AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ - SREMSKA MITROVICA
 

 

IZDVAJAMO:OBAVEŠTENjE:

Za naknadu za odvodnjavanje nadležna su javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode“ i „ Vode Vojvodine“

Poreska uprava Republike Srbije podseća da od ove godine naknadu za odvodnjavanje fizičkih lica utvrđuju i naplaćuju javna vodoprivredna preduzeća: „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ . Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje, koje je do stupanja na snagu ovog Zakona obavljala Poreska uprava.
Za sve informacije u vezi sa naknadom za odvodnjavanje, uključujući podatke o stanju duga, rešenjima i ostalim pitanjima, vlasnici i korisnici zemljišta na teritoriji Republike Srbije treba da se se obrate javno vodoprivrednim preduzećima.
Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine mogu da se obrate korisničkom servisu „Vode Vojvodine“ i to radnim danima od 7.00 do 15.00 časova, na tel. 0800/21 21 21, zatim 021/488 15 39 i 021/488 14 34, ili na mejl: korisnik@vodevojvodine.rs.
Zahtev za izdavanje potvrde može se poslati na mejl: potvrde@vodevojvodine.rs, zatim na poštansku adresu „ Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina br. 25, Novi Sad ili predati lično na pisarnici „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu. Obrazac zahteva za izdavanje potvrde o stanju naknade za odvodnjavanje za fizička lica može se preuzeti sa sajta „Vode Vojvodine“ – www.vodevojvodine.com.
Obveznici naknade za odvodnjavanje koji žele da uplate naknadu pre dostavljanja rešenja za 2017. godinu mogu to da učine na isti uplatni račun i poziv na broj koji je naznačen u rešenju Poreske uprave za 2016. godinu, ali kao „primalac“ treba da naznače – Budžetski fond za vode AP Vojvodine. Broj žiro-računa (840-741565843-24) i poziv na broj ostaju isti.

IZDVAJAMO:PODIZANJE ZASADA LESKE – ISPLATIV BIZNIS

U utorak 17.oktobra u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, održano je predavanje na temu uzgoja lešnika.

Uz podršku Gradske uprave za poljoprivredu i Agencije za Ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, predavanje su vodili predstavnici kompanije AGRI SER – Ferrero u Srbiji.

Kompanija Ferrero predstavila je mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i uslove za zasnivanje novih površina pod ovom voćarskom kulturom.

Predavanje je organizovano u okviru velikog projekta podizanja zasada leske u Srbiji, koje ova kompanija sprovodi uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Razgovaralo se o osnovnim sortama, pripremi zemljišta,  navodnjavanju, đubrenju, rezidbi, kontroli korova, bolestima i štetočinama, berbi, manipulaciji nakon berbe, sušenju i ostalim temama vezanim za uspešnu proizvodnju lešnika.

Predavanje je bilo namenjeno poljoprivrednicima, firmama i zadrugama, koje planiraju zasnivanje zasada lešnika.

Predstavljeni su i modeli saradnje sa ovom kompanijom, a uslov je da poljoprivrednici imaju najmanje jedan hektar plodnog tla pogodnog za uzgoj ove kulture.

"Poslednjih godina proizvodnja i uzgoj lešnika je vrlo popularna grana voćarstva i poljoprivrednici je vide kao unosan posao i isplativ biznis. Stoga smo i odlučili da organizujemo predavanje na temu uzgoja lešnika, gde su predstavnici kompanije Ferrero predstavili uslove i modele saradnje sa ovom kompanijom. Nadam se da će Ferrero i mitrovački voćari, pre svega budući voćari, pronaći zajednički interes, i da će se uskoro povoćati površina pod leskom, odnosno proširiti zasad lešnika na području Sremske Mitrovice.", rekao je Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

U Sremskoj Mitrovici već ima voćara koji uzgajaju lešnik, jedna od njih je Ljiljana Sretenović iz Noćaja, koja ima zasad od 2 hektara.

