AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ - SREMSKA MITROVICA
 

Svetog Dimitrija br. 6
22000 Sremska Mitrovica
info@arrsm.rs
Telefon/fax: 022/610-573

Ruralni razvoj
Iskustva
Ruralni turizam
 

IZDVAJAMO: „GLjIVE KAO HRANA I LEK“

Prvog vikenda oktobra, na mitrovačkom Gradskom trgu, održana je Međunarodna gastro manifestacija „GLJIVE KAO HRANA I LEK“, u organizaciji Udruženja „Lisičarka“ iz Sremske Mitrovice, a sa ciljem približavanja čarobnog carstva gljiva stanovništvu. Podršku manifestaciji dali su Grad Sremska Mitrovica, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Centar za kulturu „Sirmiumart“, mitrovačka Agencija za ruralni razvoj i Turistička organizacija, kao i brojni medijski partneri.

Prema rečima Jelene Milošević, predsednice Udruženja „Lisičarka“, članovi ovog udruženja su imali prilku da putuju u zemlje u okruženju i posete slične manifestacije. Od svakog su pozajmili ono najbolje i to prezentovali svojim sugrađanima. Zadovoljni su posećenošću, kao i pozitivnim komentarima koje su dobili za organizaciju događaja i od strane posetilaca, ali i svih učesnika. S obzirom na to da imamo slabu naviku konzumiranja gljiva, još manje ih koristimo kao lek, članovi Udruženja „Lisičarka“ želeli su ovom manifestacijom da gljive i njihova hranljiva i lekovita svojstva približe Mitrovčanima i svima onima koji su posetili manifestaciju. Predsednica udruženja je dala savet da gljive bar jednom nedeljno treba konzumirati, jer su veoma zdrave i korisne našem organizmu, i preporučila da treba malo više da se bavimo gljivarstvom - hobijem koji podrazumeva prijatnu i zdravu šetnju kroz šumu, i koji oslobođa od stresa.

Učešće su uzeli prerađivači gljiva iz Grčke, Hrvatske i Slovenije, kao i članice Mikološko gljivarskog saveza Srbije, nekoliko proizvođača lekovitih suplemenata i  preparata od gljiva i prerađivači lekovitih biljaka i gljiva iz Srbije, kao i izlagači gastro specijaliteta iz Sremske Mitrovice.

Izlagači su predstavili konzumne proizvode od gljiva - sušene, marinirane, slatko, čokoladu, ratluk, testenine, makarone, supe, rižoto, kao i lekovite preparate koji pomažu u lečenju i jačanju imuniteta. U okviru manifestacije organizovano je „gljivarenje“ na Fruškoj gori, i prvi put su građanima predstavljene samonikle gljive sakupljene u našem okruženju.  

Posetioci su imali priliku da probaju gulaš od gljiva, pohovane gljive, bukovače na žaru, suvlaki od šampinjona, rolnice i pite od gljiva, kuglof, medenjake, slatko, ratluk i čokoladu od gljiva, kao i specijalitet - pastu od tartufa.

Kulturno-umetnički program u okviru otvaranja manifestacije, obogatili su horovi „Irida“ i „Srpski dom“,  Tamburaški orkestar „Srem“, Folklorni ansambl „Branko Radičević“ iz Sremske Mitrovice i kulturno umetničko društvo iz Jarka.

Manifestacija je imala i edukativni karakter, te je u čitaonici Biblioteke „Gligorije Vozarović“ održano predavanje „Lekovite i fantastične gljive i gde one rastu“.

U ime lokalne samouprave, prisutnima se obratio Tomislav Janković, predsednik skupštine Grada Sremska Mitrovica, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što jedna ovakva manifestacija postoji u Sremskoj Mitrovici, i da bez obzira što se održava po prvi put, okupila je veliki broj izlagača, a zahvaljujući učesnicima iz Hrvatske, Slovenije i Grčke, ima i međunarodni karakter. Prema njegovim rečima, ovakvi događaji doprinose popularizaciji prirodnih potencijala Sremske Mitrovice i Fruškogorja u oblasti gljivarstva, doprinose afirmaciji zdrave ishrane, i nada se da će manifestacija postati tradicionalna, i iz godine u godinu sve posećenija.

Manifestaciju je zvanično otvorio Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede – resor ruralnog razvoja, a prisutan je bio i Miloš Šešlija, savetnik za agroekonomiku poljoprivrede u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

IZDVAJAMO: RAVNJE: DRUGI „DANI PAPRIKE“

U srcu Mačve, drugu godinu za redom, nastavila se jedna od najmlađih manifestacija na agro – gastro sceni Srema i Mačve. Reč je o “Danima paprike”, koji su u nedelju 9.septembra održani u centru sela Ravnje, koje je nadaleko poznato po paprici krupnog ploda. Iako ova godina nije bila idealna za rod paprike, svoje proizvode izložilo je 20-ak članova Udruženja povrtara „Ravnjanska kapija“- organizatora manifestacije. „Dane paprike“ podržala je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
-Udruženje je od 14 članova ove godine poraslo na čak 50. Prošle godine smo organizovali prvi put ovu manifestaciju i ove godine smo se odlučili da ponovo budemo domaćini iako je rod paprike dosta slabiji. Manifestacija je značajna jer dolazi puno ljudi koji su zainteresovani za našu papriku, za kupovinu semena, kao i za proizvode od paprike i konzumnu papriku. Prošle godine smo izvozili dosta u inostranstvo, u Evropu, u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i druge zemlje. U selu preko 100 kuća proizvodi papriku na poršini od oko od 70 do 100 hektara, isključivo papriku za ajvar, kaže Milan Bučić predsednik Udruženja „Ravnjanska kapija“.
Kao i prethodne godine, merila se najteža paprika, koja je ove godine težila 320 grama i donela ju je Valentina Vasić iz Ravnja.
U takmičenju za najukusniji ajvar učestvovalo je pet ekipa: „Crnobarke“ iz Crne Bare, „Ravnjanke“ iz Ravnja, „Mačvanke“ iz Glušaca, Kancelarija za mlade iz Sremske Mitrovice i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Po oceni žirija, koji su činili članovi Udruženja ugostiteljskih i turističkih profesionalaca „Brend Balkana“ iz Kuzmina, najukusniju ajvar spremile su žene iz Crne Bare.
-Nema posebne tajne u pravljenju ajvara, svi pravimo isto, samo je bitno koliko je ljubavi uloženo u to. Bitno je da je paprika čista i dovoljno pečena, rekla je Vesna Jurišić, predsednica udruženja „Crnobarke“ iz Crne Bare.
"Išli smo u Afriku, da sadimo papriku" i ove godine bila je tema likovne radionice najmlađih Ravnjanaca, učenika OŠ "Dobrosav Radosavljević Narod" iz ovog mesta, koji su oslikali prava umetnička dela.
Agencija za ruralni razvoj je prepoznala zanačaj ove manifestacije i podržala je i ove godine u cilju popularizacije ne samo povrtarstva nego i afirmisanja i brendiranja prerađivačke delatonosti.

-Ravnje je oduvek bilo poznato po povrtarstvu, a poslednih dve do tri decenije Ravnjanci  se intenzivno bave uzgajanjem paprike i postali su prepoznatljivi po tome. Udruženje „Ravnjanska kapija“ ostvarilo je pravo na sredstva po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni ravoj, u cilju podrške udruženjima građana čija je delatnost u funkciji ruralnog razvoja i unapređenja poljoprivrede. Jedan deo dobijnih sredstava povrtari su usmerili na organizovanje manifestacije kojom su krunisali ovogodišnji rad na polju uzgoja paprike. Iako ova godina nije bila povoljna za papriku, članovi Udruženja nisu želeli da prekidaju održavanje manifestacije koju su započeli prošle godine, jer gajenje paprike u Ravnju ima dugu tradiciju. Baštovanstvom i povrtarstvom Ravnjanci su se bavili i pre Drugog svetskog rata. Preko 70% domaćinstava gaji papriku na ukupnoj površini od oko 100 ha. Ravnjanci su nekoliko decenija posvetili selekciji, ukrštanju i stvaranju svoje sorte koju često nazivaju Ravnjanska kapija. Ona je najviše zastupljena na ravnjanskim njivama, veoma je otporna, izdržljiva, ukusna, lepog oblika, a domaćice je obožavaju, jer je odlična za ajvar. Zato i želimo da napravimo brend od ajvara spremljenog od ravnjanske paprike, koji svakako može da povrtarima obezbedi dodatnu vrednost i dodatne prihode – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Srđan Tanasić dipl. inž. zaštite bilja rekao je: “Već drugu sezonu vodimo proizvodnju ovde u Ravnju i ova godina je bila loša za papriku vremenski uslovi nisu pogodovali uzgoju paprike. Ako uporedimo prošlu i ovu godinu temperature su bile daleko ispod proseka, pogotovu u junu kada je paprika još u fazi zametanja plodova. Bilo je više padavina i veća pojava štetočina i bolesti i pored većih inputa, doveli su do smanjenih prinosa.”

IZDVAJAMO: LEŽIMIR: 5. OVČARSKI DANI

Ležimir je peti put  za redom  bio stecište svih ljubitelja ovaca, ovčarstva i ovčarske tradicije, kao i svih putnika namernika koji su se u subotu, 8.septembra, zadesili u ovom fruškogorskom selu. Ovčarski dani postali su tradicionalna manifestacija, koja u Ležimiru svake jeseni privlači sve veći  broj ljudi širom Vojvodine.
Manifestacija je održana u organizaciji Udruženja odgajivača ovaca i koza Sirmijum, a uz podršku Agencije za ruralni razvoj i pokroviteljstvo  Grada Sremska Mitrovica. Ovčarske dane ove godine otvorio je pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Zoran Ninković.
-Ovo je postala već tradicionalna manifestacija u Ležimiru i ove godine se održava po peti put. Značajna je i bitna za sve one koji se bave ovim poslom, da se upoznaju i razmene pozitivna i negativna iskustva vezano za razvoj kvaliteta naših osnovnih stada. Nadam se da će u narednom periodu postati još masovnija i doprineti razvoju ovčarstva i kozarstva u ovom kraju, rekao je Ninković u ime lokalne samouprave.
Predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza Sirmijum, Lazar Smiljanić izjavio je da je cilj ove manifestacije popularizacija ovčarstva i kozarstva na Fruškoj gori i u čitavom Sremu.
-Od ovčarstva je živeti teško. Potrebno je sistemsko rešenje u ovčarstvu i kozarstvu. Kao za goveda, potrebno je da se otvori jedna klanica koja će klati i izvoziti. Ljudi su počeli da drže ovce. Od kada smo počeli, pomaka ima, ali to još nije dovoljno, izjavio je Smiljanić.
Tokom manifestacije, pored izložbe ovaca i koza, održano je i takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša, nadvlačenje konopca, nastup glumaca, pesnika i pevača, izložba slika kao i nastup folkloraša Kulturnog centra Martinci i KUD –a „Dositej Obradović“ iz Grgurevaca. Ni ove godine nije izostalo nadmetanje u ženskom fudbalu. Utakmicu su odigrale domaće fudbalerke protiv ekipe Udruženja žena „Višnja“ iz Grgurevaca. Posebno mesto sa štandovima imali su proizvođači meda, rakije, vina i udruženja žena koja su još jednom pokazala svoja umeća. Bile su prisutne žene iz Rakovca, Grgurevca, Banoštora, Suseka i Laćarka, a ležimarsko Udruženje žena „Spomenak“ organizovalo je tog dana podmanifestaciju pod nazivom „Bakin kutak“.
-Izložili smo starinske stvari, koje smo našli čak i na tavanu. Pravili smo starinske kolače, ali i ove modernije. Pored nas, učestvovalo je osam udruženja žena iz okolnih mesta, našeg komšiluka, sa kojima se najviše družimo , kaže Vera Stefančevića.
Među brojnim izložbenim štandovima, posebno se isticao štand sa tradicionalno pripremljenim kozijim sirevima Poljoprivrednog gazdinstva Kovačević iz Suseka.
-Naše gazdinstvo broji oko 200 grla koza. Bavimo se prodajom mleka  i preradom mleka u kozije sireve. Pogon nam je trenutno u izgradnji i biće uskoro gotov. Ovde smo treću godinu za redom. Svake godine je sve više izlagača, ali manje stočara. Ovaj posao se isplati samo ako imaš tržište. Mora se mnogo raditi na promociji i marketingu, rekao je Sima Kovačević.
Za sve gurmane, omiljeni deo ove manifestacije bilo je takmičenje u spravljanju ovčijeg paprikaša, a miris dobrog kotlića širio se nad celim Ležimirom. Ekipa „Indijanci“, po svemu sudeći najmlađa je među svim, a već godinama unazad bili su najbolji kuvari na Ovčarskim danima.

 

IZDVAJAMO: KUZMIN:18.SAJAM SVINJA I POLJOPRIVREDE

U Kuzminu je krajem avgusta održan 18. Sajam svinja i poljoprivrede na kome se okupio veliki broj proizvođača stočne hrane, uzgajivača svinja i poljoprivrednika iz svih krajeva Srema. Za organizaciju Sajma ove godine bila je zadužena Mesna zajednica Kuzmin, sa svojih osam udruženja. Bili  su tu udruženje žena, konjara, ribolovaca, Udruženje “Sremska kuća”, Fudbalski klub, Kulturni centar, Lovačko udruženje i Udruženje  odgajivača svinja “Graničar”, uz podršku Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Pored izlagača, u Kuzminu se skupio i veliki  broj posetilaca sa kojima je razgovarao i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović. Sajam je svečano otvorio gradonačelnik Sremske  Mitrovice, Vladimir Sanader koji je rekao da je ovo jedna od najznačajnijih poljoprivrednih manifestacija koja se održava u ovom 
kraju.

- Srem je poljoprivredni kraj, a Sremska Mitrovica sa svojim selima sigurno predstavlja jednu od najznačajnijih poljoprovrednih regija ne  samo u Srbiji nego možda čak i u Evropi. Mi smo ovde kroz vekove poznati kao odlični odgajivači svinja, a Ministarstvo poljoprivrede mnogo toga  čini da poboljša stočarsku proizvodnju. Takođe i mi kao Grad se trudimo da naši stočari dobiju deo državne zemlje po osnovu stočarstva. Nadam se  da će vas u budućnosti pratiti mnogo bolja cena svinja, da će tržište biti bolje za vas, a da ćete vi sve više pratiti nove trendove u ovoj  oblasti – rekao je prilikom otvaranja Sajma svinja u Kuzminu gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader i dodao da se nada da  će ova proizvodnja, naročito sa dolaskom kompanije “Mitros Fleischwaren”, dostići onaj nivo koji je imala 80-ih godina prošlog  veka.

Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj napomenuo je da je ova manifestacija veoma važna za ruralni razvoj Srema i Mačve i dodao:
- Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica je prepoznala značaj ovog Sajma koji je na jednom mestu okupio ne samo veliki broj  posetilaca, nego i sva seoska udruženja. Celo selo je stalo iza ove manifestacije, vidi se napredak u organizaciji i nadam se da ćemo za dve  godine doživeti i njen jubilej. Zbog toga smo mi u okviru svog konkursa dodeli sredstva Udruženju “Graničar” za organizaciju ovog Sajma, kao i  za unapređenje njihovog rada. Potpredsednik Saveta Mesne zajednice Kuzmin Stevan Savčić rekao je da ovaj Sajam mnogo znači za ovo selo i dodao da je prisutno 12 izlagača  svinja, 13 proizvođača stočne hrane i mehanizacije, kao i 35 fijakera koji su učestvovali u defileu kroz selo.

Predsednik Udruženja odgajivača svinja “Graničar” Vladislav Živanović istakao je da ovaj Sajam veći u odnosu na prošlogodišnji, jer je  zabeleženo oko dve hiljade posetilaca. Među izlagačima u Kuzminu bila je i kompanija “Hrana produkt” iz Salaša Noćajskog. Branko Krstić iz ove kompanije rekao je da ovakvi sajmovi  imaju veliki značaj za njih, jer je to prilika za direktan kontakt proizvođača sa kupcima i dodao: - Na taj način mi razmenjujemo informacije, kupci saznaju šta je to novo što mi nudimo, a mi saznajemo koji su to njihovi problemi i zajedno pokušavamo da nađemo rešenje za njih. Pored stručnih predavanja za poljoprivrednike, posetioci su imali priliku da probaju razne sremske đakonije i uživaju u bogatom kulturno 
umetničkom programu koji su pripremili članovi Kulturnog centra Kuzmin. Bili su tu recitatori Jelena Živković i Igor Živanić i orkestar  harmonika koji su činili: Srđan Stanojević, Boško Petković, Miloš Simić,Ognjen Lukić, Mihajlo Radovanović, Veljko Eraković i Borivoje  Maksimović, pod umetničkim rukovodstvom prof. Marije Isailović. Sve to su pesmom i igrom “začinili” tamburaši i članovi folklorne sekcije  Kulturnog centra. U sklopu Sajma održana je i fijakerijada, kao i takmičenje u kuvanju najboljeg kotlića. Članovi seoskog ribolovačkog  udruženja ispekli su 30 kilograma ribe i spremili riblju čorbu za sve posetioce, a Udruženje žena “Dika” Kuzmin priredilo je tradicionalni  sremski ručak. Kako kažu organizatori, deo prihoda od Sajma namenjen je za kupovinu narodnih nošnji za folklornu sekciju Kulturnog centraa Kuzmin.

IZDVAJAMO: MITROVČANI NA SAJMU PRIVREDE U MODRIČI

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica imala je svoje predstavnike na Sajmu privrede u Modriči, od 6. do 7. septembra. Na ovoj dvodnevnoj privrednoj manifestaciji učešće je uzelo 220 izlagača iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko distrikta. Sajam je organizovala Razvojna agencija opštine Modriča, pod pokroviteljstvom opštine i uz podršku Vlade Repbulike Srpske.
Na Sajmu su bili izloženi industrijski i zanatski proizvodi, prehrambeni i proizvodi kućne radinosti, te održana modna revija, a održana je i izložba pljoprivrednih proizvoda, poljoprivredne mehanizacije, stoke i sitnih životinja.
Pčelarstvo „Tonda“, odnosno mladi pčelar Dragan Majkić iz Sremske Mitrovice, ponudio je med i različite proizvode od meda, kao i pčelarsku opremu, dok su žene iz “Zlatnog runa Sirmiuma” predstavile svoje prouzvode od vune, napravljene tradicionalnom tehnikom pustovanja.

