzelo učešće u manifestaciji. Takođe, festival usmerava male proizvođače na standardizaciju i sertifikaciju proizvodnje, kako bi svoje tradicionalne proizvode mogli legalno da prodaju restoranima, ugostiteljskim objektima, marketima, a ne samo na vašarima i pijacama.“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

Festival „Ukusi Vojvodine” omogućio je svim posetiocima da na jednom mestu i svim svojim čulima iskuse autentičnu Vojvodinu i uživaju u laloškom hedonizmu.

IZDVAJAMO:OBJAVLJENI PRAVILNICI ZA IPARD PODSTICAJE ZA INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLJOPRIVREDNIKA I PODSTICAJE ZA PRERADU I MARKETING POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Pravilnike o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (mera 101), i Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (mera 103).

Mera 101 se odnosi na podsticaje za proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća i ostale useve (žitarice, uljarice, šećerna repa), a mera 103 se odnosi na podsticaje za preradu i marketing u sektoru mleka i mlečnih proizvodi, mesa i proizvoda od mesa, i sektoru voća i povrća.

Pravilnicima se bliže se propisuju lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje, u okviru IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine, iznos IPARD podsticaja, prihvatljive investicije i prihvatljivi troškovi, kao i uslovi, način i postupak sprovođenja IPARD programa.

Pravilnici i prilozi, mogu da se preuzmu na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs – dokumenti/pravilnici), kao i na internet stranici Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica (www.arrsm.rs – propisi/pravilnici) ili klikom OVDE