"Ovo je dugoročan posao, koji zahteva ozbiljan pristup. Naš zasad je star već deset godina, a prvi dobar rod je krenuo u petoj godini. Za sada imamo svoje stalne kupce, ali interesuje nas i saradnja sa firmom Ferrero, koja u okviru svojih mera vrši i otkup, pa bismo tako obezbedili sigurniji plasman.", rekla je Ljiljana Sretenović.

IZDVAJAMO:O B A V E Š T E Nj E o razmeni semenske za merkantilnu pšenicu

U cilju pomoći primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i smanjenja efekata ovogodišnje suše, Vlada Republike Srbije je na predlog Republičke direkcije za robne rezerve,  donela Zaključak kojim je dala saglasnost da se za potrebe jesenje setve, izvrši naturalna razmena sertifikovane semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2017 i 2018 godine.

Razmena će se vršiti sa:
- fizičkim licima – nosiocoma aktivnog porodičnog poljoprivrednog  gazdinstava
- ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve.
 -zemljoradničkim zadrugama koje su registrovane  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.
  - ostalim pravnim licima koja su registrovana  u Agenciji za privredne registre  sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2017. i 2018. godine  je sledeći:
-1 kg semenske pšenice  za 1,8 kg merkantilne pšenice.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se subjektima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Sredstva obezbeđenja isporuke merkantilne pšenice roda 2018. godine su:
-za fizička lica – nosioce aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava  – jedna blanko potpisana solo menica.
-za ovlašćene skladištare Republičke direkcije za robne rezerve –  3 (tri) blanko sopstvene menice.
-za zemljoradničke zadruge - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika, u visini vrednosti ugovora.
-za ostala pravna  lica - dokaz o upisu hipoteke I reda u javne knjige u korist Republičke direkcije za robne rezerve na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu dužnika

Količina semenske pšenice koja se odobrava u razmenu jednom fizičkom licu – nosiocu aktivnog poljoprivrednog gazdinstva, ovlašćenom skladištaru Republičke direkcije za robne rezerve, zemljoradničkoj zadruzi i ostalim pravnim licima određivaće se na osnovu količina navedenih u podnetim zahtevima i raspoloživih količina semenske pšenice.

Zahtevi se dostavljaju  u pisanoj formi preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd ili u pisarnici Direkcije na istoj adresi kao i na mejl zoran.micic@rdrr.gov.rs i snezana.radinovic@rdrr.gov.rs.

U zahtevima obavezno treba navesti  količinu i sortiment semenske pšenice, a za fizička lica: ime i prezime nosioca aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, adresu, registarski broj gazdinstva i kontakt telefon.

Sorte pšenice koje se nude u razmenu, a nalaze u doradnom centru „Best Seed Producer“  u Srbobranu su:

•       Somonida
•       NS 40 S
•       Pobeda
•       Zvezdana
•       Renesansa
•       Ilina

Sve dodatne informacije možete dobiti na telefone u Beogradu: 011/3239-052, 3239-425, 3239-059, 3239-058 i u Novom Sadu 021/526-890.

IZDVAJAMO:NOVI KONKURS ZA KREDITE ZA NABAVKU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Razvojni fond AP Vojvodine raspisao je NOVI konkurs za dugoročno kreditiranje Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. 

Izdvajamo sledeće uslove:

  1. Podnošenje zahteva bez naknade za  obradu
  2. Kamatna stopa 1,5 % na godišnjem nivou
  3. Mogućnost ručne zaloge na novokupljenu pogonsku mehanizaciju
  4. Bez učešća kod kupovine priključnih poljoprivrednih mašina
  5. Rok otplate 5 godina u koji je uračunat grejs period od 6 meseci
  6. Otplata u polugodišnjim anuitetima

Razvojni fond i dalje ima otvorene konkurse za pravna lica i preduzetnike, i za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti lično na adresi Bulevar cara Lazara 7a, Novi Sad, u Sektoru za kredite, elektronskim putem: kreditno@rfapv.rs ili telefonskim putem na broj: 021/454-334;