Ovom akcijom Agencija nastavlja sa podrškom mitrovačkim proizvođačima u učešću na domaćim i međunarodnim sajmovima i manifestacijama, a u cilju promocije potencijala mitrovačkog ruralnog područja.
Sajam u Modriči je međunarodnog karaktera, a Agencija za ruralni razvoj je učešće uzela sa ciljem povezivanja stranih i lokalnih subjekata, preduzeća, poljoprivrednika, udruženja, ali  i privrednih komora Republike Srpske, Federacije BiH i zemalja u okruženju, kao i prezentacije novih proizvoda i usluga.

IZDVAJAMO: OD SADA I NA AGROKLUBU

Pregled svih tekstova o aktivnostima Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica od sada su dostupne i na sajtu Agrokluba, na sledećem linku:

https://www.agroklub.rs/partner/agencija-za-ruralni-razvoj-grada-sremska-mitrovica/18456/tekstovi/

Agroklub je poljoprivredni portal na kom mogu da se prate aktuelnosti u oblasti poljoprivrede, šumarstva, seoskog turizma, izvorima finasiranja i brojne druge agroteme.

IZDVAJAMO INTERNET STRANICE ZA REGISTROVANE POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica organizovala je u Vikend naselju Koruška, (Susek) predstavljanje internet stranica tri proizvođača (privrednika/poljoprivrednika) iz mitrovačkog ruralnog područja. Ovim je nastavljena prošlogodišnja akcija „Ulaznica poljoprivrednim proizvođačima u svet interneta”.

„I ove godine Agencija za ruralni razvoj nastavlja praksu izrade internet stranica za poljoprivredne proizvođače sa teritorije Grada Sremska Mitrovica. Ove godine smo se odlučili za jedno lice koje se bavi pčelarstvom, odnosno proizvodnjom meda i proizvoda od meda, a poseduje i sopstvenu pčelarsku opremu i api komoru u Vikend naselju Koruška. Sajt je dobila i jedna preduzetnica iz Kuzmina koja se zajedno sa svojom porodicom bavi preradom mesa, tačnije proizvodnjom kulena i ostalih suvomesnatih proizvoda, a vlasnik trećeg sajta je Poljoprivredno gazdinstvo Žilić iz Martinaca, koje se bavi preradom mleka, odnosno proizvodnjom različitih vrsta kravljeg sira. Internet stranice su, kao i prethodne godine, izrađene u saradnji sa Agroklubom. Poljoprivrednici dobijaju sajtove godinu dana besplatno na korišćenje, a posle isteka tog perioda oni se odlučuju, ukoliko im je taj vid komunikacije sa kupcima pokazao kao koristan, da samostalno preuzmu obavezu finansiranja i održavanja internet sajta. U tom slučaju cena zakupa internet domena i održavanja stranice iznosi 7.000 dinara na godišnjem nivou, što je veoma povoljno, i za tu opciju su se svi prošlogodišnji subjekti i odlučili. Akcija doprinosi i afirmaciji i popularisanju legalne prerađivačke delatnosti odnosno registraciji poljoprivrednih proizviđača u prerađivačkoj delatnosti, koja u poljoprivredi uvek obezbeđuje i dodatnu vrednost. Posebno su nam ove godine u fokusu prerada mesa i mleka i do kraja godine planiramo još jednu akciju, odnosno realizaciju konkursa putem kojeg ćemo obezbediti podsticajna sredstva za prerađivače mesa i mleka, ali i u oblasti marketinga. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi odlične mere što se tiče dodele podsticajnih sredstava za nabavku mašina i opreme za prerađivačku delatnost, posebno za proizvodnju mesa i mleka, a mi smo se odlučili da se nadovežemo na te mere i da obezbedimo sredstva poljoprivrednicima za reklamiranje i promociju svojih proizvoda, za bolju komunikaciju sa kupcima, i time doprinesemo da lakše prodaju svoje proizvode“, izjavio je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Sajtovi su već u funkciji, kvalitetno su izrađeni, nude informacije o subjektu, o proizvodima, foto-galeriju, prikaz lokacije, kontakt podatke, povezane su sa profilima na društvenim mrežama i prilagođene tabletima i pametnim telefonima.

www.kulentodoskovickuzmin.com - Prerada mesa "Todošković" Kuzmin,
PR Marijana Todošković


„Perada mesa Todošković skoro je registrovana, porodična je firma i svekar je prvi počeo sa proizvodnjom kulena još pre 60 godina. Internet stranica koju nam je obezbedila Agencija za ruralni razvoj će nam pomoći da dođemo do više kupaca, da osim prodaje na kućnom pragu možemo da reklamiramo i prodajemo svoje proizvode i putem interneta. Što se tiče proizvodnje, u pitanju su suvomesnati proizvodi: kulen, kobasica, slanina, pečenica, sve po starom, tradicionalnom receptu”, izjavila je Marijana Todošković iz Kuzmina.

www.sirzilic.com - Kravlji sir - domaći, Poljoprivredno gazdinstvo Žilić, Aleksandar Žilić, Martinci

„Trenutno na svom porodičnom poljoprivrednom domaćinstvu imamo tri krave i pravimo različite vrste sira. Za sada radimo šest vrsta sira: domaći tvrdi, tvrdi dimljeni, tvrdi sa paprikom, slatki mladi u kriški, sitni kiseli sir i domaću fetu. Do sada su nam najbolja reklama bili konzumenti, a to su uglavnom komšije, prijatelji i poznanici, a zahvaljujući novoj interner stranici sada smo vidljivi u bukvalno celom svetu. Proizvodnjom smo počekli da se bavimo 2016. godine, a proizvode prodajemo uglavnom meštanima našeg sela i u Sremskoj Mitrovici, Laćarku, Kuzminu. Nadam se da ćemo, uz pogodnosti koje internet nudi, proširiti našu prodajnu mrežu”, izjavio je Aleksandar Žilić iz Martinaca

www.pcelinjaktonda.com - PČELARSTVO TONDA - proizvodi od meda, pčelarska oprema i apikomora, Dragan Majkić, Sremska Mitrovica / APIKOMORA I PČELINJAK – Vikend naselje Koruška, Susek

„Dobro nam je došla internet stranica, vrlo je korisna za promociju, i već sam se odlučio da je zadržim dokle god se bavim ovom poslom. Cela Srbija, ali i ceo svet sada zna za moju pčelarsku radnju, za pčelinjak i za med. Pre pet godina sam počeo da se bavim ovim poslom i veoma sam zadovoljan, trenutno imam 120 pčelinjih društava, planiram da proširim na 300, 400, koliko mogu samostalno da radim. Trenutno imam jedan mali pčelinjak sa prijateljem koji mi pomaže u nekoj meri, ali devedeset posto stvari radim sam uz porodicu. Posedujem i api komoru koja je već imala veliki broj korisnika, koji redovno dolaze ovde na Korušku kod mene da se inhaliraju vazduhom iz košnice, što je vrlo dobro za lečenje raznih respiratornih oboljenja, a naročito pomaže kod lečenja astme i bronhitisa, kako kod dece, tako i kod odraslih”, izjavio je Dragan Majkić koji se bavi pčelarstvom.

IZDVAJAMO: KRENULA BESPLATNA KONTROLA PRSKALICA


Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, krenula je sa akcijom kontrole prskalica i orošivača na teritoriji Grada Sremska Mitrovica. Time je podržan program kontrole mašina za zaštitu bilja koji se realizuje na republičkom nivou, a sprovodi ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu bilja. Poljoprivredne priključne mašine kontroliše mitrovačka Poljoprivredna stručna služba, dok je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica zadužena za sprovođenje kampanje o značaju ove akcije i pozitivnim efektima koje ona donosi.

Akcija je krenula u Manđelosu, a do jeseni će se realizovati i u ostalim mitrovačkim selima gde bude zainteresovanih da potpuno besplatno provere svoju mehanizaciju.

„Cilj ove kontrole je provera tehničke ispravnosti prskalica i atomizera i provera njihove pouzdanosti u radnim uslovima. Ovde u Manđelosu proveravamo prskalice desetak poljoprivrednika u akciji koju je organizovao i finansirao Grad Sremska Mitrovica. Mera kontrole prskalica još uvek nije obavezna, ali biće uvedena vrlo brzo, a mi smo među prvima na teritoriji Srbije koji izvode ovakvu akciju. Provere će biti neophodne prilikom ulaska u Evropsku uniju kada će svi poljoprivredni proizvođači morati da imaju kalibrisane prskalice i atomizere. Nadam se da ćemo u narednim godinama u većem obimu obuhvatiti kalibracije, odnosno više poljoprivrednih proizvođača.”, rekao je Jovanović Živan iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica, Institut „Petar Drezgić“.

On je objasnio da akcija ima nekoliko benefita, a prvi i osnovni benefit jeste bolja i kvalitetnija aplikacija pesticida. Drugi benefit je racionalnija potrošnja hemijskih sredstava, ekonomska ušteda u smislu potrošnje vode, hemijskih sredstava, vremena, goriva i treći benefit svakako jeste zaštita životne sredine i samih rukovaoca mašina.

Marko Kusić, poljoprivrednik iz Manđelosa kaže da je vrlo zadovoljan i prijatno iznenađen akcijom Gradske uprave za poljoprivredu. On je istakao da je dobro s vremena na vreme iskontrolisati svoje mašine, a da kada to rade stručna lica potpuno besplatno je prilika koju ne treba propustiti.

Akcija kontrole prskalica i orošivača je nadogradnja na nedavno završenu akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada, na koju se odazvalo mnogo više subjekata u odnosu na prethodne godine.

Za ovu namenu izdvojeno je 2.000.000 dinara, čime je obezbeđeno 200 besplatnih pregleda prskalica i atomizera, kako bi se ustanovila njihova tehnička i eksploataciona ispravnost, te izvršila potrebna baždarenja.

Svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da se za ovu besplatnu uslugu prijave putem telefona 064/842- 5266 – PSS Sremska Mitrovica ili 610-573 – Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

IZDVAJAMO: ZLATNO RUNO SIRMIUMA

U cilju očuvanja nasleđa u službi lokalnog razvoja, Grad Sremska Mitrovica sklopio je partnerstvo sa organizacijom “Etno mreža” na realizaciji projekta "Profesionalizacija žena i mladih kao proizvođača rukotvorina".  Projekat se realizuje u okviru Inicijative za upošljavanje 1000 žena u ruralnim područjima (www.1000zena.rs) i ima podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, NALED-a i RAS-a. Cilj je da se na godišnjem nivou obezbedi povremeni posao za 1.000 žena i dodatni izvor prihoda za njihova domaćinstva.

Projekat podrazumeva realizaciju radionica, koje su trajale tri sedmice, u kojima су učestvовале predstavnice lokalnih zanatskih udruženja i seoskih udruženja žena, koje se bave izradom rukotvorina u različitim tehnikama.

Devet mitrovčanki, u okviru ovog projekta, prošlo je specijalizovanu obuku u jednoj od tradicionalnih tehnika – pustovanje. Pustovanje predstavlja najstariju tradicionalnu tehniku ručnog valjanja vune koja podrazumeva višečasovno trljanje vune toplom vodom i sapunom. Rezultat su vunene torbe, podmetači, loptice, sedalice i ostali proizvodi koji su nazvani ”Zlatno runo Sirmijuma”. U okviru projekta, polaznice će proći i obuke na temu dizajna i pakovanja za lokalni brend, obuke na temu unapredjenja promocije, prezentacije proizvoda i uredjenja izložbenog prostora. Jedan deo radionica odnosi se na promociju lokalnih rukotvorina kao poklona za protokol gradonačelnika i suvenira za galeriju Carske palate Sirmiuma, a sve učesnice imale su priliku da učestvuju i na završnom događaju “Etno mreže” u Skupštini Grada Beograd, u okviru konferencije “Šampioni lokalnog razvoja”. Sertifikate ženama koje su prošle obuku, uručili su Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,  i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije.

Domaćin obuka i radionica u Sremskoj Mitrovici bili su Ustanova za negovanje kulture „Srem“ i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. “Zlatno runo Sirmiuma” će se prvi put predstaviti krajem jula na Međunarodnom sajmu ruralnog stvaralaštva u Tarevcima kod Modriče.

IZDVAJAMO: DODELA SREDSTAVA MLADIM  BRAČNIM PAROVIMA ZA KUPOVINU KUĆA NA SELU

Zavod za ravnopravnost polova raspisao je KONKURS ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA BRAČNIM PAROVIMA NA TERITORIJI AP VOJVODINE  ZA KUPOVINU SEOSKIH KUĆA SA OKUĆNICOM.

Ciljevi konkursa usmereni su na:
- podsticanje razvoja ruralnih sredina
- povećanje broja žena vlasnica nepokretnosti
- oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela kroz dolazak dece i povećanje  nataliteta
- iniciranje procesa poboljšanja demografske strukture kao preduslova za pokretanje privrednih aktivnosti.

Učesnici/ce konkursa mogu da apliciraju samo sa jednom prijavom, a visina dodeljenih sredstava ne može biti veća od 1.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na Konkursu imaju:
- supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana i
- vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života, u skladu sa Zakonom.

Učesnici konkursa moraju ispunjavati sledeće uslove u trenutku podnošenja prijave na Konkurs:
1. da jedan od supružnika /vanbračnih partnera nije stariji id 40 godina života u momentu podnošenja prijave na Konkurs
2. da imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine
3. supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana u momentu podnošenja prijave, odnosno vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života (u skladu sa Zakonom);
4. da nisu vlasnici ili suvlasnici bilo kakve nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i da istu nisu otuđili u prethodnih 5 godina od dana objavljivanja Konkursa;
5. da je barem jedan od supružnika, odnosno vanbračnih partnera u radnom odnosu. Ukoliko je Učesnik konkursa u radnom odnosu na određeno vreme, radni odnos mora da traje najmanje do isteka roka za podnošenje prijava na Konkurs.
6. da nisu u krvnom, tazbinskom ili srodstvu po usvojenju sa potencijalnim prodavcem nepokretnosti.
7. da građevinska vrednost predmetne nepokretnosti ne prelazi iznos od 2.000.000,00 dinara.

Prijave na Konkurs će se primati do 25 septembra 2018. godine.

Tekst konkursa, pravilnik i obrazac prijave na internet stranici Zavoda:
http://ravnopravnost.org.rs/javni-konkursi/

IZDVAJAMO: KONTROLA PRSKALICA I OROŠIVAČA U SREMSKOJ MITROVICI

Grad Sremska Mitrovica - GU za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, krenuo je sa akcijom kontrole prskalica i orošivača u Sremskoj Mitrovici. Time je podržan program kontrole mašina za zaštitu bilja koji se realizuje na republičkom nivou, a sprovodi ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja. Akcija kontrole prskalica i orošivača je nadogradnja na nedavno završenu akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada, na koju se odazvalo mnogo više subjekata u odnosu na prethodne godine. Kontrolu će vršiti mitrovačka Poljoprivredna stručna služba, dok je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica zadužena za sprovođenje kampanje o značaju ove akcije i pozitivnim efektima koje ona donosi. Za ovu namenu izdvojeno je 2.000.000 dinara, čime je obezbeđeno 200 besplatnih pregleda prskalica i atomizera, kako bi se ustanovila njihova tehnička i eksploataciona ispravnost, te izvršila potrebna baždarenja. Ispitivanje prskalica, koje će raditi obučeni kontrolori, pružiće poljoprivrednicima mogućnost da provere svoje mašine i dobiju savet kako da smanje štete od gubitaka koje prave nebaždarene mašine.

Efekti kontrole za krajne korisnike i okolinu su višestruki:
Ekonomski efekat – Manja potrošnja sredstava za zaštitu bilja, bezbedna hrana za ljudsku ishranu i životinje, održiva proizvodnja i bolja konkurentnost našeg poljoprivrednika.
Ekološki efekat  – Čistija životna sredina i upravljanje ambalažnim otpadom.

Zdravstveni efekat – Manje rezidua, ostataka otrova u sredstvima zaštite bilja u hrani, bolja zaštita rukovaoca sredstvima za  zaštitu bilja.
Ova usluga obezbeđuje ispravnost prskalice, bolji protok, pritisak i distribuciju što doprinosi većoj bezbednosti rukovaoca, manje ostataka otrova, smanjenje zanošenja (drifta) i bolju efikasnost u radu.

Predmet kontrole su delovi za prenos snage, pumpa, mešač, rezervoari, regulator pritiska, cevi i creva, filteri, krila, rasprskivači (dizne) i manometar.

Besplatne kontrole i remonti vršiće se po mitrovačkim selima, mobilnim uređajima, a svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da se za ovu uslugu prijave putem telefona 064/842-5266 – PSS Sremska Mitrovica.