IZDVAJAMO: RAVNJE: DANI PAPRIKE - OD KOLUMBA DO RAVNJA

Svaka jesen, i umetnička i kalendarska je u znaku paprike, obojena tonovima od crvene, zelene do zlatno-žute. Paprika je glavni lik pesama, i veran saputnik kroz čitav život. Pamtimo je od Ršumovićevog stiha „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, preko Ćopićevog učitelja „Paprike“, do „Crvene, vruće, ljute papričice - Red Hot Chili Peppers“. Pa „'leba, masti i paprike...“. Generacije i generacije predaka i potomaka odgajilo se uz ovaj recept, i upamtilo ovo jelo skromnog imena i bogate istorije. Jedni se na papriku mršte, aforistički je nazivajući nejestivim delom punjene paprike, a drugi je toliko vole da joj posvete čitavu manifestaciju. Tako su u Ravnju, 24. septembra održani „Dani paprike“, nova manifestacija na agro-gastro sceni Srema i Mačve. Događaj su priredili povrtari iz udruženja „Ravnjanska kapija“, a pokrovitelj manifestacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ ostavrilo je pravo na sredstva po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni ravoj, u cilju podrške udruženjima građana čija je delatnost u funkciji ruralnog razvoja i unapređenja poljoprivrede. Jedan deo dobijnih sredstava povrtari su usmerili na organizovanje manifestacije kojom su krunisali ovogodišnji rad na polju uzgoja paprike. Gajenje paprike u Ravnju ima dugu tradiciju, baštovanstvom i povrtarstvom Ravnjanci su se bavili i pre Drugog svetskog rata, a poslednje dve decenije papriku uzgajaju intenzivno. Preko 70% domaćinstava gaji papriku na ukupnoj površini od preko 150 ha. Ravnjanci su nekoliko decenija posvetili selekciji, ukrštanju i stvaranju svoje sorte koju često nazivaju Ravnjanska kapija. Ona je najviše zastupljena na ravnjanskim njivama, veoma je otporna, izdržljiva, ukusna, lepog oblika, a domaćice je obožavaju, jer je odlična za ajvar. Upravo zato, u okviru manifestacije održano je takmičenje u pravljenju najukusnijeg ajvara. Nadam se da je ovo samo prva u nizu manifestacija, i da ćemo i narednih godina dolaziti u Ravnje na „Dane paprike“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Tragajući za poreklom ovog povrća, ne bi trebalo da sledimo putokaze iz Ršumovićeve pesme. Na kompasu valja potražiti zapad, jer je u Americi Kristifor Kolumbo postao prvi Evropljanin koji je okusio papriku. Kolumbo je papriku preneo u Evropu, a u današnju Srbiju doneli su je Turci, od kojih smo pozajmili i sam naziv ovog povrća. U okviru manifestacije, Ravnjanci su izložili ono čime su ponosni. Bilo je tu različitih sorti, i domaćih i hibridnih, a stručna lica iz mitrovačke Poljoprivredne stručne službe izmerili su najtežu papriku. Bila je to crvena paprika Željka Kuzmanovića, koja je težila 423 grama.
Specijalitete od ove gastro delicije ponudila su udruženja žena i seoska turistička domaćinstva iz Mačve, a u pomoć su im pritekla i udružunje žena iz sremskog Fruškogorja. Nekoliko ekipa iz Ravnja, Glušaca, Radenkovića i Crne Bare, od jutra je peklo papriku za ajvar. Agencija za ruralni razvoj je takođe imala svoju ekipu. Čistili su pečenu papriku, mleli, kuvali sa tajnim sastojcima, te gotov ajvar spremali u prethodno sterilasane teglice. Degustacija je bila svima dozvoljena, ali priprema ajvara je bila takmičarskog karaktera. Za izbor najukusnijeg ajvara zadužen je bio žiri „Ni po babu, ni po stričevima“ u sastavu: Dragan Breban, profesor kuvarstva, Dejan Budić iz pokreta „Slow food“, Miodrag Stojković, mitrovački majstor kulinarstva i Dejan Jovanović iz firme „Krompičice sitne ljute“. Žiri je bio na slatkim (malo i ljutim) mukama, ocenjivali su boju, ukus, miris i gustinu ajvara, i za najbolji ajvar proglasili  onaj koji su spremile Ravnjanke iz ekipe „Zečice“. Uz pehar, pobednice su dobile i peć za pečenje paprike, kao i paket proizvoda „Krompičice sitne ljute“.
Manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik Vladimir Sanader, a u kulturno umetničkom programu učesvovao je mitrovački Folklorni ansambl „Branko Radičević“, Narodni orkestar „Sirmiumarta“, kao i domaći KUD „Mačvanski dukati“.
U okviru manifestacije održana je i fudbalska utakmica u školskom dvorištu, u kojoj su „Opštinari“ savladali „Paprikare“ sa 2:0.
Deca iz Ravnja bila su vrlo aktivna tokom čitave manifestacije. Nekoliko dana su pravili magnete, različite figure od paprike, priveske i ostale đakonije koje su  izneli na jednu od tezgi. Učestvovali su i u likovnoj radionici „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, a organizator je nagradio prva tri najbolja rada u uzrastu od prvog do četvrtog razreda, i tri najbolja od petog do osmog razreda.

IZDVAJAMO:PODSTICAJ MITROVAČKIM POVRTARIMA

Povrtarima sa teritorije Grada Sremska MItrovica, uručena su rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje nabavke semenskog materijala, po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Cilj ove mere jeste intenzivnije korišćenje zemljišnih resursa i usmeravanje poljoprivrednika da u povrtarskoj proizvodnji koriste sertifikovan materijal, odnosno deklarisano seme i supstrat. Ukupno je podnešen 51 zahtev, od toga 50 povrtara ispunjava uslove i ostvaruje pravo na ova podsticajna sredstva, u ukupnom iznosu od oko 1.500.000 dinara. Jedno lice je podnelo zahtev i ostvarilo pravo na sredstva za sufinansiranje organske biljne proizvodnje u iznosu od 65.000,00 dinara.