IZDVAJAMO:UKUSI MITROVICE NA VOJVOĐANSKOM FESTIVALU GASTRONOMIJE

Dvodnevni festival gastronomije „Ukusi Vojvodine“, održan je 30.septembra i 1.oktobra u Limanskom parku u Novom Sadu. Ideja Festivala je da se na jednom  mestu predstave proizvođači domaćih proizvoda - sireva, kulena, testenina, povrća, ajvara, pekmeza i svega onoga što može da se nađe širom Vojvodine u malim proizvodnjama na poljoprivrednim gazdinstvima.

Festival je način da se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva gastronomska destinacija koja privlači mnogobrojne turiste i zaljubljenike u dobru kapljicu i zalogaj, promovišući male poljoprivredne proizvođače i popularizujući tipične vojvođanske proizvode. Osim predstavljanja proizvođača domaćih proizvoda, bili su tu i restorani iz Vojvodine koji imaju u ponudi vojvođanska jela, a upriličeno je i takmičenje kuvara, kao i bogat zabavni program i edukativne radionice za najmlađe. U muzičkom programu nastupili su veliki tamburaški orkestar Radio televizije Vojvodine kao i poznati novosadski bendovi. U okviru festivala organizovano je veliko takmičenje u kom su učestvovali kuvari iz cele Srbije. Tema takmičenja bila je „Vojvođansko jelo na moderan način“, a predsedik žirija bio je poznati kuvar Steva Karapandža.

I „ukusi Mitrovice“ našli su svoje mesto na Festivalu. U saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, svoje domaće specijalitete na "Ukusima Vojvodine" predstavili su Sremski kulen "Vojnović" iz Kuzmina, "Krompičice sitne ljute" iz Mačvanske Mitrovice, Salaš "Isailovi" iz Sremske Mitrovice i "But&Co" iz Laćarka. Mitrovački štand je bio dobro posećen, jer su Sremci ponudili bogatu trpezu: kulen, kobasicu, slaninu, slatko od ljute paprike, domaći uprženi ajvar, rakiju, sokove, kolače i još mnogo toga.

„Osim promocije vojvođanskih gastro specijaliteta, ideja Festivala jeste da se svi vojvođanski proizvođače hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda, usmere jedni na druge, a konzumentima ponudi najbolje od tradicionalne vojvođanske kuhinje. Festival „Ukusi Vojvodine“ je dugoročni projekat koji za cilj ima međusobnu saradnju malih i velikih proizvođača tradicionalne hrane i restorana koji nude tradicionalna jela. Na primer, u Erdevičkoj vinariji dok degustirate vrhunsko fruškogorsko vino, možete da mezite pršutu iz Laćarka i jazački kozji sir. Upravo to jeste cilj ove manifestacije, i zaista mi je drago što su organizatori prepoznali kvalitet mitrovačke i sremačke gastro ponude i što je nekoliko mitrovčana uzelo učešće u manifestaciji. Takođe, festival usmerava male proizvođače na standardizaciju i sertifikaciju proizvodnje, kako bi svoje tradicionalne proizvode mogli legalno da prodaju restoranima, ugostiteljskim objektima, marketima, a ne samo na vašarima i pijacama.“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

Festival „Ukusi Vojvodine” omogućio je svim posetiocima da na jednom mestu i svim svojim čulima iskuse autentičnu Vojvodinu i uživaju u laloškom hedonizmu.

IZDVAJAMO:OBJAVLJENI PRAVILNICI ZA IPARD PODSTICAJE ZA INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLJOPRIVREDNIKA I PODSTICAJE ZA PRERADU I MARKETING POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Pravilnike o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (mera 101), i Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (mera 103).