IZDVAJAMO: REZULTATI KONKURSA ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE AKTIVNOSTI UDRUŽENJA GRAĐANA U 2018. GODINI

U skladu sa Pravilnikom o dodeli bespovratnih sredstava  za finansiranje aktivnosti građana u 2018. godini, a po Konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, sledeća udruženja građana su ostvarila pravo na dodelu bespovratnih sredstava za finasiranje programskih aktivnosti i unapređenje rada u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja:

1. Udruženje „Pčelari Fruške gore“ iz Grgurevaca, iznos od 51.000,00 dinara ,
2. Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz Sremske Mitrovice,  iznos od 88 .000,00 dinara,
3. Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ iz Ravnja, iznos od 400.000,00 dinara,
4. Udruželje voćara „ Fruškogorci“  iz Manđelosa, iznos od 140.000,00 dinara,
5. Udruželje odgajivača ovaca i koza „ Sirmium“ iz Ležimira , iznos od 250.750,00 dinara,
6. Društvo pčelara „Jovan Živanović“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 165.000,00  dinara,
7. Udruženje Ruralni Centar „Sova“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 115.000,00 dinara,
8. Udruženje odgajivača stoke „Farmer SM“ iz Sremske Mitrovice,  iznos od 43.500,00 dinara,
9. Udruženje proizvođača šljiva i drugog voća „Poloj“ iz Martinaca , iznos od 20.000,00 dinara,
10. Udruženje odgajivača svinja „ Graničar“ iz Kuzmina, iznos od 210.000,00 dinara,
11. Udruženje pčelara „Fruškogorski matičnjak“ iz Ležimira, iznos od 55.000,00 dinara,
12. Asocijacija stočara Srema i Mačve“ iz Sremske Mitrovice, iznos od 101.500,00 dinara.
13. Udruželje ugostiteljskih i turističkih profesionalaca „ Brend Balkana“ iz Kuzmina, iznos od 135.000,00 dinara, i
14. Udruželje voćara i vinogradara „ Fruškogorski grozd“ iz Bešenova , iznos od 210.000,00 dinara.

IZDVAJAMO: MITROVAČKI TRG MLADIH POLJOPRIVREDNIKA

U organizaciji Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica,  od 8.juna do 1.septembra, na Trgu Vojvođanskih brigada u Sremskoj MItrovici, biće postavljen “Trg mladih poljoprivrednika“. Cilj ove takozvane “pijace mladih poljoprivrednika” jeste  podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača u plasmanu proizvoda.

Ove i prethodne godine, i Ministarstvo poljoprivrede, i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, imali su odlične mere podrške mladim poljoprivrednicima, do 40 godina starosti. Podrška je bila u dodeli avansnih, bespovratnih sredstava za otpočinjanje i unapređenje postojeće poljoprivredne proizvodnje.   Odlučili smo se da se nadovežemo na ove mere, i mladim poljoprivrednicima i ženama koje se bave poljoprivredom, na teritoriji Sremske Mitrovice, pružimo podršku u plasmanu poljoprivrednih proizvoda. Obezbedili smo prodajne tezge, na period nešto kraći od tri meseca, u gradskom jezgru Sremske Mitrovice. Pet mladih poljoprivrednika i jedna poljoprivrednica, moći će da prodaju isključivo proizvode za čiju su proizvodnju registrovani. Prihvatljivi sektori su voćarstvo, povrtarstvo i pčelarstvo, tako da će se na tezgama naći sveže jabuke, maline, tikvice, paradajz i paprika, domaći sokovi i likeri, med i ostali pčelarski proizvodi. Kako tokom sezone budu stizale nove povrtarske i voćarske kulture, tako će se i tezge na “Trgu mladih poljoprivrednika” dopunjavati novim proizvodima – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

IZDVAJAMO: ZBRINUTO VIŠE PESTICIDNOG OTPADA NEGO PROŠLIH GODINA

Završena je akcija prikupljanja ambalažnog pesticidnog otpada na teritoriji Sremskog okruga. Akcija je realizovana četvrtu godinu za redom, sa ciljem da pomenuta ambalaža ne završi u komunalnom otpadu, divljim deponijama ili kanalima u atarima, i na taj način ugrozi zdravlje stanovništva, nego da se na pravilan način deponuje i uništi. Ove godine, na nivou Srema, prikupljeno je oko 10 tona što je za dve tone više u odnosu na prethodnu godinu. Prikupljanje ambalaže sredstava za zaštitu bilja vršilo je Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja „SECPA“. Na teritoriji Sremske Mitrovice, prikupljanje je vršeno u 11 sela, a prikupljeno je nešto više od 2 tone pesticidnog otpada. Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica radila je jaku kampanju u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti prikupljanja ovog opasnog otpada.

-Ove godine sa najavom akcije krenuli smo mnogo ranije nego prethodnih godina, i koristili smo mnogo više različitih načina informisanja mitrovačkih poljoprivrednika o terminima prikupljanja, ali i o značaju pravilnog zbrinjavanja ovog otpada. I sama akcija sakupljanja je ove godine krenula ranije, što je dalo pozitivne rezultate. Na teritoriji Sremske Mitrovice prikupljeno je nešto više otpada nego prošle godine, ali ono što je važno jeste da se ove godine znatno povećao broj subjekata koji su doneli ambalažu - preko dve stotine, računajući i poljoprivrednike, zadruge i poljoprivredna preduzeća. Najviše je prikupljeno u Čalmi, ali ne zaostaju ni Martinci, Manđelos, Jarak. U Velikim Radincima i Bosutu, nije prikupljena neka značajna količina ambalaže, ali  je odziv bio veliki, što je bitan pomak u odnosu na prošlu godinu, kada su se meštani slabo uključivali u ovu akciju. Očekujemo rezultate konkursa u oblasti prekogranične saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, na koji smo aplicirali projektom čija je tema upravo pravilno i odgovorno upravljanje pesticidnim otpadom. Projektom je predviđeno postavljanje specijalnih kontejnera po selima, tako da će otpad moći da se odlaže tokom čitave sezone. Nadamo se pozitivnim rezultatima konkursa – Petar Samardžić, direktor Agencije.

IZDVAJAMO: TRG MLADIH POLJOPRIVREDNIKA

Pozivamo sve zainteresovane poljoprivrednike koji žele da svoje proizvode prodaju na “Trgu mladih poljoprivrednika“ u Sremskoj Mitrovici, da se prijave Agenciji za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, svakog radnog dana od 8 do 12 časova, na telefon 610-573, do 6.juna 2018. godine.

Prodajne tezge će biti postavljene na Trgu Vojvođanskih brigada u Sremskoj Mitrovici (plato pored Gradske kuće) u periodu od 8.juna do 1. septembra 2018. godine. Pravo učešća imaju registrovani poljoprivrednici mlađi od 40 godina i žene poljoprivrednici, sa teritorije Grada Sremska Mitrovica. Poljoprivrednici mogu prodavati isključivo proizvode za čiju su proizvodnju registrovani (prihvatljivi sektori: voćarstvo, povrtarstvo i pčelarstvo). Prijavni obrazac može da se preuzme u prostorijama Agencije, na adresi Svetog Dimitrija 6, Sremska Mitrovica. Uz prijavni obrazac potrebno je dostaviti fotokopiju izvoda iz Registra poljoprivrednih gazdinstava za 2018. godinu, koji izdaje Uprava za trezor (sa prikazanom strukturom biljne ili pčelarske proizvodnje).

Korišćenje prodajnih tezgi je besplatno, a broj tezgi je ograničen.

“Trg mladih poljoprivrednika“ organizuje Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, u cilju podrške novim generacijama mladih mitrovačkih poljoprivrednih proizvođača u plasmanu proizvoda.

IZDVAJAMO: SEZONSKI POSLOVI U POLJOPRIVREDI – model suzbijanja neformalnog zapošljavanja

Na štandu „Sezonski poslovi u poljoprivredi“ u okviru mitrovačkog Sajma zapošljavanja, svi zainteresovani za sezonske poslove u agraru imali su priliku da direktno razgovaraju sa potencijalnim poslodavcima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima o njihovim potrebama za sezonskim poslovima. Na štandu je bilo prisutno nekoliko mitrovačkih proizvođača voća, povrća i duvana, koji angažuju od 20 do 150 sezonaca.
Povezivanje sezonskih radnika sa poslodavcima sprovodi se u sklopu projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ koji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sprovodi uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GiZ). U narednom periodu očekuje se usvajanje novog zakonskog rešenja od strane Vlade Republike Srbije, koji će omogućiti pojednostavljeno angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem e-portala.
-Reforma će omogućiti da se konačno uredi oblast zapošljavanja u poljoprivredi, jer gotovo 95% sezonaca radi „na crno“, odnosno bez ikakvog ugovora. E-portal će omogućiti poljoprivrednicima da svakodnevno prijavljuju i odjavljuju radnike, za šta će izdvojiti manje od 10 minuta. Za jedan dan angažovanja radnika, troškovi poreza i doprinosa su fiksni i iznosiće oko 300 dinara. Sezoncima će biti plaćeno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu, a da se pritom ne brišu sa evidencije nezaposlenih, te i dalje imaju pravo da primaju naknadu iz fonda za nezaposlena lica ili socijalnu pomoć. Novi zakon, koji će stupiti na snagu početkom sledeće godine, podrazumeva i uspostavljanje registra sezonskih radnika, koji će olakšati poslodavcima nalaženje potrebnih sezonaca. Na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, ovaj registar će voditi Agencija za ruralni razvoj, koja će u stalnoj koordinaciji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje raditi na povezivanju poslodavaca i sezonskih radnika na lokalnom nivou. Zainteresovani mogu da se jave Agenciji na telefon 610-573, svakog radnog dana od 8 do 12 časova – Petar Samardžić, direktor Agencije.

IZDVAJAMO: Mitrovčani na majskom sajmu poljoprivrede

Međunarodni poljoprivredni sajam, već 85 godina vrhunski je reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj meri se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma. Novosadski sajam u maju okuplja sve značajne aktere agrobiznisa u ovom delu Evrope, ali i predstavnike privrednih grana koje se naslanjaju na poljoprivredu. Na Poljoprivrednom sajmu su istovremeno prezentovana najnovija tehnološka dostignuća u agraru i primena nauke u poljoprivredi, izložba organske hrane, Nacionalna izložba stoke, bikovi teški i po dve tone, kombajni i traktori koji koštaju oko pola miliona evra, ponuda proizvoda i usluga iz najudaljenijih krajeva sveta.
Izuzetno značajan segment su i poslovna i strukovna okupljanja, na kojima se obrađuju najaktuelnije teme, uz nezaobilazan transfer znanja i iskustava.
Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, i ove godine je organizovala posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Obezbeđene su ulaznice i autobuski prevoz za 200 mitrovačkih poljoprivrednika, na najveći i najznačajni agrobiznis događaj u našoj zemlji, ali i celoj centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Majski sajam je ogledalo agrara, presek aktuelnih dostignuća, tema, proizvoda i usluga iz oblasti poljoprivrede. Našim poljoprivrednicima je uvek najzanimljivija mehanizacija, koja se ove godine izlagala na oko 22.000 kvadrata, što je trećina otvorenog izlagačkog prostora sajma. Predstavljena je mehanizacija za svačiji džep. Najčešće se kupuje povoljna priključna mehanizacija, ali su uvek najatraktivniji štandovi sa najskupljim eksponatima. Bar za razgledanje. Ove godine je to svakako samohodna vadilica za šećernu repu od 600.000 evra, kao i „John Deer“ traktor guseničar čija je cena oko 300.000 evra. Veliku pažnju su privukle i „Dubrava“ prikolice KPZ Sremska Mitrovica, koji se posle decenije odsustva vratio na novosadski sajam. Većina izlagača je obezbedila sajamske popuste, koji su se kretali od 3 do 10 odsto, dok su najveći popusti bili na placu „Agromehanike“ gde su se mašine, oprema i rezervni delovi mogli nabaviti po cenama nižim i do 30 odsto. Prodavci su spremili i specijalne uslove finansiranja, kreditiranja i akcije tokom trajanja sajma. Agencija za ruralni razvoj stoji na raspolaganju svima koji su se odlučili za nabavku neke mašine, oko pomoći za ostvarenje povrata dela sredstava po osnovu konkursa koji se očekuju i na nacionalnom i na pokrajinskom nivou – Petar Samardžić, direktor Agencije.
Prošle godine sam konkurisao za bespovratna sredstva za traktor po predračunu, taj zahtev je bio bezuspešan, pa nisam ni kupio traktor. Ove godine sam se na sajmu ipak odlučio za kupovinu traktora od 90 konjskih snaga, kao i za kupovinu prskalice, za koje ću ponovo konkurisati ove godine kada se konkursi otvore. Nadam se da ću ove godine imati više uspeha, jer sam investiciju već realizovao i zahteve ću podneti sa računima  - Jova Radosavljević iz Ležimira.
Znači mi ova poseta sajmu koju nam je omogućila Agencija za ruralni razvoj. Imao sam priliku da vidim interesantne ponude od banaka za poljoprivredne kredite, ali i opremu i mehanizaciju koju koristim u plasteničkom povrtarstvu – Momčilo Uzelac, mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice.
Ove godine sam na sajmu uglavnom razgledao mehanizaciju, i raspitivao se oko uslova finansiranja. Sačekaću da se otvore konkursi za povrat sredstava, pa kada sagledam sve uslove odlučiću da li ću ove godine nabaviti neku mašinu. Izlagači nude cene sa popustom, ali čini mi se da su cene dosta više u odnosu na prošlu godinu – Miloš Kekić iz Velikih Radinaca

IZDVAJAMO: Objavljen IPARD Vodič za korisnike – Mera M3

Vodič za korisnike pojašnjava ciljeve i namenu IPARD II programa, način korišćenja i uslove za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, kontrolu, postupke i potrebnu dokumentaciju za sprovođenje Mere 3 - Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Vodič u elektronskoj formi može da se preuzme sa zvanične internet stranice Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - http://www.minpolj.gov.rs/ipard-program-2014-2020/ i Uprave za agrarna plaćanja - http://uap.gov.rs/mera-3-investicije-u-fizicku-imovinu-u-v…/, u delu posvećenom IPARD programu, dok su štampana izdanja dostupna u prostorijama UAP, kao i u Poljoprivredenim savetodavnim i stručnim službama Srbije i Poljoprivrednim stručnim službama AP Vojvodine. Takođe, na zvaničoj internet stranici UAP možete pronaći i uputstva za prikupljanje određene dokumentacije, kao i propise koji definišu nacionalne uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine, javnog zdravlja, dobrobit životinja i bezbednost na radu (http://uap.gov.rs/mera-3-investicije-u-fizicku-imovinu-u-v…/).

Vodič pomože korisnicima da bolje razumeju celi proces za ostvarivanje prava na IPARD podsticaj i vaša prava i obaveze: od vremena objavljivanja javnog poziva, preko podnošenja zahteva za odobravanje projekta, kontrole na licu mesta, prijema rešenja o odobravanju projekta, realizacije investicije, pa sve do isplate podsticaja.

Vodič i prateću dokumentaciju možete preuzeti u prilogu:

Vodič za korisnike IPARD II programa – M3
Prilog 1 – Lista prihvatljivih investicija i troškova
Prilog 2 – Obrazac zahteva za odobravanje projekta
Prilog 3 – Obrazac zahteva za isplatu podsticaja
Prilog 4 – Kontakti PSSS Srbije i PSS AP Vojvodine
Prilog 5 – Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi
Prilog 6 – Minimalni nacionalni uslovi za meru 3

IZDVAJAMO:POZIV SEZONSKIM RADNICIMA U POLjOPRIVREDI

Pozivaju se sva lica zainteresovana za obavljanje sezonskih poslova u poljoprivredi, sa ili bez iskustva, da se jave Agenciji za ruralni razvoj Grada Sremske Mitrovica na telefon 022/610-573, svakog radnog dana od 8 do 12 časova, u periodu od 3-17. maja, u cilju pružanja podrške pronalasku sezonskog posla u sektoru poljoprivrede.

Povezivanje svih zainteresovanih lica sa poslodavcima obaviće se 18. maja na Sajmu zapošljavanja (štand Sezonski poslovi u poljoprivredi) koji se održava u PSC „PINKI“ od 11-13 časova, prilikom čega će svi zainteresovani za sezonske poslove imati priliku da direktno razgovaraju sa potencijalnim poslodavcima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima o njihovim potrebama za sezonskim poslovima.

Posebno ohrabrujemo žene zainteresovane za sezonski rad u poljoprivredi da se uključe u ovu inicijativu.

Povezivanje sezonskih radnika sa poslodavcima sprovodi se u sklopu projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ koji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sprovodi uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GiZ). U narednom periodu očekuje se usvajanje novog zakonskog rešenja koji će omogućiti pojednostavljeno angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi. Više o ovoj inicijativi možete saznati na Sajmu zapošljavanja 18. maja u Sremskoj Mitrovici.