"S obzirom na to da Agencija prvi put raspisuje ovakvu meru, zadovoljni smo brojem zahteva, i svakako ćemo i dogodine raspisati ovaj konkurs, s tim što ćemo sa informisanjem poljoprivrednika krenuti mnogo ranije, kako bismo imali još više korisnika. Najviše su zahteva podneli proizvođači paprike, paradajza i bostana, a među njima je veliki broj mladih poljoprivrednika, kao i žena koje se bave povrtarstvom. Merom se pokriva značajan deo troškova proizvodnje, a mogla je da se kombinuje sa merama koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede, posebno sa onim koje se tiču nabavke sistema za navodnjavanje i materijala i opreme za plasteničku proizvodnju. Nastavićemo i sa popularizacijom i merama koje podstiču organsku proizvodnju, jer jedino takav način privređivanja garantuje biološki zdrave proizvode. Neiskorišćena sredstva, odnosno sredstva koja su preostala za podsticaje u poljoprivredi, biće preusmerena na nove mere tokom jesenjih radova u poljoprivredi." – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

"Ovaj podsticaj je vrlo značajan za nas proizvođače paprike, jer nam pokriva dobar deo troškova proizvodnje. Takođe, zahvaljujući ovoj meri, usmereni smo na nabaku kvalitetnog, deklarisanog semena, koje obezbeđuje i kvalitetan rod, i bitna je dopuna semenu koje mi sami proizvodimo i ostavljamo svake godine." - Milan Bučić, povrtar iz Ravnja.

IZDVAJAMO: OTVORENA IZLOŽBA DOMAĆE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Izložbu, na kojoj se predstavilo 18 domaćih kompanija, svečano je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, a otvaranju je prisustvovala i ministarka pravde Nela Kuburović.
Domaćin Izložbe je mitrovački proizvođač poljomehanizacije - “Dubrava”, privredna jedinica za industrijsku proizvodnju pri Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. S tim u vezi, ministarka pravde je istakla da je izložba još jedan pokazatelj da je KPZ u Sremskoj Mitrovici u potpunosti proizvodno orijentisan i da može da stane rame uz rame sa drugim proizvođačima,  a sve u procesu resocijalizacije osuđenih lica.
Zavod je na vreme prepoznao značaj poljoprivrede i davno se na tržištu pozicionirao svojim, sada već svuda prepoznatljivim proizvodima poput „Dubravinih“ prikolica i drljača. Ovi proizvodi Zavoda nisu samo poznati na domaćim prostorima, već i u regionu, a uskoro će biti prisutni i na tržištu Evropske unije – rekla je ministarka Kuburović.
Ministar Nedimović je prilikom otvaranja rekao da izložba predstavlja još jedan pokušaj da se izdigne poljoprivredna mehanizacija Srbije na mesto koje joj pripada, naročito ako se ima u vidu da se u toj grani industrije u poslednjih 20 do 30 godina beleži stagnacija i da postoji ozbiljan problem u pogledu proizvodnje traktora i druge mehanizacije.
-Bez ove industrije teško da bilo šta možemo da pričamo u budućnosti o srpskoj poljoprivredi i zbog toga je upravo to jedan od segmenata na kojima ćemo ubuduće raditi. Država će u narednom periodu podržati proizvodnju domaće mehanizacije i radiće na rešavanju problema velikih subjekata u tom sistemu, poput IMT-a i IMR-a. Naše mere agrarne politike biće usmerene ka tome da maksimalno koristimo srpske potencijale kako bi naš bruto društveni proizvod u ovom delu učinili što pozitivnijim i kako ne bi morali da uvozimo dodatnu opremu, nego da sve ono što proizvedemo ovde možemo ovde i da realizujemo. Analiza Svetske banke od pre nekoliko dana pokazala je da postoje četiri sektora u kome Srbija može postići još veću vrednost i veći iskorak i da su tu pored automobilske i metalske, i prehrambena i drvnoprerađivačka industrija – rekao je prilikom otvaranja izložbe poljomehanizacije ministar Branislav Nedimović.
Na izložbi su predstavljene poljoprivredne mašine koje se proizvode u KP zavodu, kao i proizvodi iz oblasti poljomehanizacije više domaćih kompanija. Upravnik KP zavoda u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Alimpić naglasio je da je izložba, koja je prva manifestacija takve vrste u nekom od zavoda u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, podrška rastućoj privredi Srbije i da naredne godine sremskomitrovački Zavod planira da proširi spektar proizvoda i da u saradnji sa lokalnom Agencijom za ruralni razvoj, organizuje Sajam poljoprivrede.
Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada, istakao je da je cilj organizovanja ove postavke udruživanje domaćih proizvođača, jačanje njihovog nastupa na tržištu, kao i podizanje konkurentnosti, kroz favorizovanje domaće industrijske proizvodnje. Ideja organizovanja Izložbe jeste i želja da se razbiju predrasude o ceni i kvalitetu domaće mehanizacije, odnosno da se poljoprivrednici uvere da po vrlo povoljnim cenama mogu da nabave domaću mehanizaciju sa često dosta boljim tehničkim karakteristikama od uvoznih mašina.
U okviru izložbe održana je prezentacija o IPARD programu i merama agrarne politike, koju su vodili Radivoj Nadlački, savetnik u ministarstvu poljoprivrede, i direktor Uprave za agrarna plaćanja, Žarko Radat.
U kulturno-umetničkom delu programa otvaranja Izložbe učestvovali su tamburaški orkestar „Sremska banda“ iz Sremske Mitrovice, duvački orkestar Danijela Jokanovića iz Šida, kao i recitatori Aleksandar Krstajić i Bojan Petrović.