Mera 101 se odnosi na podsticaje za proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća i ostale useve (žitarice, uljarice, šećerna repa), a mera 103 se odnosi na podsticaje za preradu i marketing u sektoru mleka i mlečnih proizvodi, mesa i proizvoda od mesa, i sektoru voća i povrća.

Pravilnicima se bliže se propisuju lica koja ostvaruju pravo na IPARD podsticaje, u okviru IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine, iznos IPARD podsticaja, prihvatljive investicije i prihvatljivi troškovi, kao i uslovi, način i postupak sprovođenja IPARD programa.

Pravilnici i prilozi, mogu da se preuzmu na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs – dokumenti/pravilnici), kao i na internet stranici Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica (www.arrsm.rs – propisi/pravilnici) ili klikom OVDE

IZDVAJAMO: RAVNJE: DANI PAPRIKE - OD KOLUMBA DO RAVNJA

Svaka jesen, i umetnička i kalendarska je u znaku paprike, obojena tonovima od crvene, zelene do zlatno-žute. Paprika je glavni lik pesama, i veran saputnik kroz čitav život. Pamtimo je od Ršumovićevog stiha „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, preko Ćopićevog učitelja „Paprike“, do „Crvene, vruće, ljute papričice - Red Hot Chili Peppers“. Pa „'leba, masti i paprike...“. Generacije i generacije predaka i potomaka odgajilo se uz ovaj recept, i upamtilo ovo jelo skromnog imena i bogate istorije. Jedni se na papriku mršte, aforistički je nazivajući nejestivim delom punjene paprike, a drugi je toliko vole da joj posvete čitavu manifestaciju. Tako su u Ravnju, 24. septembra održani „Dani paprike“, nova manifestacija na agro-gastro sceni Srema i Mačve. Događaj su priredili povrtari iz udruženja „Ravnjanska kapija“, a pokrovitelj manifestacije je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
Udruženje povrtara „Ravnjanska kapija“ ostavrilo je pravo na sredstva po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni ravoj, u cilju podrške udruženjima građana čija je delatnost u funkciji ruralnog razvoja i unapređenja poljoprivrede. Jedan deo dobijnih sredstava povrtari su usmerili na organizovanje manifestacije kojom su krunisali ovogodišnji rad na polju uzgoja paprike. Gajenje paprike u Ravnju ima dugu tradiciju, baštovanstvom i povrtarstvom Ravnjanci su se bavili i pre Drugog svetskog rata, a poslednje dve decenije papriku uzgajaju intenzivno. Preko 70% domaćinstava gaji papriku na ukupnoj površini od preko 150 ha. Ravnjanci su nekoliko decenija posvetili selekciji, ukrštanju i stvaranju svoje sorte koju često nazivaju Ravnjanska kapija. Ona je najviše zastupljena na ravnjanskim njivama, veoma je otporna, izdržljiva, ukusna, lepog oblika, a domaćice je obožavaju, jer je odlična za ajvar. Upravo zato, u okviru manifestacije održano je takmičenje u pravljenju najukusnijeg ajvara. Nadam se da je ovo samo prva u nizu manifestacija, i da ćemo i narednih godina dolaziti u Ravnje na „Dane paprike“ – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Tragajući za poreklom ovog povrća, ne bi trebalo da sledimo putokaze iz Ršumovićeve pesme. Na kompasu valja potražiti zapad, jer je u Americi Kristifor Kolumbo postao prvi Evropljanin koji je okusio papriku. Kolumbo je papriku preneo u Evropu, a u današnju Srbiju doneli su je Turci, od kojih smo pozajmili i sam naziv ovog povrća. U okviru manifestacije, Ravnjanci su izložili ono čime su ponosni. Bilo je tu različitih sorti, i domaćih i hibridnih, a stručna lica iz mitrovačke Poljoprivredne stručne službe izmerili su najtežu papriku. Bila je to crvena paprika Željka Kuzmanovića, koja je težila 423 grama.
Specijalitete od ove gastro delicije ponudila su udruženja žena i seoska turistička domaćinstva iz Mačve, a u pomoć su im pritekla i udružunje žena iz sremskog Fruškogorja. Nekoliko ekipa iz Ravnja, Glušaca, Radenkovića i Crne Bare, od jutra je peklo papriku za ajvar. Agencija za ruralni razvoj je takođe imala svoju ekipu. Čistili su pečenu papriku, mleli, kuvali sa tajnim sastojcima, te gotov ajvar spremali u prethodno sterilasane teglice. Degustacija je bila svima dozvoljena, ali priprema ajvara je bila takmičarskog karaktera. Za izbor najukusnijeg ajvara zadužen je bio žiri „Ni po babu, ni po stričevima“ u sastavu: Dragan Breban, profesor kuvarstva, Dejan Budić iz pokreta „Slow food“, Miodrag Stojković, mitrovački majstor kulinarstva i Dejan Jovanović iz firme „Krompičice sitne ljute“. Žiri je bio na slatkim (malo i ljutim) mukama, ocenjivali su boju, ukus, miris i gustinu ajvara, i za najbolji ajvar proglasili  onaj koji su spremile Ravnjanke iz ekipe „Zečice“. Uz pehar, pobednice su dobile i peć za pečenje paprike, kao i paket proizvoda „Krompičice sitne ljute“.
Manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik Vladimir Sanader, a u kulturno umetničkom programu učesvovao je mitrovački Folklorni ansambl „Branko Radičević“, Narodni orkestar „Sirmiumarta“, kao i domaći KUD „Mačvanski dukati“.
U okviru manifestacije održana je i fudbalska utakmica u školskom dvorištu, u kojoj su „Opštinari“ savladali „Paprikare“ sa 2:0.
Deca iz Ravnja bila su vrlo aktivna tokom čitave manifestacije. Nekoliko dana su pravili magnete, različite figure od paprike, priveske i ostale đakonije koje su  izneli na jednu od tezgi. Učestvovali su i u likovnoj radionici „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“, a organizator je nagradio prva tri najbolja rada u uzrastu od prvog do četvrtog razreda, i tri najbolja od petog do osmog razreda.