IZDVAJAMO: PRIMENA DIGITALNIH INOVACIJA U POLjOPRIVREDI – BUGARSKI PRIMER

Agecija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica organizovala je studijsko putovanje u Bugarsku na temu digitalne poljoprivrede. Na putovanje su uz predstavnike Agencije išli i poljoprivrednici i subjekti seoskog turizma iz Sremske Mitrovice, koji su sa ovog putovanja doneli pozitivno iskustvo. U sklopu studijskog putovanja mitrovčani su imali priliku da posete nekoliko poljoprivrednih gazdinstava, velike i male poljoprivredne sisteme, u okolini Sofije i Plovdiva, koji primenjuju određene digitalne inovacije, kao i da učestvuju u radionicama gde su prezentovana rešenja i digitalne platforme koje se primenjuju u zemljama EU.
Elektronska poljoprivreda ili digitalna poljoprivreda podrazumeva primenu visoko-tehnoloških inovacija, informatičkih i komunikacionih tehnologija u poljoprivredi, kao što su veštačka inteligencija, robotika, satelitski snimci, dronovi, senzori, sonde i ostala savremena tehnologija. Zahvaljujući digitalnim inovacijama poljoprivrednici mogu u svakom momentu da prate stanje na svojim gazdinstvima, kao i promene koje se na ovaj način uočavaju  pre nego što one budu vidljive golim okom. Primena digitalnih tehnologija obezbeđuje uštede u resursima (seme, materijal, đubrivo, voda, ljudski rad), i smanjuje rizike u poslovanju, posebno kroz primenu meteo stanica i prognozno izveštajnih sistema u poljoprivredi. Sve to doprinosi maksimiziranju prinosa, što i jeste krajnji cilj primene digitalnih inovacija, što je vrlo značajno u vreme ograničenih resursa.
Digitalizacija poljoprivrede jeste novina za nas, ali je primenljiva i u našim uslovima, i treba je posmatrati kao izazov sa kojim se naši poljoprivrednici moraju suočiti, jer moramo uzeti u obzir da se mi suočavamo i sa jednim mnogo većim izazovom, a to je da neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta skoro da više nema, a postojeće agrotehničke mere nisu dovoljne da obezbede potreban rast. Primena digitalnih inovacija u biljnoj proizvodnji omogućava praćenje stanja i promena na parcelama u svakoj fazi proizvodnje, a posebno su značajne jer obezbeđuju poljoprivrednicima informaciju kako da se najbolje pripreme za narednu sezonu.  U stočarskoj proizvodnji informatičke tehnologije omogućavaju da se prati zdravstveno stanje životinja, ali i količina mleka, mesa i ostalih proizvoda koji se od tih životinja dobijaju. Informatičke platforme i aplikacije omogućavaju poljoprivrednicima da na svojim mobilnim uređajima prate količinu padavina na parceli, vode knjigu polja, prave analizu troškova, kao i prihoda na nivou celog gazdinstva – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Posetili smo farmu u okolini Plovdiva koja poseduje 5.000 krava muzara, gde je svaka životinja čipovana. Mikročip na ogrlici prati mlečnost krave, dok čip na nozi prati njeno kretanje, samim tim i zdravstveno stanje. Digitalna tehnologija u ovom slučaju obezbeđuje i informaciju o telesnoj temperaturi životinje, dnevnoj količini mleka za svaku kravu i ostale značajne informacije. Farma posedije i sopstvenu biogasnu stanicu snage 1500 kWh i savremen sistem za izđubravanje štala – Branislav Jovanović, poljoprivrednik iz Laćarka.
Digitalne tehnologije omogućavaju poljoprivrednicima da prate stanje na svojim posedima u svakom momentu, da razumeju zašto su prinosi manji ili veći u nekim delovima parcele u odnosu na ostatak parcele na kojoj su primenjene iste agrotehničke mere. Takođe, visokotehnološke inovacije su primenljive i kod nepoljoprivrednih aktivnosti, na primer kod ruralnog turizma, posebno u domenu marketinga, ali i za približavanje marginalizovanim društvenim grupama – Ana Jovanović, mlada mitrovačka poljoprivrednica koja se bavi i salašarskim turizmom.
Mitrovčani su uvideli i kako se digitalne inovacije primenjuju u navodnjavanju kod proizvodnje krompira. Zahvaljujući senzorima za vlažnost zemljišta određuju se pravi momenat za navodnjavanje i potrebna količina vode, kako zemljište ne bi dobilo previše ili premalo vode.  Za to su značajne topografske mape i satelitski snimci koji daju informaciju o nivou zemljišta – land leveling. Takođe, prikazana je i moderna mehanizacija za atomiziranje, kao i primena bežične komunikacije i razmene informacija u realnom vremenu između traktora koji rade na istoj parceli, i u dnevnim i noćnim uslovima, ili po lošem vremenu.      
U Srbiji je nedavno otvorena prva digitalna farma u Krivaji kod Bačke Topole, gde će poljoprivrednici tokom cele sezone, na „otvorenim danima digitalne farme“, u svakoj fazi poljoprivrednih radova, moći da se uvere kako nove tehnologije čine poljoprivrednu proizvodnju efikasnijom i dovode do povećanja prinosa.        

 

IZDVAJAMO: KONKURS – Agro udruženja građana

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica raspisala je K O N K U R S za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje aktivnosti udruženja građana u 2018. godini.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju udruženja građana sa sedištem na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, koja obavljaju delatnost u vezi sa ruralnim razvojem, odnosno unapređenjem poljoprivredne proizvodnje.
Sredstva koja su predmet Konkursa mogu da se koriste za realizaciju programskih aktivnosti udruženja (uključujući i organizovanje manifestacija poljoprivrednog karaktera), kao i za poboljšanje uslova rada (nabavka opreme).
Ukupan iznos sredstava koji se dodeljuje po Konkursu je 2.000.000,00 dinara.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava predviđenih za ove namene, a zaključno sa 15.05.2018. godine.
Tekst konkursa, Pravilnik i Obrazac prijave mogu se preuzeti na internet stranici www.arrsm.rs (KONKURSI), ili u prostorijama Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, na adresi Svetog Dimitrija 6, Sremska Mitrovica (zgrada DDOR-a).

IZDVAJAMO: ODRŽANA PREZENTACIJA PROGRAMA „POKRENI SE ZA POSAO“

Prezentacija programa „Pokreni se za posao” održana je u mitrovačkoj Gradskoj kući. Zainteresovani za pokretanje i unapređivanje malih i porodičnih preduzeća mogu da se prijave do 15. aprila.

Konkurs za novi, deveti ciklus nacionalnog donatorskog programa „Pokreni se za posao”, koji sprovodi NVO „ENECA“ uz podršku kompanije „Filip Moris“ u Srbiji, otvoren je od 07. decembra 2017, a prijave se mogu slati do 15. aprila 2018. godine. Program ima za cilj da podrži pokretanje i unapređivanje malih i porodičnih preduzeća širom Srbije koji imaju dobru, inovativnu i održivu poslovnu ideju.

Program se sprovodi devetu godinu za redom. U Gradskoj kući u našem gradu, Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, okupila je poljoprivrednike koji imaju ideje da otpočnu sopstveni posao u oblasti prerade voća i povrća, mesa i mleka.

Tim povodom Petar Samardžić, direktor Agencije, izjavio je: „Ovo je projekat podrške malim preuzetničkim radnjama, malim porodičnim firmama za unapređenje ili otpočinjanje posla tzv. start up. Podrška se ogleda u odobravanju sredstava za nabavku opreme radi standardizacije i sertifikacije proizvodnje, kao i obezbeđenje mentorstva i stručne obuke u visini do deset hiljada dolara uz obavezno sufinansiranje od 20%. Za Sremsku Mitrovicu ovo može da bude vrlo zanimljiv program jer se u poslednje vreme javlja dosta subjekata koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla, uglavnom su to poljoprivrednici, mladi ljudi sa određenim agro-biznis idejama, posebno u oblasti prerađivačkde delatnosti.“
Svi građani sa održivim i kreativnim preduzetničkim idejama koje se zasnivaju na nekim od principa održivog razvoja kao što su društveno-odgovorno poslovanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost, zaštita i očuvanje životne sredine imaju mogućnost da se prijave na konkurs putem sajta www.pokrenisezaposao.rs.

Program „Pokreni se za posao“ ove godine pruža:
•donaciju u vidu opreme, licenci ili sertifikata, standardizacije i optimizacije neophodne za pokretanje ili unapređenje biznisa, u vrednosti do 10.000 dolara, uz obavezno finansijsko učešće u iznosu od 20 odsto vrednosti granta;
•poslovne i stručne obuke;
•stalnu savetodavnu i mentorsku pomoć.

Aca Ilić, koordinator Programa „Pokreni se za posao“ rekao je: „Programom su obezbeđena sredstva za pokretanje i unapređivanje biznisa. Pojedinačna donacija biće u vrednosti do deset hiljada dolara koja je neophodna za kupovinu opreme da bi se unapredio određeni biznis ili da bi se biznis pokrenuo. Pored opreme svim dobitnicima donacije biće pružena mogućnost pohađanja besplatnih poslovnih i stručnih obuka i besplatan mentoring u naredne dve godine koliko traje ugovorna obaveza. Pravo da konkurišu imaju svi, bitno je samo da imaju državljanstvo Republike Srbije i da imaju dobru poslovnu i održivu ideju. Stojimo na raspolaganju svima koji danas nisu bili na prezentaciji, mogu da pozovu našu kancelariju i posete naš sajt. Pomoći ćemo im da reše nedoumice koje imaju oko popunjavanja obrazaca.“

Do sada su podržali 711 malih i porodičnih preduzeća iz svih krajeva Srbije. Delatnosti podržanih projekata su mahom bile iz sektora proizvodnje, zanatstva, uslužnih delatnosti i poljoprivrede, kako primarne poljoprivredne prozivodnje, tako i sekundarne, odnosno prerade poljoprivrednih proizvoda. Ono što se ne podržava jeste trgovinska delatnost, menjačnice, advokatske kancelarije, knjigovodstvene agencije i slično. Da bi se konkurisalo neophodno je da se popuni biznis plan koji se može pronaći na njihovom sajtu. Zajedno sa biznis planom šalje se i saglasnost koja se takođe može tu naći.

Program „Pokreni se za posao“ prepoznat je i kao jedan od najznačajnijih programa koji promovišu preduzetništvo u Srbiji, a 2015. godine proglašen je za nacionalnog pobednika u kategoriji investiranja u preduzetničke veštine od strane Evropske unije i Ministarstva privrede.

Srđan Solarević iz Bešenova bavi se destilovanjem rakije, i ima svoju preduzetničku radnju, jedan je od korinsika sredstava koje je agencija odobrila po konkursu „Pokreni se za posao“. Izrazio je zadovoljstvo ovim projektom i svojim učešćem u njemu. Osnovao je firmu 2016. godine u skladu sa konkursom i ugovor mu traje još do septembra. Kako je rekao novac koji je dobio za opremu te prve dve godine rada bio je više nego dovoljan, a sada već može da planira neko proširenje i možda povećanje kapaciteta proizvodnje.

Govoreći o učešću u projektu Solarević je istakao: „Pored svih konkursa na koje sam aplicirao, čak i na koje sam uspešno aplicirao ili ne, moram da kažem da je saradnja ENECA-om nešto novo i nešto lepo za svakog preduzetnika koji tek ulazi u neku dosta tešku priču, a to je pokretanje sopstvenog biznisa. Podrška je tu u svakom momentu, kako finansijska, tako i podrška u vidu obuke, pre svega digitalnog marketinga koji bih izdvojio, takođe izvore finansiranja, sve su to obuke koje oni nude i koje pomažu svima nama. Moja iskustva u saradnji sa njima su zaista fantastična i preporučujem svima da apliciraju i iskoriste ova sredstva koja su sve bolja i bolja, konkurs je sve konkretniji i pristupačniji i zaista, iz svoje fotelje, udobnosti svog doma nikada lakše ne možete dobiti sredstva.“

Program je jedinstven po tome što, osim grantova za pokretanje malih biznisa, pruža i dodatnu podršku u smislu potrebnih obuka, saveta i konsalting usluga.

Domaćin prezentacije bila je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

IZDVAJAMO: DONACIJA MITROVAČKIM PČELARIMA

U okviru programa sufinansiranja pogona novih tehnologija u AP Vojvodini, Pokrajinska vlada odobrila je donacije jedinicama lokalnih samouprava za registrovana pčelarska društva u vidu lekova i preparata. Vrednost donacije za mitrovačke pčelare je oko 200.000 dinara, a njen sadržaj čine lek Varotom i preparat Forsatom B. Varotom je štapić impregniran lekom za terapiju varoe pčela, a Forsatom je preparat koji se koristi za prehranjivanje pčela kod slabe produktivnosti matica, za veći broj pčela, za povećanje radne sposobnosti i otpornosti pčela, nadoknadu minerala i vitamina u bespašnom periodu. Aktivne materije u Forsatomu povećavaju otpornost pčela prema bolestima, utiču da matica odhrani veći broj legla, i omogućavaju uspešno prezimljavanje.
  
Za dodelu lekova i praparata mitrovačkim pčelarima zadužena je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Srazmerno broju košnica, donacija je je uručena Društvu pčelara „Jovan Živanović“ iz Sremske Mitrovice i Udruženju pčelara „Pčelari Fruške gore“ iz Grgurevaca, koji zajedno broje oko 130 pčelara i raspolažu sa oko 3.500 košnica.

“Varoa pravi velike probeleme pčelarima i velike gubitke tokom zime, tako da će lekovi iz donacije pomoći da se ovaj parazit suzbije tokom godine“ - Tomislav Kostić, predsednik Društva pčelara „Jovan Živanović“.

“Dobijene preparate ćemo podeliti članovima udruženja, i od izuzetne su nam važnosti naročito što je upravo sada početak pčelarskih aktivnosti i početak razvoja pčelinjih zajednica. Varotom služi za suzbijanje pčelinjeg parazita i tretman počinje u rano proleće kao i u jesen, dok je Forsatom značajan za povećanja radne sposobnosti pčela” - Milenko Vesković, predsednik „Pčelara Fruške gore“.

„Ova pomoć će svakako dobro doći mitrovačkim pčelarima, a očekuju se i republički i pokrajinski konkursi za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme za pčelarsvo i nabavke novih pčelinjih društava. Treba napomenuti i da je Ministarstvo poljoprivrede izmenilo Pravilnik za podsticaje po košnici pčela, pa novi Pravilnik sada propisuje da pčelari mogu ostvari pravo na podsticaje za najmanje 30 (po starom Pravilniku najmanje je bilo 20 košnica), a najviše 200 košnica pčela. Visina podsticaja je ostala nepromenjena i ostvaruje se u iznosu od 720 dinara po košnici, a zahtevi se predaju Ministarstvu poljoprivrede od 15. aprila do 31. maja tekuće godine“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

IZDVAJAMO: POKRENI SE ZA POSAO!

Konkurs za novi, deveti ciklus nаciоnаlnog donatorskog programa POKRENI SE ZA POSAO, kојi sprovodi NVO ENECA uz podršku kompanije Filip Moris u Srbiji, otvoren je od 07. decembra 2017. a prijave se mogu slati do 15. aprila 2018. godine. Program ima za cilj da pоdrži pоkrеtаnjе i unapređivanje mаlih i pоrоdičnih prеduzеćа širom Srbiјe koji imaju dobru, inovativnu i održivu poslovnu ideju.

Svi građani sa održivim i kreativnim preduzetničkim idejama koje se zasnivaju na nekim od principa održivog razvoja kao što su društveno-odgovorno poslovanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost, zaštita i očuvanje životne sredine imaju mogućnost da se prijave na konkurs putem sajta www.pokrenisezaposao.rs.

Program „Pokreni se za posao“ ove godine pruža:

•   donaciju u vidu opreme, licenci ili sertifikata, standardizacije i optimizacije neophodne zа pokretanje ili unаprеđеnjе biznisa, u vrednosti do 10.000 dolara, uz obavezno finansijsko učešće u iznosu od 20 odsto vrednosti granta;
•   poslovne i stručne obuke;
•   stalnu savetodavnu i mentorsku pomoć.

Detaljnije infоrmаciјe о kоnkursu, načinu prijavljivanja, kao i sam biznis plan za konkurs možete pronaći nа sајtu programa.

Kroz program je do sada podržano 711 preduzetnika iz 114 opština, realizovano je preko 900 poslovnih i stručnih obuka i obezbeđeni uslovi za zaposlenje preko 2000 ljudi iz svih krajeva Srbije.

Prezentacija programa u Sremskoj Mitrovici održaće se ponedeljak 2.aprila u 13 časova u sali 4 Gradske kuće sa početkom u 13 časova. Domaćin prezentacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

IZDVAJAMO: ZBRINJAVANJE PESTICIDNOG OTPADA

U Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica i Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja – SECPA, održali su sastanak sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica povodom početka ovogodišnje akcije prikupljanja ambalažnog pesticidnog otpada.

Akcija se realizuje četvrtu godinu za redom sa ciljem da pomenuta ambalaža ne završi u komunalnom otpadu, divljim deponijama ili kanalima u atarima, i na taj način ugrozi zdravlje stanovništva, nego da se na pravilan način odloži i uništi. Za razliku od prethodne godine kada je akcija startovala u junu mesecu, sada već u maju poljoprivrednici sa teritorije ne samo Sremske Mitrovice, nego čitavog Srema, imaće mogućnost da na bezbedan način deponuju ambalažni otpad.

Na važnost i značaj ove akcije ispred SECPA ukazao je inženjer poljoprivrede Sava Popović.
„Četvrti put po redu organizujemo akciju prikupljanja ambalaže na teritoriji Poljoprivredne stanice Sremska Mitrovica i nadam se da će ove u odnosu na prošlu godinu biti veći odziv poljoprivrednika, jer moram priznati, akcija je tada startovala relativno kasno“, rekao je Popović. Prema njegovim rečima iz godine u godinu količina prikupljenog otpada je sve veća, ali i dalje nije zadovoljavajuća.

U toku prošle godine na teritoriji Srema prikupljeno je 8 tona ambalažnog pesticidnog otpada. Na teritoriji Sremske Mitrovice, najviše je prikupljeno u Manđelosu.

Domaćin sastanka bila je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, koja će naredna dva meseca raditi na informisanju poljoprivrednika o važnosti ove akcije. „Kod investicija koje se finansiraju iz IPARD programa, adekvatno upravljanje ovim otpadom je obavezan uslov za dobijanje sredstava, a vrlo brzo će doći vreme kada će to biti uslov za dobijanje podsticaja i subvencija za biljnu proizvodnju i u okviru nacionalnih mera. Moramo biti spremni na to, stoga pravilno odlaganje i zbrinjavanje pesticidnog otpada treba da postane i navika i obaveza svih poljoprivrednika koji koriste sredstva za zaštitu bilja“, rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije.

Više informacija o pravilnom skladištenju i odlaganju pesticidnog otpada možete pronaći na stranici www.secpa.rs,

RASPORED PRIKUPLJANJA AMBALAŽNOG OTPADA NA TERITORIJI SREMSKE MITROVICE:

21.maj
MARTINCI – 8:00 do 9:30
BOSUT - 16:00 do 17:00

22.maj
ČALMA - 8:00 do 9:00
KUZMIN - 14:00 do 15:30
LAĆARAK - 16:00 do 17:00

23.maj
LEŽIMIR - 8:00 do 9:00
MANĐELOS - 9:30 do 11:00
ŠULJAM - 11:30 do 12:30
VELIKI RADINCI - 13:00 do 14:00
ŠAŠINCI - 14:30 do 15:30
JARAK - 16:00 do 17:00

IZDVAJAMO: KREDITI POKRAJINSKOG FONDA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE

POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE raspisao je konkurse za kreditne linije koji su otvoreni do utroška sredstava.