Organizator i domaćin izložbe bila je „Dubrava“ – Privredna jedinica za industrijsku proizvodnju KPZ-a Sremska Mitrovica, u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Sremska Mitrovica.

 

Svetog Dimitrija br. 6
22000 Sremska Mitrovica
info@arrsm.rs
Telefon/fax: 022/610-573

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

 

Vremenska prognoza
Kursna lista
 
 
 

PRATITE AKTUELNE KONKURSE OVDE

Prezumite brošuru "Agencije za ruralni razvoj"

 

Strategija ruralnog razvoja grada Sremska Mitrovica je pripremljena na osnovu savremenih kretanja u oblasti strateškog planiranja i treba da obezbedi naše sigurnije i kvalitetnije približavanje Evropskoj Uniji i savremenom svetu uopšte.

STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA GRADA SREMSKA MITROVICA

Ruralni razvoj
Iskustva
Ruralni turizam

Boravak u prirodi je važan za decu. Prosečno školsko dete, ukoliko može da bira, radije će ostati unutra, uz računar i razne elektronske igrice, međutim, deci je potreban svež vazduh i kretanje. To je potrebno svima. Roditelji koji nađu načine za porodično druženje van kuće, neguju telo svog deteta isto koliko i njegovu povezanost sa životom uopšte, kao i veze između dece i roditelja.

Svako dete zaslužuje vezu sa prirodom koja nam pruža uslove za život. Na ovaj način hranite detetovu dušu.

Deca i priroda
   

Savremena definicija pojma RURALNIO RAZVOJ podrazumeva integralni i višesektorski te održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diversifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, fosilizacije pejzaža te generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diversifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja pak, predstavlja, osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

Održivost je ključna komponenta razvojnog procesa radi nužnosti uravnoteženja razvoja društva, privrede i životne sredine koja vodi do postojanog i kontinuiranog razvoja, a bez opasnosti za ugrožavanje bilo kog elementa koji čini integralni deo razvojnog procesa. Krajnji cilj jasno je definisan razvojni put koji će dovesti do privredne, društvene i političke promene u svrhu poboljšavanja kvaliteta života celokupne populacije ruralnog prostora.

Skupština Grada Sremska Mitrovica je na svojoj sednici održanoj dana 11.06.2013. godine donela Odluku o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću „Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica“.

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

Svrha osnivanja Agencije je pružanje podrške naporima Grada u obavljanju  redovnih delatnosti u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja i uspostavljanju veze između korisnika, grada, ministarstava i donora, izrade projekata i pružanja neophodnih usluga krajnjim korisnicima (poljoprirednici, preduzetnicim, prerađivači, lica koja se bave turizmom i ostali).
Pretežna delatnost Agencije je: 7022 Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ Sremska Mitrovica| www.arrsm.rs | © 2013. all rights reserved

-->