IZDVAJAMO:PODSTICAJ MITROVAČKIM POVRTARIMA

Povrtarima sa teritorije Grada Sremska MItrovica, uručena su rešenja o dodeli sredstava za sufinansiranje nabavke semenskog materijala, po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Cilj ove mere jeste intenzivnije korišćenje zemljišnih resursa i usmeravanje poljoprivrednika da u povrtarskoj proizvodnji koriste sertifikovan materijal, odnosno deklarisano seme i supstrat. Ukupno je podnešen 51 zahtev, od toga 50 povrtara ispunjava uslove i ostvaruje pravo na ova podsticajna sredstva, u ukupnom iznosu od oko 1.500.000 dinara. Jedno lice je podnelo zahtev i ostvarilo pravo na sredstva za sufinansiranje organske biljne proizvodnje u iznosu od 65.000,00 dinara.

"S obzirom na to da Agencija prvi put raspisuje ovakvu meru, zadovoljni smo brojem zahteva, i svakako ćemo i dogodine raspisati ovaj konkurs, s tim što ćemo sa informisanjem poljoprivrednika krenuti mnogo ranije, kako bismo imali još više korisnika. Najviše su zahteva podneli proizvođači paprike, paradajza i bostana, a među njima je veliki broj mladih poljoprivrednika, kao i žena koje se bave povrtarstvom. Merom se pokriva značajan deo troškova proizvodnje, a mogla je da se kombinuje sa merama koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede, posebno sa onim koje se tiču nabavke sistema za navodnjavanje i materijala i opreme za plasteničku proizvodnju. Nastavićemo i sa popularizacijom i merama koje podstiču organsku proizvodnju, jer jedino takav način privređivanja garantuje biološki zdrave proizvode. Neiskorišćena sredstva, odnosno sredstva koja su preostala za podsticaje u poljoprivredi, biće preusmerena na nove mere tokom jesenjih radova u poljoprivredi." – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.