Konkusi se odnose na dodelu kredita:
-       za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) ,
-       za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje i bušenje bunara ,
-       za nabavku opreme za stočarske farme,
-       za nabavku pčelinjih rojeva, košnica i opreme za pčelarstvo,
-       za nabavku novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici) i opreme u njima,
-       za nabavku novih sistema protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda,
-       za izgradnju objekata i nabavku opreme namenjene skladištenju žitarica, voća i povrća (silosa, podnih skladišta, hladnjača),
-       za nabavku kvalitetne teladi i prasadi za tov,
-       za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu, i
-       za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda u 2018. godini.

Više informacija u prostorijama Fonda na adresi Bul. Mihajla Pupina 6, Novi Sad, I sprat, kancelarija 123, putem telefona 021/557-451, 021/557-452, 021/557-453 ili E-maila fondpolj@vojvodina.gov.rs

IZDVAJAMO: DUGOROČNI KREDITI RAZVOJNOG FONDA VOJVODINE ZA RAZVOJ (SEOSKOG) TURIZMA

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine iz Novog Sada raspisao je KONKURS ZA DUGOROČNE KREDITE ZA RAZVOJ TURIZMA na području AP Vojvodine.
Osnovni cilj odobravanja kredita je podrška razvoju turizma putem povećanja nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga,podizanja stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti.
Povoljne kreditne linije odnose se na razvoj:
-  ruralnog turizma: seoskog turizma, lovnog i ribolovnog turizma, enogastronomskog turizma, verskog
turizma, kulturnog turizma, zdravstvenog turizma;
-  seoskog turizma: agroturizma i turizma u seoskom domaćinstvu, malih porodičnih hotela u selima,
kampova, etno sela, etno kuća, izletišta, folklora.
Više informacija o uslovima kreditiranja OVDE
Ili putem telefona 021/454-334; 021/300-4935; 021/450-698; 021/450-702; 021/6351-014

IZDVAJAMO: KREDITI SA 1% KAMATE ZA RAZVOJ TURIZMA

Ministarstvo turizma,trgovine i telekomunikacija objavilo je Konkurs za dodelu kreditnih sredstava za razvoj turizma sa kamatom od 1%. Rok za podnošenje zahteva je 01.10.2018. godine.

Kreditna sredstva se mogu koristit za:
(1) izgradnju, uređenje i rekonstrukciju hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana i objekata sportsko-rekreativnog i zabavnog sadržaja,
(2) restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete - SEOSKI TURIZAM,
(3) nabavku, rekonstrukciju i adaptaciju plutajućih objekata, kao i prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih posetiocima i turistima,
(4) unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude,
(5) dizajn, pripremu proizvodnje i proizvodnju suvenira;

Pravo na korišćenje kreditnih sredstava ima:
1) privredno društvo registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma;
2) preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti u oblasti turizma;
3) poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava

Tekst konkursa OVDE

IZDVAJAMO:KONKURS ZA BESPOVRATNA SREDSTVA ZA KUPOVINU SEOSKIH KUĆA

Zavod za ravnopravnost polova raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, supružnicima i vanbračnim partnerima sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine koji nemaju stambeni prostor u vlasništvu/suvlasništvu. Ovo je četvrti ciklus konkursa za bračne i vanbračne partnere, osmišljen sa ciljem povećanja broja žena vlasnica nepokretnosti i poboljšanja demografske strukture vojvođanskih sela.

Ciljevi Konkursa usmereni su na:
-podsticanje razvoja ruralnih sredina
-povećanje broja žena vlasnica nepokretnosti
-oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela kroz dolazak dece i povećanje nataliteta
-iniciranje procesa poboljšanja demografske strukture kao preduslova za pokretanjen privrednih aktivnosti.

Pod seoskim kućama smatraju se nepokretnosti koje se nalaze u selima izvan gradskih i opštinskih sedišta i prigradskih naselja.

Ukupna sredstva koja se dodeljuju po ovom Konkursu iznose 30.000.000,00 dinara.
Učesnici/ce konkursa mogu da apliciraju samo sa jednom prijavom, a visina dodeljenih sredstava ne može biti veća od 1.000.000,00 dinara.

Učesnici Konkursa moraju ispunjavati sledeće uslove u trenutku podnošenja prijave na Konkurs:
-da jedan od supružnika/vanbračnih partnera nije stariji od 40 godina života u momentu podnošenja prijave na Konkurs
-da imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine
-supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana u momentu podnošenja prijave, odnosno vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života (u skladu sa Zakonom)
da nisu vlasnici ili suvlasnici bilo kakve nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i da istu nisu otuđili u prethodnih 5 godina od dana objavljivanja Konkursa
-da je barem jedan od supružnika, odnosno vanbračnih partnera u radnom odnosu.
Ukoliko je Učesnik konkursa u radnom odnosu na određeno vreme, radni odnos mora
da traje najmanje do isteka roka za podnošenje prijava na Konkurs
-da nisu u krvnom, tazbinskom ili srodstvu po usvojenju sa potencijalnim prodavcem nepokretnosti
-da građevinska vrednost predmetne nepokretnosti ne prelazi iznos od 2.000.000,00 dinara.

Prijave na Konkurs će se primati do 30. aprila 2018. godine.

Konkursna dokumentacija može se preuzeti na sajtu Zavoda za ravnopravnost polova
www.ravnopravnost.org.rs, a sve dodatne informacije mogu se dobiti u Pokrajinskom zavodu za ravnopravnost polova putem imejla na adresu
zavod.ravnopravnost@gmail.com i zavod.ravnopravnost@vojvodina.gov.rs.

IZDVAJAMO:RAZVOJ PČELARSKOG TURIZMA U SREMSKOJ MITROVICI

U Sremskoj Mitrovici organizovan je prijem za članove Kluba profesionalnih turističkih vodiča Slovenije. Delegaciju iz Slovenije primio je gradonačelnik Vladimir Sanader i njegovi saradnici Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj i Svetlana Sabo, direktorica mitrovačke turističke organizacije.
Razlog posete je saradnja u oblasti turizma, prvenstveno po pitanju ruralnog i pčelarskog turizma koji je danas trend kojem zemlje Evropske unije poklanjaju veliki značaj.
Mitrovačko fruškogorje ima ogroman potencijal za ove oblasti turizma, stoga su sastanku prisustvovali i članovi Udruženja pčelara “Pčelari Fruške gore” iz Grgurevaca i Društva pčelara “Jovan Živanović” iz Sremske Mitrovice. Oni su sa Slovencima razmenili iskustva u oblasti api turizma - urbanog pčelarstva, inkluzivnog pčelarstva i api terapije.
„Jedna o tema sastanka bila je urbano pčelarstvo, vrlo zanimljiva oblast pčelarstva, koja kod nas nije toliko primenjena, a značaj uzgoja pčela u gradovima je veliki, najviše zbog očuvanja raznovrsnosti zelenila. Za urbano pčelarstvo najviše se interesuju vlasnici restorana, koji žele da postave košnice na krovovima svojih objekata. Takođe, u evropskim zemljama, i gradske vlasti počinju da se interesuju za ovaj koncept koji može da obezbedi zanimljiv gradski api suvenir“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

„Što se tiče kvaliteta meda proizvedenog u gradu, ne postoji razlika u odnosu na selo, jer pčele filtriraju sve što unesu iz okruženja, bilo da je zagađeno ili ne. Sve ostatke – rezidue, teške metale, pesticide, akumuliraju u svom masnom tkivu, tako da njihov krajnji proizvod ostaje čist. Kod pčelarenja u gradu problem mogu da budu komšije, zato se ovakav vid pčelarstva kod nas slabo praktikuje“, rekao je Milenko Vesković, predsednik “Pčelara Fruške gore”.
Dominika Koritnik, predsednica Kluba profesionalnih turističkih vodiča Slovenije, kratko je rekla da je na sastanku predstavljen rad njihovog Kluba, prezentovane su turističke edukacije koje su pripremili za turističke vodiče, kao i program „Apiturizam“.
„Iskreno mislim da bi ova regija koja je poznata po pčelarstvu i odličnim produktima bili zainteresovani i za razvoj apiturizma. Slovenija je po toj grani turizma, neću biti lažno skromna, prva u svetu i imamo dosta iskustva koje možemo i želimo da prenesemo“, rekla je Koritnik.
Pčelarenje može za ljude u gradu da bude neka vrsta hobija i prilika za beg od stresa, a pritom može da se obezbedi med za sopstvene potrebe.
Po završetku sastanka, za goste iz Slovenije organizovana je poseta znamenitosti Sremske Mitrovice i Sirmiuma, kao i Etno zdaniju “Zmaj od Noćaja” gde je domaćin priredio ručak i druženje.

IZDVAJAMO:POZIV SWG ZA PODRŠKU MANIFESTACIJAMA REGIONALNOG KARAKTERA

Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u jugoistočnoj Evropi u okviru SWG EC projekta „Regionalna saradnja i umrežavanje u oblasti poljoprivrede, ruralnog i ekonomskog razvoja prekograničnih područja" finansiran od strane Evropske Unije objavljuje poziv za podršku manifestacijama/aktivnostima ljudi-ljudima.

Aktivnost „ljudi – ljudima" predstavlja alat za umrežavanje, jačanje saradnje, promociju prekograničnih regiona i njihove kulturne, tradicionalne i prirodne baštine i podržava ekonomske aktivnosti na polju razvoja proizvoda i usluga, kao i stvaranju prekograničnih lanaca vrednosti.
U sklopu SWG EC projekta „Regionalna saradnja i umrežavanje u oblasti poljoprivrede, ruralnog i ekonomskog razvoja prekograničnih područja" aktivnosti mogu biti realizovani u targetiranim prekograničnim regionima „Drina-Tara", „Drina-Sava", „Prespa" i „Sharra" u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Albaniji i Kosovu. Nažalost, zbog procedura EU, SWG nije u mogućnosti da podrži aktivnosti organizovane u zemljama članicama EU (Hrvatska) dok su troškovi učesnika (prevoz, smeštaj, angažovanje eksperata) iz ove zemlje u sklopu aktivnosti „ljudi-ljudima" prihvatljivi. Manifestaciju je potrebno realizovati najkasnije do 01.11.2018 godine.

Ovim putem SWG poziva sve zainteresovane predstavnike iz javnog, privatnog i civilnog sektora da nominuju jednu manifestaciju koja doprinosi gore navedenim ciljevima za podršku od strane SWG-a. Potrebno je da popunite Prijavni obrazac i budžet, te iste dostavite najkasnije do 16.02.2018 (do kraja radnog vremena)  putem e-maila na:
drina-sava@swg-seerural.org

Prijave se mogu podneti na lokalnim jezicima, nakon čega će SWG Sekretarijat u saradnji sa komisijom sastavljenom od predstavnika Ministarstava poljoprivrede Zapadnog Balkana doneti odluku o izboru manifestacije. Po odobrenju, prijave sa budžetom se podnose na engleskom jeziku. Napominjemo da je zvanična verzija dokumentacije na engleskom jeziku i u slučaju kontradiktornosti i neslaganja validna je originalna verzija na engleskom jeziku.
KLIKNITE OVDE za preuzimanje dokumentacije

IZDVAJAMO: Informisanje IPARD korisnika – saveti i smernice

Krenuli su prvi javni pozivi u okviru IPARD II programa Evropske unije. Ovaj instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014. do 2020. godine doprinosi  dostizanju evropskih standarda , podizanju produktivnosti i konkurentnosti, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima. Program se realizuje preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja.
Za 2018. godinu u planu je implementacija mere M1: Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i mere M3: Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. Do 26. februara otvoreni su pozivi za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme i traktora u okviru mere M1.
Za pružanje informacija o IPARD podsticajima, kao i za pomoć pri pripremi zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate zadužene su Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije i AP Vojvodine, kao i lokalne i regionalne razvojne agencije.
Grad Sremska Mitrovica se aktivno uključila u predstavljanje mera IPARD programa. S obzirom na to da Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica ima višegodišnje iskustvo u sprovođenju i razvoju sopstvenih šema podrške ruralnom razvoju na lokalnom nivou, kao i da je upoznata sa mogućnostima i zahtevima IPARD programa, predstavlja jednog od važnih aktera u procesu pružanja podrške i obezbeđivanju svih relevantnih informacija potencijalnim korisnicima IPARD podrške.
U cilju pružanja pomoći korisnicima IPARD podrške mitrovačka Agencija za ruralni razvoj upoznaje IPARD korisnike sa pravilima i uslovima za sprovođenje pravilnika, sa opštim i specifičnim kriterijumima koje budući korisnici treba da ispune, dokumentacijom koju treba da pripreme, kao i procesom popunjavanja aplikacionih formulara.
Agencija je krajem januara najpre održala info radionicu u Gradskoj kući za sve zainteresovane poljoprivrednike, a potom i u prostorijama Asocijacije stočara Srema i Mačve, na zahtev Asocijacije. Sa održavanjem IPARD radionica nastaviće i do kraja februara, ali i tokom čitavog trajanja programa.
„Želimo da korisnicima pojasnimo ciljeve i namenu IPARD programa, način korišćenja i uslove za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, kontrolu, postupke, potrebnu dokumentaciju, obaveze korisnika pre podnošenja zahteva kao i obaveze nakon realizacije investicije. Za IPARD II program je karakteristično da je veoma zahtevan, potrebno je pribaviti obimnu dokumentaciju i obaviti detaljne pripreme. Naši poljoprivredni proizvođači bi trebalo da budu spremni da ozbiljno pristupe, dobro odaberu formu podrške i pripreme svu neophodnu dokumentaciju. Ukoliko poseduje neophodna znanja i veštine, svaki podnosilac može samostalno da pripremi zahtev, a može i ugovoriti stručnu pomoć subjekata registrovanih za pružanje konsultantskih usluga. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, odnosno drugih stručnih lica važno je da ima u vidu da ovaj trošak spada u prihvatljive troškove, odnosno za isti se može ostvariti IPARD podsticaj. Na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja, kao i na stranici Agencije, objavljen je Vodič sa pratećim prilozima, koji „prostijim jezikom“ dodatno pojašnjava sve pojedinosti vezane za meru M1, daje odgovore na pitanja koja su do sad postavljali potencijalni korisnici, a tu su i popunjeni primeri zahteva za odobravanje projekta i zahteva za isplatu“, Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj. 

Smernice i korisni saveti Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica:

  • Korisnik mora imati izmirene sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (uključujući i socijalna davanja - penzijsko-invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti);
  • Investicije se realizuju isključivo bezgotovinskim plaćanjem;
  • Po jednom javnom pozivu može da se podnese samo jedan zahtev za odobravanje projekta (zahtev se podnosi za jednu ili više investicija);
  • Korisnik ne sme preduzimati ni jednu radnju vezanu za realizaciju investicije pre donošenja rešenja o odobravanju projekta, osim za opšti trošak;
  • Postupak za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po prethodno odobrenom projektu mora biti okončan (novi zahtev za odobravanje projekta se može podneti tek kada rešenje o odobravanju isplate IPARD podsticaja po prethodno odobrenom projektu postane konačno);
  • Za nabavku polovne mehanizacije, mašina i opreme se ne može ostvariti podrška iz IPARD II programa. Sva oprema, mašine i mehanizacija mora da bude nova i nekorišćena, odnosno proizvedena najkasnije pet godina od godine u kojoj se podnosi zahtev;
  • Za ostvarivanje prava na odobravanje projekta korisnik ne sme veštački stvoriti uslove u cilju ostvarivanja prednosti suprotno IPARD programu (Veštački uslovi su sve radnje koje podnosilac i korisnik IPARD podsticaja preduzima na nepravilan način, kako bi ispunio uslove i stekao nepravednu prednost na tržištu i tokom postupka za ostvarivanje IPARD podrške. Stvaranje veštačkih uslova povlači sankcije, pa posebnu pažnju treba obratiti na tačno i potpuno prikazivanje podataka);
  • Objekat i katastarska parcela koji su predmet investicije moraju biti u vlasništvu ili na njima mora postojati pravo zakupa, odnosno korišćenja (Ugovor o zakupu sa rokom važenja od najmanje 10 godina počev od kalendarske godine u kojoj se podnosi zahtev);
  • Za investicije čija je vrednost veća od 10.000 evra, moraju se prikupiti tri ponude (realne, nezavisne i uporedive po sadržaju i po specifikacijama), odnosno jedna ponuda za investicije čija je vrednost do 10.000 evra. 
  • Referentna cena je cena investicije ili dela investicije koja se utvrđuje na osnovu tržišne cene i služi za utvrđivanje osnovice za obračun IPARD podsticaja (akreditovana  interna procedura UAP);
  • U zavisnosti od raspoloživog budžeta i broja podnetih zahteva sprovodi se rangiranje korisnika. Postupak bodovanja i rangiranja se ne sprovodi ako je iznos raspoloživih sredstava dovoljan za sve zahteve;
  • Ako je predmet zahteva oprema koja se ugrađuje u objekat, lice ostvaruje pravo na odobravanje projekta ako objekat koji je predmet investicije, ima upotrebnu dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, odnosno u skladu sa zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata;
  • Korisniku IPARD podsticaja nije dozvoljeno da vrši bilo kakve izmene odobrenog projekta, bez prethodnog odobrenja UAP. Zahtev za izmenu odobrenog projekta (sa obrazloženjem i dokazima kojima to potvrđuje) mora se poslati najkasnije 30 dana pre isteka roka za realizaciju;
  • Za realizovane opšte troškove (OT) može biti ispostavljen račun (opšti trošak jeste izdatak za konsultantske usluge, studije izvodljivosti i ostale usluge za pripremu, pribavljanje, odnosno izradu dokumentacije). OT ne moraju nužno biti deo zahteva. Jedino OT mogu nastati pre podnošenja zahteva. Ukupan iznos svih prihvatljivih OT ne može biti veći od 12% vrednosti prihvatljivih troškova predmetne investicije;
  • Dobavljač i korisnik ne smeju biti povezana lica, odnosno dobavljači međusobno ne smeju biti povezana lica;
  • Posebni uslovi za nabavku novog traktora: Tokom trajanja IPARD programa dozvoljena je nabavka samo jednog traktora; Maksimalna  snaga motora ograničena je  obimimom biljne, odnosno stočarske proizvodnje i potrebno je da zadovoljavaju standard emisije izduvnih gasova Stage IIIA (TIER 3), Stage IIIB (TIER 4 Interim) i Stage IV (TIER 4 Final);
  • Predmet investicije mora biti obeležen na način propisan Pravilnikom;
  • IPARD program podrazumeva tri nivoa kontrole – pre odobravanja projekta (nulta kontrola), kontrola pre isplate i posle isplate (najmanje jednom u roku od 5 godina od datuma isplate podsticaja);
  • Pre početka realizacije ideje,  potrebno je oceniti sve relevantne aspekte poslovanja,  utvrditi isplativost ideje i proceniti rizik. Na taj način greške se prave na papiru, a ne na tržištu. Realan poslovni plan  osnov je dobrog poslovanja i opstanka;

Obaveze korisnika IPARD podrške:

    • daje tačne i potpune podatke i dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje;
    • investiciju realizuje u skladu sa posebnim propisima kojima se propisuje ostvarivanje prava na IPARD podsticaje;
    • izvrši obeležavanje investicije u skladu sa posebnim propisima kojima se propisuje ostvarivanje prava na IPARD podsticaje;
    • omogući pristup investiciji i dokumentaciji koja se odnosi na ostvarivanje prava na IPARD podsticaje ovlašćenim predstavnicima Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove finansija, Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, Evropske komisije, Evropskog revizorskog suda i Evropske kancelarije za borbu protiv korupcije;
    • namenski koristi, ne otuđi, niti omogući drugom licu korišćenje predmeta investicije u periodu od pet godina od dana isplate;
    • čuva dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na IPARD podsticaje, u periodu od pet godina od dana isplate;
    • vrati neosnovano isplaćena sredstva u skladu sa zakonom i posebnim propisima kojima se propisuje ostvarivanje prava na IPARD podsticaje.