"Ovaj podsticaj je vrlo značajan za nas proizvođače paprike, jer nam pokriva dobar deo troškova proizvodnje. Takođe, zahvaljujući ovoj meri, usmereni smo na nabaku kvalitetnog, deklarisanog semena, koje obezbeđuje i kvalitetan rod, i bitna je dopuna semenu koje mi sami proizvodimo i ostavljamo svake godine." - Milan Bučić, povrtar iz Ravnja.

IZDVAJAMO: OTVORENA IZLOŽBA DOMAĆE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Izložbu, na kojoj se predstavilo 18 domaćih kompanija, svečano je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, a otvaranju je prisustvovala i ministarka pravde Nela Kuburović.
Domaćin Izložbe je mitrovački proizvođač poljomehanizacije - “Dubrava”, privredna jedinica za industrijsku proizvodnju pri Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. S tim u vezi, ministarka pravde je istakla da je izložba još jedan pokazatelj da je KPZ u Sremskoj Mitrovici u potpunosti proizvodno orijentisan i da može da stane rame uz rame sa drugim proizvođačima,  a sve u procesu resocijalizacije osuđenih lica.
Zavod je na vreme prepoznao značaj poljoprivrede i davno se na tržištu pozicionirao svojim, sada već svuda prepoznatljivim proizvodima poput „Dubravinih“ prikolica i drljača. Ovi proizvodi Zavoda nisu samo poznati na domaćim prostorima, već i u regionu, a uskoro će biti prisutni i na tržištu Evropske unije – rekla je ministarka Kuburović.
Ministar Nedimović je prilikom otvaranja rekao da izložba predstavlja još jedan pokušaj da se izdigne poljoprivredna mehanizacija Srbije na mesto koje joj pripada, naročito ako se ima u vidu da se u toj grani industrije u poslednjih 20 do 30 godina beleži stagnacija i da postoji ozbiljan problem u pogledu proizvodnje traktora i druge mehanizacije.
-Bez ove industrije teško da bilo šta možemo da pričamo u budućnosti o srpskoj poljoprivredi i zbog toga je upravo to jedan od segmenata na kojima ćemo ubuduće raditi. Država će u narednom periodu podržati proizvodnju domaće mehanizacije i radiće na rešavanju problema velikih subjekata u tom sistemu, poput IMT-a i IMR-a. Naše mere agrarne politike biće usmerene ka tome da maksimalno koristimo srpske potencijale kako bi naš bruto društveni proizvod u ovom delu učinili što pozitivnijim i kako ne bi morali da uvozimo dodatnu opremu, nego da sve ono što proizvedemo ovde možemo ovde i da realizujemo. Analiza Svetske banke od pre nekoliko dana pokazala je da postoje četiri sektora u kome Srbija može postići još veću vrednost i veći iskorak i da su tu pored automobilske i metalske, i prehrambena i drvnoprerađivačka industrija – rekao je prilikom otvaranja izložbe poljomehanizacije ministar Branislav Nedimović.
Na izložbi su predstavljene poljoprivredne mašine koje se proizvode u KP zavodu, kao i proizvodi iz oblasti poljomehanizacije više domaćih kompanija. Upravnik KP zavoda u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Alimpić naglasio je da je izložba, koja je prva manifestacija takve vrste u nekom od zavoda u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, podrška rastućoj privredi Srbije i da naredne godine sremskomitrovački Zavod planira da proširi spektar proizvoda i da u saradnji sa lokalnom Agencijom za ruralni razvoj, organizuje Sajam poljoprivrede.
Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada, istakao je da je cilj organizovanja ove postavke udruživanje domaćih proizvođača, jačanje njihovog nastupa na tržištu, kao i podizanje konkurentnosti, kroz favorizovanje domaće industrijske proizvodnje. Ideja organizovanja Izložbe jeste i želja da se razbiju predrasude o ceni i kvalitetu domaće mehanizacije, odnosno da se poljoprivrednici uvere da po vrlo povoljnim cenama mogu da nabave domaću mehanizaciju sa često dosta boljim tehničkim karakteristikama od uvoznih mašina.
U okviru izložbe održana je prezentacija o IPARD programu i merama agrarne politike, koju su vodili Radivoj Nadlački, savetnik u ministarstvu poljoprivrede, i direktor Uprave za agrarna plaćanja, Žarko Radat.
U kulturno-umetničkom delu programa otvaranja Izložbe učestvovali su tamburaški orkestar „Sremska banda“ iz Sremske Mitrovice, duvački orkestar Danijela Jokanovića iz Šida, kao i recitatori Aleksandar Krstajić i Bojan Petrović.