IZDVAJAMO: Objavljen IPARD Vodič za korisnike

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, objavilo je Vodič za korisnike IPARD II programa za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Vodič pojašnjava ciljeve i namenu IPARD II programa, način korišćenja i uslove za dobijanje sredstava, finansiranje projekata, kontrolu, postupke i potrebnu dokumentaciju za sprovođenje Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Vodič daje odgovore na pitanja značajna za dobar odabir projekta i pravilno podnošenje zahteva za IPARD podsticaje i pomaže korisnicima da bolje razumeju celi proces i njihova prava i obaveze – od objavljivanja javnog poziva, preko podnošenja zahteva za odobrenje projekta, kontrole na licu mesta, prijema rešenja o odobravanju projekta, realizacije investicije, pa sve do isplate podsticaja.
Vodič u elektronskoj formi može da se preuzme u prilogu ovog teksta, kao i sa zvaničnih internet stranica Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja. Više informacija korisnici mogu da dobiju u UAP, u Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama Srbije i Vojvodine, kao i u lokalnim i regionalnim razvojnim agencijama.
Vodič je informativnog karaktera, pa se korisnici upućuju na važeći Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.
Za IPARD II program je karakteristično da je veoma zahtevan i potrebno je pribaviti obimnu dokumentaciju i obaviti detaljne pripreme, navodi se između ostalog u Vodiču i dodaje da bi naši poljoprivredni proizvođači trebalo da se dobro informišu, da budu spremni da ozbiljno pristupe, dobro odaberu formu podrške i pripreme svu neophodnu dokumentaciju.

Vodič i prateću dokumentaciju možete preuzeti u prilogu:

Vodič za korisnike IPARD II programa – M1

Prilog 1 - Lista prihvatljivih investicija i troškova

Prilog 2 - Obrazac zahteva za odobravanje projekta – popunjen primer

Prilog 3 - Obrazac zahteva za isplatu podsticaja – popunjen primer

Prilog 4 – Kontakti PSSS Srbije i PSS AP Vojvodine

Prilog 5 – Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi

Prilog 6 – Kontrolne liste (minimalni nacionalni uslovi za M1)

"Mere fleksibilnosti" stupile na snagu 1.januara 2018.

 

IZDVAJAMO: Uručena rešenja mladim poljoprivrednicima

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svečano je uručio rešenja o dodeli sredstava mladim poljoprivrednicima u Kongresnom centru na Novosadskom sajmu.

„Od podnetih 765 zahteva odobreno je 667 rešenja za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti i isplaćeno je oko 460 miliona dinara. Svi koji su ispunili uslove na Konkursu dobili su sredstva na svoje račune u skladu sa projektom koji im je odobren. Najviše sredstava bilo je usmereno ka voćarstvu i povrtarstvu, a bilo je dosta zahteva i u oblasti stočarstva. Ono što me raduje je činjenica da su konkurisali poljoprivrednici iz svih krajeva Srbije", rekao je ministar Nedimović i dodao da će u sledećoj godini resorno ministarstvo zadržati sve one mere koje su bile i u 2017. godini, kao i to da će se najviše sredstava usmeriti na to da naša prerađivačka industrija postane što bolja i kvalitetnija.

Investicije za koje su mladi poljoprivrednici najviše konkurisali su kvalitetna priplodna grla - rasni bikovi, šilježice, kao i nazimice, a kada je reč o mehanizaciji, veliko interesovanje je bilo za atomizere, traktorske prskalice, rasipače đubriva, plugove i vučene tanjirače, setvospremače, cisterne za stajnjak, opremu za mužu, kao i konstrukcije za plastenike i opremu za navodnjavanje „kap po kap".

Među odobrenim zahtevima nalazi se i 13 mitrovčana koji su prisustvovali uručenju rešenja. Goran Čarubrić, mladi voćar iz Manđelosa konkurisao je za sredstva kojima će nabaviti sistem za navodnjavanje voćnjaka, s obzirom na to da gaji oblačinsku višnju na površini od oko 16 hektara. „Ostvario sam pravo na sredstva u iznosu od oko 600.000 dinara za nabavku zalivnog sistema. Završavam poljoprivredni fakultet na departmanu za voćarstvo, planiram da u budućnosti pravim i prirodne sokove od višnje, kao i sušene višnje, a ova sredstva će mi u značajnoj meri pomoći da unapredim svoju proizvodnju”, izjavio je Goran.

Aleksandar Vrsajković iz Laćarka dobio je sredstva za nabavku 20 priplodnih grla – nazimica i nerastova. “Mlad sam poljoprivrednik po godinama, ali sam mlad i u ovom poslu. Ova sredstva su mi vrlo dobro došla, upotpuniću svoj stočni fond, i nastaviti da se bavi stočarstvom. Ova mera je veoma dobra, jer omogućava nama mladima da ostanemo na selu i da živimo od poljoprivrede, a u pitanju je jedina nacionalna mera gde sredstva dobijate unapred”, rekao je Aleksandar.

Uručenju rešenja prisustvovao je i Petar Samardžić, direktor mitrovačke Agencije za ruralni razvoj. „Podrška mladim poljoprivrednicima je potpuno nova mera u okviru paketa mera ruralnog razvoja Ministartva poljoprivrede, a koja za cilj ima unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Podsticaji su se odnosili na unapređenje primarne biljne i stočarske proizvodnje, ali i unapređenje prerade mleka, povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Drago mi je da među ovim mladim poljoprivrednicima ima i mitrovčana. Neki od njih su pomoć pri apliciranju našli upravo kod nas u Agenciji. Najpre smo ih obavestili o konkursu, o uslovima, rokovima, a zatim im pomogli oko prikupljanja neophodne dokumentacije kao i oko izrade biznis plana. Drago mi je da među trinaest odobrenih ima i dve devojke koje se bave poljoprivredom. Sredstva će im pomoći da unaprede svou poljoprivrednu proizvodnju, a dobra stvar kod ove mere je što sredstva dobijaju avansno“, rekao je Petar Samardžić.

Konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima je kao nacionalna mera raspisan ove godine po prvi put, a svečanom uručenju rešenja prisustvovali su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

IZDVAJAMO: RASPISAN PRVI POZIV ZA IPARD

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je danas i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je od 25. decembra 2017. godine do 26. februara 2018. godine.

Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs.

TEKST POZIVA: KLIKNITE OVDE

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

IZDVAJAMO: OMOGUĆENA LEGALIZACIJA PROIZVODNjE I PRODAJE PROIZVODA ŽIVOTINjSKOG POREKLA

Mali proizvođači tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla moći će od 1. januara 2018. da na lakši način registruju proizvodnju i plasiraju je na tržište, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u Sremskoj Mitrovici.
                                   
Na prezentaciji Pravilnika o proizvodnji i prodaji malih količina tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla, ministar je naveo da će se primenom pravilnika  rešiti problem legalnog izlaska na tržište malih proizvođača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Kako je istakao, ta hrana koji su proizvodili mali proizvođači bila je do sada kvalitetna, ali nisu postojala pravila za njenu proizvodnju i prodaju.

"Na ovaj način omogućiće se proizvođačima i prerađivačima mleka i mesa da rade na kvalitetan način u objektima koji zadovoljavaju sve standarde, koji iako su niži nego za velike industrijske proizvođače neće dovesti u pitanje bezbednost hrane", rekao je Nedimović i dodao da je pravilnik u potpunosti usklađen sa zakonodavstvom EU.

Kako je dodao, u 2018. godini kroz mere ruralnog razvoja predviđeno je subvencionisanje nabavke opreme za te proizvođače i prerađivače, a ta finansijska podrška će iznositi najmanje 50 odsto vrednosti, a do 65 odsto za devastirana područja. Proizvođačima će, prema njegovim rečima, biti omogućen pristup IPARD fondovima EU, a mogu dobiti subvencije i za marketing.

"Mali proizvođači i prerađivači će svoje proizvode moći da prodaju na kućnom pragu, pijaci, pojedinima će biti dostupni i marketi, i proizvodi će se prodavati na teritoriji cele Srbije", rekao je Nedimović.

On očekuje da će pravilnik doprineti razvoju seoskog turizma jer će proizvođači moći na licu mesta da prodaju svoje proizvode.

"Roba registrovanih malih proizvođača će moći lakše da dobije oznaku geografskog porekla", rekao je Nedimović.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Lisa Paljeti, ispred UN FAO, rekla je da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, već dugo rade na promociji bezbednosti hrane i usklađivanju standarda sa pravilima EU i da je zaista zadovoljna zbog donetog pravilnika koji malim proizvođačima omogućava da budu konkurentni i legalno plasiraju svoje proizvode. Pravilnik će, kako je rečeno, smanjiti troškove i skratiti administartivu proceduru u izgradnji i uređenju objekata za proizvodnju i preradu hrane, omogućiti korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka u proizvodnji gastro proizvoda, i podsaći ekonomiju na selu.

„Pravila o fleksibilnosti“ su set odstupanja od opštih pravila bezbednosti hrane, koje Ministar propisuje, imajući u vidu:
•Smanjene rizike u poslovanju (male količine, jasne procedure, tradicionalne metode potvrđene dugim vremenskim periodom) uz fokus na bezbednost proizvoda koja se nikad ne dovodi u pitanje
•Interes potrošača uz želju da se očuva tradicija i ponuda tradicionalnih proizvoda
•Zaštitu ekonomije na selu – okvir koji omogućava da poljoprivrednici uspostave preradne aktivnosti na gazdinstvu i dodaju vrednost sirovini – mleku i mesu koje proizvode.

„Sremska Mitrovica, prestonica svinjskog Srema, poznata je kao kraj u kome se masovno proizvode kulen, kobasica, čvarci i ostali domaći, mesni delikatesi, ali isto tako i sirevi i brojni mlečni proizvodi. Dalje, Mitrovica ima i ovogodišnjeg apsolutnog šampiona Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u kategoriji meso i proizvodi od mesa, koji je zaštitio i geo-poreklo svojih suhomesnatih specijaliteta. Reč je o porodici Jovanović i firmi „But&Co“ iz Laćarka, gde su po završetku prezentacije i demonstrirana pravila fleksibilnosti, odličan primer integracije primarne proizvodnje, prerade i marketinga. Upravo zato je Sremska Mitrovica izabrana za mesto gde su zvanično predstavljane nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla. Olakšice koje ovaj Pravilnik propisuje, omogućiće malim i tradicionalnim proizvođačima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, da konačno standardizuju proizvodnju, ali i legalizuju prodaju, što je jednako bitno“ - Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

IZDVAJAMO: LOKALNE MERE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA SUŠE

Na inicijativu Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, na sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica, usvojena je odluka kojom je predviđeno umanjenje poreza na poljoprivredno zemljište u okviru poreza na imovinu za oko 30% u narednoj godini. Usvojenom odlukom koja predstavlja meru Grada za smanjenje posledica suše u 2017. godini (i planirana je samo za 2018. godinu), stopa poreza na pojoprivredno zemljište smanjuje se sa 0,15% na 0,10%.

„Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica podnela je Gradskoj upravi za budžet i lokalni ekonomski razvoj, predlog mere koja za cilj ima smanjenje efekata ovogodišnje suše. Mera podrazumeva smanjenje stope poreza na poljoprivredno zemljište u 2018. godini i odnosi se na sve poljoprivrednike, odnosno poreske obveznike koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Sremske Mitrovice. Radi se o lokalnoj meri podrške poljoprivrednicima u skladu sa mogućnostima gradskog budžeta“- Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Mera se odnosi apsolutno na sve poljoprivrednike koji imaju zemlju u svom vlasništvu na teritoriji grada, bez obzira da li se radi o velikim ili malim površinama. Nema povlašćenih, nema izuzetih, ova mera predstavlja poresku olakšicu i malim i velikm poljoprivrednicima.

Ta mera nije jedina koju je inicirala Agencija, tako da će se do kraja tekuće godine sprovesti još jedna meru koja je namenjena onim poljoprivrednmicima koji su pretrpeli štetu uzrokovanu lošim vremenskim uslovima, olujama i vetrom u septembru i oktobru mesecu.

“Tokom septembra i oktobra ove godine imali smo veliki broj prijava štete koju su usled lošeg vremena pretrpili poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u zaštićenim prostorima, odnosno plastenicima. Stradale su folije, konstrukcije, pa i čitav rod. Odlučili smo da pokrijemo deo štete imaocima plastenika koji su pretrpeli štetu, a kojima je radna grupa za procenu poljske štete procenila iznos nastale štete. Očekuje se raspisivanje konkursa za podnošenje prijava. Ukupno smo opredelili nešto manje od milion dinara za ovu namenu, a isplate naknada će se realizovati krajem tekuće i početkom sledeće godine. Potrudili smo se da na lokalnom nivou pronađemo dve mere, dva mehanizma kojima ćemo pomoći našim poljoprivrednicima i nadam se da ćemo bar malo ublažiti posledice ne samo suše, nego generalno loših vremenskih prilika“ - Petar Samardžić.

Inicijativu Agencije Gradska uprava za budžet i lokalni ekonomski razvoj je prihvatila kao osnovanu i korisnu.

„Lokalna samouprava mora da ima sluha za svoje građane, mi moramo da saosećamo sa njima jer neki od naših poljoprivrednika nažalost neće biti u mogućnosti da 2018. godine iz ovogodišneg roda izmiruju svoje obaveze, baš zato što im je prinos bio značajno umanjen. Uprava za budžet i finansije ceni inicijativu Agencije, jer mislimo da je došla iz merodavne institucije tako da smo ocenili da Grad sebi može da priušti smanjenje poreske stope na ovu kategoriju poreskih obveznika“- Duško Šarošković, načelnik Gradske uprave za budžet i lokalni ekonomski razvoj.

Umanjenje će iznositi negde oko 30%, a smanjenje prihoda koje će nastati po ovom osnovu biće nadomešteno povećanjem broja obveznika i većim obuhvatom nepokretnosti porezom na imovinu.
„Na snazi je zakonska mogućnost reprograma starih dugova i veliki deo poreskih obveznika koji su nesavesni bili do skora su iskoristili tu meru i deo svojih obaveza preselili u naredne godine, što znači da će biti veći priliv novca u budžet po osnovu starih dugova, što nam daje mogućnost umanjenja stope poreza. Na ovo smanjenje redovne platiše poreskih obaveza mogu ostvariti i dodatnih 10% popusta.“ – Duško Šarošković.

Mera umanjenja poreza prema rečima Nenada Andrića iz Martinaca, koji trenutno obrađuje oko 70ha zemlje i u svoj farmi ima oko 300 svinja, biće izuzetno značajna, jer ova godina bila je izuzetno teška za poljoprivrednike, a ništa lakša neće biti ni naredna.
„Zbog velike suše prinosi su nam znatno umanjeni, a posledice nas čekaju tek 2018. godine, upravo zbog toga ova mera će nam puno značiti, svaki dinar je važan“ – Nenad Andrić.

IZDVAJAMO: ZAPOČETA ELEKTRIFIKACIJA NA FRUŠKOJ GORI

Na južnim padinama Fruške gore, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovao je puštanju u rad jedne od tri trafostanice u okviru projekta elektrifikacije polja za navodnjavanje poljoprivrednih površina.

U atarima fruškogorskih sela Šuljam, Manđelos i Grgurevci postavljeno je šest kilometara visokonaponskih kablova i izgradjene tri stubne transformatorske stanice, svaka snage 400 kVA. Time su stvoreni uslovi da se u prečniku od kilometra od svake trafo stanice priključe pumpe za navodnjavanje.

Miinsitrar Nedimović je došao da podrži ljude iz lokalne samouprave i operativno-distributivnih sistema koji su prepoznali akciju elektrifikacije polja iniciranu u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede.  Podsetio je da je elektrifikacija polja u okolini Leskovca donela povrtarima pet puta niže troškove jer su za pogon sistema za navodnjavanje koristili struju umesto skupog dizel goriva.
"U krajnjoj liniji, elektrifikacija je potrebna i za ratarstvo kada se završe sistemi za navodnjavanje. Ovo treba da bude trend jer struja ne pripada samo urbanim prostorima. Mi snižavamo troškove u poljoprivredi preko elektrifikacije i kroz sisteme za navodnjavanje. Moramo konačno biiti svesni da se nalazimo u 21. veku i da savremene svetske trendove, kao što su elektrifikacija polja, navodnjavanje i komasacija, moramo integrisati u naše prostore”, rekao je Nedimović.

Elektrifikacija polja započeta je simboličnim puštanjem u rad trafostanice na Šuljamačkoj glavici, od strane gradonačelnika Vladimira Sanadera.
 “Naša ideja, kao lokalne samouprave, jeste da razvijamo one kulture koje su radno intenzivne i koje donose veći prihod po hektaru nego što su to klasične ratarske kulture. Svesni smo da moramo dovesti i infrastukturu do ovih polja, voćnjaka, vinograda jer je najjeftinije navodnjavanje preko električne energije. Naš doprinos i jeste u tome da podstaknemo druge da podižu voćnjake, vinograde i sve ono što će nam doneti mnogo veći prihod i veći društveni bruto-proizvod,“ rekao je Vladimir Sanader.

Položeno je oko šest kilometara visokonaponskih kablova kroz atare, da bi se te transformatorske stanice povezale na distributivni elektroenergetski sistem. Postavljanje trafoa finansirao je EPS. Đorđe Faor, direktor Elektrodistribucije Sremska Mitrovica istakao je da je ovaj dug i mukotrpan posao, saradnjom organa lokalne samouprave, projektanata i izvođača radova,  urađen u izuzetno kratkom roku. Ukupna vrednost investicije za sva tri objekta je oko 36 miliona dinara, a ceo projekat je završen za manje od 90 dana.

Milorad Milošević, jedan od korisnika,  zahvalio se svima koji su omogućili otvaranje trafostanice i dodao: ”Ovde nas je dvadesetak na ovom području koji smo se prijavili, čime je pokriveno oko 160 hektara pod raznim voćem i oko 40 hektara pod vinogradima. Uštede će biti značajne, ovo je za nas ogroman doprinos.” 

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, kao i do sada, na raspolaganju je svim zainteresovanim mitrovačkim voćarima i ostalim poljoprivrednicima, po pitanju administrativno-tehničke pomoći oko priključenja na postavljene trafoe.

Ovo je početak elektrifikacije polja u Sremskoj Mitrovici, uskoro će biti puštene u rad još dve ovakve trafostanice, a u narednom periodu se očekuje nastavak projekta.

IZDVAJAMO:TEMATSKA SKUPŠTINA STOČARA SREMA I MAČVE

Asocijacija stočara Srema i Mačve u bila je domaćin skupa odgajivača svinja, koji se održao u Sremskoj Mitrovici 20. novembra. Organizaciju je pomogla i mitrovačka Agencija za ruralni razvoj, a ovo je treće veće okupljanje stočara u poslednje dve godine. Gosti predavači na Skupštini bili su: Oliver Stanković, direktor Edufarm doo Crvenka i Žarko Avramov, doktor veterinarske medicine. Gost na Skupštini bio je i Nenad Terzić, šef odeljenja za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zoran Erić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve iz Sremske Mitrovice, u pozdravnom obraćanju, najavio je otvaranje kancelarije ovog udruženja: “Cilj ovog okupljanja je izveštavanje o redovnim aktivnostima Asocijacije i ovo je jedan vid godišnje Skupštine. Osnovni cilj je da najavimo početak rada naše kancelarije gde će se odvijati sve dalje aktivnosti i gde ćemo sprovoditi naš program. Gosti iz Crvenke su nam kroz predavanje o menadžmentu pokazali načine kako da snizimo troškove da bi bili uspešni u daljoj proizvodnji.”

Teme predavanja bile su: Zdravstveni status farme i uticaj na proizvodne rezultate, kalkulacija proizvodnje na farmi i modeli udruživanja proizvođača svinja. Stočari su se osvrnuli i na nedavnu posetu danskih farmera, i razgovarali o mogućim oblicima i modelima saradnje. Poljoprivrednici su istakli da su ovakvi skupovi uvek poželjni kao i predavanja, razmena informacija, iskustava i saradnja, što im Asocijacija i pruža.

Sreten Timotijević, mladi poljoprivrednik iz Čalme, stočarstvom se bavi poslednjih nekoliko godina, kako kaže, uz oca: “To nam je porodični posao. Situacija je promenljiva, cena varira, gore-dole, trenutno, čujem da malo skače. Godišnje utovimo oko 200 svinja, kupujemo prasad, prodajemo tovljenike, imamo uglavnom svoju hranu. Planiramo proširenje proizvodnje, završavamo objekat za još nekih 250 komada, što se tova tiče. Imamo oko 20 jutara zemlje u svom posedu i još oko 60 u zakupu. Može da se živi kao i od svakog poštenog posla.”

Ministarstvo poljoprivrede je sufinansijer otvaranja kancelarije Asocijacija stočara Srema i Mačve u Sremskoj Mitrovici. Sredstva koja je Asocijacija dobila po javnom konkursu za sufinansiranje projekata udruženja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a koji su od javnog interesa, biće iskorištena za opremanje i funkcionisanje kancelarije. Rad Asocijacije je pomogla i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska MItrovica, kroz mere podrške udruženjima sa teritorije Sremske Mitrovice, čiji su programi rada i delatnost u funkciji unapređenja agrara i ruralnog razvoja.

Broj članova u udruženju varira, prošle i ove godine su imali oko 200 članova. Planiraju da urade bazu podataka kada otvore kancelariju, u toku naredne nedelje.

 

IZDVAJAMO: NATURALNA RAZMENA MERKANTILNOG KUKURUZA ZA TOVNU STOKU

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je JAVNI POZIV ZA PRIKUPLjANjE ZAHTEVA ZA NATURALNU RAZMENU DO 10.000 TONA MERKANTILNOG KUKURUZA ZA TOVNU STOKU SA PRIMARNIM PROIZVOĐAČIMA KOJI IMAJU ZATVORENI PROIZVODNI CIKLUS.

Republička direkcija za robne rezerve razmenjuje do 10.000 tona merkantilnog kukuruza sa primarnim proizvođačima za tovnu stoku, i to do 4.000 tona merkantilnog kukuruza razmeniće se za tovne svinje, i do 6.000 tona za tovnu junad, u sledećim paritetima:

1) 11,02 kg merkantilnog kukuruza za 1 kg tovnih svinja
2) 13,76  kg merkantilnog kukuruza za 1 kg tovne junadi

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike je do 300.000 kg.

Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su: tovna prasad minimum 100 komada, ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou. Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici su 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.

Rok isporuke tovnih svinja je 5 (pet) meseci, odnosno 9 (devet) meseci za tovnu junad. Ukoliko Direkcija ne preuzme tovnu stoku u utvrđenim rokovima, proizvođači su dužani da sa Direkcijom zaključe ugovor o skladištenju, čuvanju i zanavljanju tovne stoke (tovne svinje, odnosno tovnu junad).

Sredstva obezbeđenja isporuke tovne stoke, i sredstva obezbeđenja skladištenja, čuvanja i zanavljanja su dokaz o upisu hipoteke prvog reda i solo menice.

Pravo učešća imaju:
a) fizička lica-nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17), i nalaze se u aktivnom statusu.
b) pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici, koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17), i nalaze se u aktivnom statusu i moraju biti registrovani u APR-u, sa šifrom pretežne delatnosti 01.46-uzgoj svinja ili 01.42-uzgoj drugih goveda i bivola.

Rok za dostavljanje ponuda u pisarnicu Direkcije je 21.12.2017. godine, do 10 časova.

Potrebna dokumentacija i detaljno objašnjenje Javnog poziva preuzimaju se na sajtu Direkcije www.rdrr.gov.rs u delu Konkursi i tenderi.

IZDVAJAMO:REGIONALNO SAVETOVANJE PČELARA U SREMSKOJ MITROVICI

U nedelju 19. novembra, u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je Savetovanje asocijacije pčelarskih organizacija Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga. Pedesetdrugo po redu regionalno savetovanje Asocijacije održano je prvi put u Sremskoj Mitrovici. Domaćin i organizator savetovanja je mitrovačko Društvo pčelara “Jovan Živanović” uz podršku Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Savetovanju je prisustvovalo oko sto pčelara.

Rajko Pejanović, predsednik Asocijacije, izvestio je prisutne o realizovanim aktivnostima u toku 2017. godine i uručio zahvalnice svima koji su pomogli realizaciju foruma u Sremskoj Mitrovici.

“Ovakve tribine uključuju brojne teme iz oblasti pčelarstva, a s obzirom na to da je jedan od panelista bio Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jedna od tema bile su i mere podrške i podsticaji za razvoj pčelarstva u narednom periodu, sa osvrtom na ono što je urađeno tokom ove i prethodne godine. Savetnik ministra je govorio o dinamici isplate subvencija u pčelarstvu, o povećanjima intenziteta povrata i novinama u okviru mera podrške ruralnom razvoju, a koje se tiču unapređenja pčelarstva” – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

Među predavačima su bili i profesionalni pčelari Dragorad Kovačević iz Crne Bare, i Saša Jakšić iz Novog Sada. Oni su u fokus stavili dobru pčelarsku praksu i govorili o načinima za povećanje prinosa meda odnosno povećanju produktivnosti pčela, kao i o uzgoju selekcionisanih matica.

“Ovakve skupove imamo dva-tri puta godišnje, edukativnog su karaktera, i obuhvataju malo šire područje, pošto smo i mi članovi malo šire asocijacije, koja uključuje tri okruga. Asocijacija nema finansijski karakter, ne plaćamo članarinu, ali uspevamo da povremeno organizujemo ovakva predavanja i podstičemo ljude da se upoznaju, razmenjuju iskustva i druže. Došli su pčelari i iz Loznice, Šapca, Lučana, Valjeva i drugih mesta”- rekao je domaćin skupa, Tomislav Kostić, predsednik Društva pčelara “Jovan Živanović” Sremska Mitrovica.

Bora Berendika, pčelar iz Sremske Mitrovice, član udurženja, rekao je: “Pčelarim od 1981. godine, a od kada sam u peniziji od 2006. godine prešao sam u profesionalce i pčelarim trenutno sa 152 košnice. Selim pčele od Cera do rumunske granice, Banat, Bačka, Fruška gora. Idem na bagrem, lipu, suncokret i livade kad se ukaže prilika. Proizvede se od dve do pet tone meda, kako koja godina, a ove godine je bilo vrlo malo meda. Kvalitet je dobar, ali je bila mala količina.”

 

IZDVAJAMO:OBAVEŠTENjE:

Za naknadu za odvodnjavanje nadležna su javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode“ i „ Vode Vojvodine“

Poreska uprava Republike Srbije podseća da od ove godine naknadu za odvodnjavanje fizičkih lica utvrđuju i naplaćuju javna vodoprivredna preduzeća: „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ . Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje, koje je do stupanja na snagu ovog Zakona obavljala Poreska uprava.
Za sve informacije u vezi sa naknadom za odvodnjavanje, uključujući podatke o stanju duga, rešenjima i ostalim pitanjima, vlasnici i korisnici zemljišta na teritoriji Republike Srbije treba da se se obrate javno vodoprivrednim preduzećima.
Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine mogu da se obrate korisničkom servisu „Vode Vojvodine“ i to radnim danima od 7.00 do 15.00 časova, na tel. 0800/21 21 21, zatim 021/488 15 39 i 021/488 14 34, ili na mejl: korisnik@vodevojvodine.rs.
Zahtev za izdavanje potvrde može se poslati na mejl: potvrde@vodevojvodine.rs, zatim na poštansku adresu „ Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina br. 25, Novi Sad ili predati lično na pisarnici „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu. Obrazac zahteva za izdavanje potvrde o stanju naknade za odvodnjavanje za fizička lica može se preuzeti sa sajta „Vode Vojvodine“ – www.vodevojvodine.com.
Obveznici naknade za odvodnjavanje koji žele da uplate naknadu pre dostavljanja rešenja za 2017. godinu mogu to da učine na isti uplatni račun i poziv na broj koji je naznačen u rešenju Poreske uprave za 2016. godinu, ali kao „primalac“ treba da naznače – Budžetski fond za vode AP Vojvodine. Broj žiro-računa (840-741565843-24) i poziv na broj ostaju isti.

IZDVAJAMO:PODIZANJE ZASADA LESKE – ISPLATIV BIZNIS

U utorak 17.oktobra u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je predavanje na temu uzgoja lešnika.

Uz podršku Gradske uprave za poljoprivredu i Agencije za Ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, predavanje su vodili predstavnici kompanije AGRI SER – Ferrero u Srbiji.

Kompanija Ferrero predstavila je mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i uslove za zasnivanje novih površina pod ovom voćarskom kulturom.

Predavanje je organizovano u okviru velikog projekta podizanja zasada leske u Srbiji, koje ova kompanija sprovodi uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Razgovaralo se o osnovnim sortama, pripremi zemljišta,  navodnjavanju, đubrenju, rezidbi, kontroli korova, bolestima i štetočinama, berbi, manipulaciji nakon berbe, sušenju i ostalim temama vezanim za uspešnu proizvodnju lešnika.

Predavanje je bilo namenjeno poljoprivrednicima, firmama i zadrugama, koje planiraju zasnivanje zasada lešnika.

Predstavljeni su i modeli saradnje sa ovom kompanijom, a uslov je da poljoprivrednici imaju najmanje jedan hektar plodnog tla pogodnog za uzgoj ove kulture.

"Poslednjih godina proizvodnja i uzgoj lešnika je vrlo popularna grana voćarstva i poljoprivrednici je vide kao unosan posao i isplativ biznis. Stoga smo i odlučili da organizujemo predavanje na temu uzgoja lešnika, gde su predstavnici kompanije Ferrero predstavili uslove i modele saradnje sa ovom kompanijom. Nadam se da će Ferrero i mitrovački voćari, pre svega budući voćari, pronaći zajednički interes, i da će se uskoro povoćati površina pod leskom, odnosno proširiti zasad lešnika na području Sremske Mitrovice.", rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

U Sremskoj Mitrovici već ima voćara koji uzgajaju lešnik, jedna od njih je Ljiljana Sretenović iz Noćaja, koja ima zasad od 2 hektara.

"Ovo je dugoročan posao, koji zahteva ozbiljan pristup. Naš zasad je star već deset godina, a prvi dobar rod je krenuo u petoj godini. Za sada imamo svoje stalne kupce, ali interesuje nas i saradnja sa firmom Ferrero, koja u okviru svojih mera vrši i otkup, pa bismo tako obezbedili sigurniji plasman.", rekla je Ljiljana Sretenović.

IZDVAJAMO:O B A V E Š T E Nj E o razmeni semenske za merkantilnu pšenicu

U cilju pomoći primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i smanjenja efekata ovogodišnje suše, Vlada Republike Srbije je na predlog Republičke direkcije za robne rezerve,  donela Zaključak kojim je dala saglasnost da se za potrebe jesenje setve, izvrši naturalna razmena sertifikovane semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2017 i 2018 godine.

Razmena će se vršiti sa:
- fizičkim licima – nosiocoma aktivnog porodičnog poljoprivrednog  gazdinstava
- ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve.
 -zemljoradničkim zadrugama koje su registrovane  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.
  - ostalim pravnim licima koja su registrovana  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2017. i 2018. godine  je sledeći:
-1 kg semenske pšenice  za 1,8 kg merkantilne pšenice.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se subjektima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Sredstva obezbeđenja isporuke merkantilne pšenice roda 2018. godine su:
-za fizička lica – nosioce aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava  – jedna blanko potpisana solo menica.
-za ovlašćene skladištare Republičke direkcije za robne rezerve –  3 (tri) blanko sopstvene menice.
-za zemljoradničke zadruge - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika, u visini vrednosti ugovora.
-za ostala pravna  lica - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika

Količina semenske pšenice koja se odobrava u razmenu jednom fizičkom licu – nosiocu aktivnog poljoprivrednog gazdinstva, ovlašćenom skladištaru Republičke direkcije za robne rezerve, zemljoradničkoj zadruzi i ostalim pravnim licima određivaće se na osnovu količina navedenih u podnetim zahtevima i raspoloživih količina semenske pšenice.

Zahtevi se dostavljaju  u pisanoj formi preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd ili u pisarnici Direkcije na istoj adresi kao i na mejl zoran.micic@rdrr.gov.rs i snezana.radinovic@rdrr.gov.rs.

U zahtevima obavezno treba navesti  količinu i sortiment semenske pšenice, a za fizička lica: ime i prezime nosioca aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, adresu, registarski broj gazdinstva i kontakt telefon.

Sorte pšenice koje se nude u razmenu, a nalaze u doradnom centru „Best Seed Producer“  u Srbobranu su:

•       Somonida
•       NS 40 S
•       Pobeda
•       Zvezdana
•       Renesansa
•       Ilina

Sve dodatne informacije možete dobiti na telefone u Beogradu: 011/3239-052, 3239-425, 3239-059, 3239-058 i u Novom Sadu 021/526-890.

IZDVAJAMO:NOVI KONKURS ZA KREDITE ZA NABAVKU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Razvojni fond AP Vojvodine raspisao je NOVI konkurs za dugoročno kreditiranje Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. 