Organizator i domaćin izložbe bila je „Dubrava“ – Privredna jedinica za industrijsku proizvodnju KPZ-a Sremska Mitrovica, u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Sremska Mitrovica.

 

Svetog Dimitrija br. 6
22000 Sremska Mitrovica
info@arrsm.rs
Telefon/fax: 022/610-573

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

 

Vremenska prognoza
Kursna lista
 
 
 

PRATITE AKTUELNE KONKURSE OVDE

Prezumite brošuru "Agencije za ruralni razvoj"

 

Strategija ruralnog razvoja grada Sremska Mitrovica je pripremljena na osnovu savremenih kretanja u oblasti strateškog planiranja i treba da obezbedi naše sigurnije i kvalitetnije približavanje Evropskoj Uniji i savremenom svetu uopšte.

STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA GRADA SREMSKA MITROVICA

Ruralni razvoj
Iskustva
Ruralni turizam

Boravak u prirodi je važan za decu. Prosečno školsko dete, ukoliko može da bira, radije će ostati unutra, uz računar i razne elektronske igrice, međutim, deci je potreban svež vazduh i kretanje. To je potrebno svima. Roditelji koji nađu načine za porodično druženje van kuće, neguju telo svog deteta isto koliko i njegovu povezanost sa životom uopšte, kao i veze između dece i roditelja.

Svako dete zaslužuje vezu sa prirodom koja nam pruža uslove za život. Na ovaj način hranite detetovu dušu.

Deca i priroda
   

Savremena definicija pojma RURALNIO RAZVOJ podrazumeva integralni i višesektorski te održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diversifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, fosilizacije pejzaža te generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diversifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja pak, predstavlja, osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

Održivost je ključna komponenta razvojnog procesa radi nužnosti uravnoteženja razvoja društva, privrede i životne sredine koja vodi do postojanog i kontinuiranog razvoja, a bez opasnosti za ugrožavanje bilo kog elementa koji čini integralni deo razvojnog procesa. Krajnji cilj jasno je definisan razvojni put koji će dovesti do privredne, društvene i političke promene u svrhu poboljšavanja kvaliteta života celokupne populacije ruralnog prostora.

Skupština Grada Sremska Mitrovica je na svojoj sednici održanoj dana 11.06.2013. godine donela Odluku o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću „Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica“.

Osnivač i jedini član „Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica“ doo, Sremska Mitrovica je Grad Sremska Mitrovica, a upravljanje je organizovano kao jednodomno.

Svrha osnivanja Agencije je pružanje podrške naporima Grada u obavljanju  redovnih delatnosti u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja i uspostavljanju veze između korisnika, grada, ministarstava i donora, izrade projekata i pružanja neophodnih usluga krajnjim korisnicima (poljoprirednici, preduzetnicim, prerađivači, lica koja se bave turizmom i ostali).
Pretežna delatnost Agencije je: 7022 Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

AGENCIJA ZA RURALNI RAZVOJ Sremska Mitrovica| www.arrsm.rs | © 2013. all rights reserved

-->