Izdvajamo sledeće uslove:

  1. Podnošenje zahteva bez naknade za  obradu
  2. Kamatna stopa 1,5 % na godišnjem nivou
  3. Mogućnost ručne zaloge na novokupljenu pogonsku mehanizaciju
  4. Bez učešća kod kupovine priključnih poljoprivrednih mašina
  5. Rok otplate 5 godina u koji je uračunat grejs period od 6 meseci
  6. Otplata u polugodišnjim anuitetima

Razvojni fond i dalje ima otvorene konkurse za pravna lica i preduzetnike, i za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti lično na adresi Bulevar cara Lazara 7a, Novi Sad, u Sektoru za kredite, elektronskim putem: kreditno@rfapv.rs ili telefonskim putem na broj: 021/454-334;

IZDVAJAMO:UKUSI MITROVICE NA VOJVOĐANSKOM FESTIVALU GASTRONOMIJE

Dvodnevni festival gastronomije „Ukusi Vojvodine“, održan je 30.septembra i 1.oktobra u Limanskom parku u Novom Sadu. Ideja Festivala je da se na jednom  mestu predstave proizvođači domaćih proizvoda - sireva, kulena, testenina, povrća, ajvara, pekmeza i svega onoga što može da se nađe širom Vojvodine u malim proizvodnjama na poljoprivrednim gazdinstvima.

Festival je način da se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva gastronomska destinacija koja privlači mnogobrojne turiste i zaljubljenike u dobru kapljicu i zalogaj, promovišući male poljoprivredne proizvođače i popularizujući tipične vojvođanske proizvode. Osim predstavljanja proizvođača domaćih proizvoda, bili su tu i restorani iz Vojvodine koji imaju u ponudi vojvođanska jela, a upriličeno je i takmičenje kuvara, kao i bogat zabavni program i edukativne radionice za najmlađe. U muzičkom programu nastupili su veliki tamburaški orkestar Radio televizije Vojvodine kao i poznati novosadski bendovi. U okviru festivala organizovano je veliko takmičenje u kom su učestvovali kuvari iz cele Srbije. Tema takmičenja bila je „Vojvođansko jelo na moderan način“, a predsedik žirija bio je poznati kuvar Steva Karapandža.

I „ukusi Mitrovice“ našli su svoje mesto na Festivalu. U saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, svoje domaće specijalitete na "Ukusima Vojvodine" predstavili su Sremski kulen "Vojnović" iz Kuzmina, "Krompičice sitne ljute" iz Mačvanske Mitrovice, Salaš "Isailovi" iz Sremske Mitrovice i "But&Co" iz Laćarka. Mitrovački štand je bio dobro posećen, jer su Sremci ponudili bogatu trpezu: kulen, kobasicu, slaninu, slatko od ljute paprike, domaći uprženi ajvar, rakiju, sokove, kolače i još mnogo toga.

„Osim promocije vojvođanskih gastro specijaliteta, ideja Festivala jeste da se svi vojvođanski proizvođače hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda, usmere jedni na druge, a konzumentima ponudi najbolje od tradicionalne vojvođanske kuhinje. Festival „Ukusi Vojvodine“ je dugoročni projekat koji za cilj ima međusobnu saradnju malih i velikih proizvođača tradicionalne hrane i restorana koji nude tradicionalna jela. Na primer, u Erdevičkoj vinariji dok degustirate vrhunsko fruškogorsko vino, možete da mezite pršutu iz Laćarka i jazački kozji sir. Upravo to jeste cilj ove manifestacije, i zaista mi je drago što su organizatori prepoznali kvalitet mitrovačke i sremačke gastro ponude i što je nekoliko mitrovčana uzelo učešće u manifestaciji. Takođe, festival usmerava male proizvođače na standardizaciju i sertifikaciju proizvodnje, kako bi svoje tradicionalne proizvode mogli legalno da prodaju restoranima, ugostiteljskim objektima, marketima, a ne samo na vašarima i pijacama.“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

Festival „Ukusi Vojvodine” omogućio je svim posetiocima da na jednom mestu i svim svojim čulima iskuse autentičnu Vojvodinu i uživaju u laloškom hedonizmu.

IZDVAJAMO:OBJAVLJENI PRAVILNICI ZA IPARD PODSTICAJE ZA INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLJOPRIVREDNIKA I PODSTICAJE ZA PRERADU I MARKETING POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Pravilnike o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (mera 101), i Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (mera 103).

Mera 101 se odnosi na podsticaje za proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća i ostale useve (žitarice, uljarice, šećerna repa), a mera 103 se odnosi na podsticaje za preradu i marketing u sektoru mleka i mlečnih proizvodi, mesa i proizvoda od mesa, i sektoru voća i povrća.

Pravilnicima se bliže se propisuju lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje, u okviru IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine, iznos IPARD podsticaja, prihvatljive investicije i prihvatljivi troškovi, kao i uslovi, način i postupak sprovođenja IPARD programa.

Pravilnici i prilozi, mogu da se preuzmu na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs – dokumenti/pravilnici), kao i na internet stranici Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica (www.arrsm.rs – propisi/pravilnici) ili klikom OVDE

IZDVAJAMO: RAVNJE: DANI PAPRIKE - OD KOLUMBA DO RAVNJA

Svaka jesen, i umetnička i kalendarska je u znaku paprike, obojena tonovima od crvene, zelene do zlatno-žute. Paprika je glavni lik pesama, i veran saputnik kroz čitav život. Pamtimo je od Ršumovićevog stiha „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, preko Ćopićevog učitelja „Paprike“, do „Crvene, vruće, ljute papričice - Red Hot Chili Peppers“. Pa „'leba, masti i paprike...“. Generacije i generacije predaka i potomaka odgajilo se uz ovaj recept, i upamtilo ovo jelo skromnog imena i bogate istorije. Jedni se na papriku mršte, aforistički je nazivajući nejestivim delom punjene paprike, a drugi je toliko vole da joj posvete čitavu manifestaciju. Tako su u Ravnju, 24. septembra održani „Dani paprike“, nova manifestacija na agro-gastro sceni Srema i Mačve. Događaj su priredili povrtari iz udruženja „Ravnjanska kapija“, a pokrovitelj manifestacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ ostavrilo je pravo na sredstva po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni ravoj, u cilju podrške udruženjima građana čija je delatnost u funkciji ruralnog razvoja i unapređenja poljoprivrede. Jedan deo dobijnih sredstava povrtari su usmerili na organizovanje manifestacije kojom su krunisali ovogodišnji rad na polju uzgoja paprike. Gajenje paprike u Ravnju ima dugu tradiciju, baštovanstvom i povrtarstvom Ravnjanci su se bavili i pre Drugog svetskog rata, a poslednje dve decenije papriku uzgajaju intenzivno. Preko 70% domaćinstava gaji papriku na ukupnoj površini od preko 150 ha. Ravnjanci su nekoliko decenija posvetili selekciji, ukrštanju i stvaranju svoje sorte koju često nazivaju Ravnjanska kapija. Ona je najviše zastupljena na ravnjanskim njivama, veoma je otporna, izdržljiva, ukusna, lepog oblika, a domaćice je obožavaju, jer je odlična za ajvar. Upravo zato, u okviru manifestacije održano je takmičenje u pravljenju najukusnijeg ajvara. Nadam se da je ovo samo prva u nizu manifestacija, i da ćemo i narednih godina dolaziti u Ravnje na „Dane paprike“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Tragajući za poreklom ovog povrća, ne bi trebalo da sledimo putokaze iz Ršumovićeve pesme. Na kompasu valja potražiti zapad, jer je u Americi Kristifor Kolumbo postao prvi Evropljanin koji je okusio papriku. Kolumbo je papriku preneo u Evropu, a u današnju Srbiju doneli su je Turci, od kojih smo pozajmili i sam naziv ovog povrća. U okviru manifestacije, Ravnjanci su izložili ono čime su ponosni. Bilo je tu različitih sorti, i domaćih i hibridnih, a stručna lica iz mitrovačke Poljoprivredne stručne službe izmerili su najtežu papriku. Bila je to crvena paprika Željka Kuzmanovića, koja je težila 423 grama.
Specijalitete od ove gastro delicije ponudila su udruženja žena i seoska turistička domaćinstva iz Mačve, a u pomoć su im pritekla i udružunje žena iz sremskog Fruškogorja. Nekoliko ekipa iz Ravnja, Glušaca, Radenkovića i Crne Bare, od jutra je peklo papriku za ajvar. Agencija za ruralni razvoj je takođe imala svoju ekipu. Čistili su pečenu papriku, mleli, kuvali sa tajnim sastojcima, te gotov ajvar spremali u prethodno sterilasane teglice. Degustacija je bila svima dozvoljena, ali priprema ajvara je bila takmičarskog karaktera. Za izbor najukusnijeg ajvara zadužen je bio žiri „Ni po babu, ni po stričevima“ u sastavu: Dragan Breban, profesor kuvarstva, Dejan Budić iz pokreta „Slow food“, Miodrag Stojković, mitrovački majstor kulinarstva i Dejan Jovanović iz firme „Krompičice sitne ljute“. Žiri je bio na slatkim (malo i ljutim) mukama, ocenjivali su boju, ukus, miris i gustinu ajvara, i za najbolji ajvar proglasili  onaj koji su spremile Ravnjanke iz ekipe „Zečice“. Uz pehar, pobednice su dobile i peć za pečenje paprike, kao i paket proizvoda „Krompičice sitne ljute“.
Manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik Vladimir Sanader, a u kulturno umetničkom programu učesvovao je mitrovački Folklorni ansambl „Branko Radičević“, Narodni orkestar „Sirmiumarta“, kao i domaći KUD „Mačvanski dukati“.
U okviru manifestacije održana je i fudbalska utakmica u školskom dvorištu, u kojoj su „Opštinari“ savladali „Paprikare“ sa 2:0.
Deca iz Ravnja bila su vrlo aktivna tokom čitave manifestacije. Nekoliko dana su pravili magnete, različite figure od paprike, priveske i ostale đakonije koje su  izneli na jednu od tezgi. Učestvovali su i u likovnoj radionici „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, a organizator je nagradio prva tri najbolja rada u uzrastu od prvog do četvrtog razreda, i tri najbolja od petog do osmog razreda.

IZDVAJAMO:PODSTICAJ MITROVAČKIM POVRTARIMA

Povrtarima sa teritorije Grada Sremska MItrovica, uručena su rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje nabavke semenskog materijala, po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Cilj ove mere jeste intenzivnije korišćenje zemljišnih resursa i usmeravanje poljoprivrednika da u povrtarskoj proizvodnji koriste sertifikovan materijal, odnosno deklarisano seme i supstrat. Ukupno je podnešen 51 zahtev, od toga 50 povrtara ispunjava uslove i ostvaruje pravo na ova podsticajna sredstva, u ukupnom iznosu od oko 1.500.000 dinara. Jedno lice je podnelo zahtev i ostvarilo pravo na sredstva za sufinansiranje organske biljne proizvodnje u iznosu od 65.000,00 dinara.

"S obzirom na to da Agencija prvi put raspisuje ovakvu meru, zadovoljni smo brojem zahteva, i svakako ćemo i dogodine raspisati ovaj konkurs, s tim što ćemo sa informisanjem poljoprivrednika krenuti mnogo ranije, kako bismo imali još više korisnika. Najviše su zahteva podneli proizvođači paprike, paradajza i bostana, a među njima je veliki broj mladih poljoprivrednika, kao i žena koje se bave povrtarstvom. Merom se pokriva značajan deo troškova proizvodnje, a mogla je da se kombinuje sa merama koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede, posebno sa onim koje se tiču nabavke sistema za navodnjavanje i materijala i opreme za plasteničku proizvodnju. Nastavićemo i sa popularizacijom i merama koje podstiču organsku proizvodnju, jer jedino takav način privređivanja garantuje biološki zdrave proizvode. Neiskorišćena sredstva, odnosno sredstva koja su preostala za podsticaje u poljoprivredi, biće preusmerena na nove mere tokom jesenjih radova u poljoprivredi." – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

"Ovaj podsticaj je vrlo značajan za nas proizvođače paprike, jer nam pokriva dobar deo troškova proizvodnje. Takođe, zahvaljujući ovoj meri, usmereni smo na nabaku kvalitetnog, deklarisanog semena, koje obezbeđuje i kvalitetan rod, i bitna je dopuna semenu koje mi sami proizvodimo i ostavljamo svake godine." - Milan Bučić, povrtar iz Ravnja.

IZDVAJAMO: OTVORENA IZLOŽBA DOMAĆE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Izložbu, na kojoj se predstavilo 18 domaćih kompanija, svečano je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, a otvaranju je prisustvovala i ministarka pravde Nela Kuburović.
Domaćin Izložbe je mitrovački proizvođač poljomehanizacije - “Dubrava”, privredna jedinica za industrijsku proizvodnju pri Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. S tim u vezi, ministarka pravde je istakla da je izložba još jedan pokazatelj da je KPZ u Sremskoj Mitrovici u potpunosti proizvodno orijentisan i da može da stane rame uz rame sa drugim proizvođačima,  a sve u procesu resocijalizacije osuđenih lica.
Zavod je na vreme prepoznao značaj poljoprivrede i davno se na tržištu pozicionirao svojim, sada već svuda prepoznatljivim proizvodima poput „Dubravinih“ prikolica i drljača. Ovi proizvodi Zavoda nisu samo poznati na domaćim prostorima, već i u regionu, a uskoro će biti prisutni i na tržištu Evropske unije – rekla je ministarka Kuburović.
Ministar Nedimović je prilikom otvaranja rekao da izložba predstavlja još jedan pokušaj da se izdigne poljoprivredna mehanizacija Srbije na mesto koje joj pripada, naročito ako se ima u vidu da se u toj grani industrije u poslednjih 20 do 30 godina beleži stagnacija i da postoji ozbiljan problem u pogledu proizvodnje traktora i druge mehanizacije.
-Bez ove industrije teško da bilo šta možemo da pričamo u budućnosti o srpskoj poljoprivredi i zbog toga je upravo to jedan od segmenata na kojima ćemo ubuduće raditi. Država će u narednom periodu podržati proizvodnju domaće mehanizacije i radiće na rešavanju problema velikih subjekata u tom sistemu, poput IMT-a i IMR-a. Naše mere agrarne politike biće usmerene ka tome da maksimalno koristimo srpske potencijale kako bi naš bruto društveni proizvod u ovom delu učinili što pozitivnijim i kako ne bi morali da uvozimo dodatnu opremu, nego da sve ono što proizvedemo ovde možemo ovde i da realizujemo. Analiza Svetske banke od pre nekoliko dana pokazala je da postoje četiri sektora u kome Srbija može postići još veću vrednost i veći iskorak i da su tu pored automobilske i metalske, i prehrambena i drvnoprerađivačka industrija – rekao je prilikom otvaranja izložbe poljomehanizacije ministar Branislav Nedimović.
Na izložbi su predstavljene poljoprivredne mašine koje se proizvode u KP zavodu, kao i proizvodi iz oblasti poljomehanizacije više domaćih kompanija. Upravnik KP zavoda u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Alimpić naglasio je da je izložba, koja je prva manifestacija takve vrste u nekom od zavoda u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, podrška rastućoj privredi Srbije i da naredne godine sremskomitrovački Zavod planira da proširi spektar proizvoda i da u saradnji sa lokalnom Agencijom za ruralni razvoj, organizuje Sajam poljoprivrede.
Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada, istakao je da je cilj organizovanja ove postavke udruživanje domaćih proizvođača, jačanje njihovog nastupa na tržištu, kao i podizanje konkurentnosti, kroz favorizovanje domaće industrijske proizvodnje. Ideja organizovanja Izložbe jeste i želja da se razbiju predrasude o ceni i kvalitetu domaće mehanizacije, odnosno da se poljoprivrednici uvere da po vrlo povoljnim cenama mogu da nabave domaću mehanizaciju sa često dosta boljim tehničkim karakteristikama od uvoznih mašina.
U okviru izložbe održana je prezentacija o IPARD programu i merama agrarne politike, koju su vodili Radivoj Nadlački, savetnik u ministarstvu poljoprivrede, i direktor Uprave za agrarna plaćanja, Žarko Radat.
U kulturno-umetničkom delu programa otvaranja Izložbe učestvovali su tamburaški orkestar „Sremska banda“ iz Sremske Mitrovice, duvački orkestar Danijela Jokanovića iz Šida, kao i recitatori Aleksandar Krstajić i Bojan Petrović.

Organizator i domaćin izložbe bila je „Dubrava“ – Privredna jedinica za industrijsku proizvodnju KPZ-a Sremska Mitrovica, u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Sremska Mitrovica.

 

   
   

 

Boravak u prirodi je važan za decu. Prosečno školsko dete, ukoliko može da bira, radije će ostati unutra, uz računar i razne elektronske igrice, međutim, deci je potreban svež vazduh i kretanje. To je potrebno svima. Roditelji koji nađu načine za porodično druženje van kuće, neguju telo svog deteta isto koliko i njegovu povezanost sa životom uopšte, kao i veze između dece i roditelja.

Svako dete zaslužuje vezu sa prirodom koja nam pruža uslove za život. Na ovaj način hranite detetovu dušu.

Deca i priroda
   

Savremena definicija pojma RURALNIO RAZVOJ podrazumeva integralni i višesektorski te održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diversifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, fosilizacije pejzaža te generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diversifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja pak, predstavlja, osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

Održivost je ključna komponenta razvojnog procesa radi nužnosti uravnoteženja razvoja društva, privrede i životne sredine koja vodi do postojanog i kontinuiranog razvoja, a bez opasnosti za ugrožavanje bilo kog elementa koji čini integralni deo razvojnog procesa. Krajnji cilj jasno je definisan razvojni put koji će dovesti do privredne, društvene i političke promene u svrhu poboljšavanja kvaliteta života celokupne populacije ruralnog prostora.

Skupština Grada Sremska Mitrovica je na svojoj sednici održanoj dana 11.06.2013. godine donela Odluku o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću „Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica“.

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

Svrha osnivanja Agencije je pružanje podrške naporima Grada u obavljanju  redovnih delatnosti u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja i uspostavljanju veze između korisnika, grada, ministarstava i donora, izrade projekata i pružanja neophodnih usluga krajnjim korisnicima (poljoprirednici, preduzetnicim, prerađivači, lica koja se bave turizmom i ostali).
Pretežna delatnost Agencije je: 7022 Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ Sremska Mitrovica| www.arrsm.rs | © 2013. all rights reserved

-->